Запад прежалио Ђукановића: Мило већ сада припада прошлости
1 min read
Мило Ђукановић
Ево једног питања за љубитеље квизова: Ко је лидер са најдужим стажом у Европи?
Руски предсједник Владимир Путин, бјелоруски лидер Александар Лукашенко или турски Реџеп Таијип Ердоган – вјероватно би били ваши најчешћи одговори. Али, та неславна титула ипак припада Милу Ђукановићу, предсједнику Црне Горе.
Мило, како га називају у региону, већ скоро 30 година у малој јадранској држави обавља функције – предсједника, премијера или вође партије, захваљујући повременом пребацивању са функције на функцију. А са 59 година, он би могао да влада још деценију или двије, и тако обори рекорд који су поставили „најдуговјекији“ афрички деспоти.
Или се бар тако чинило до недавно. Ових дана, Ђукановићев останак на власти изгледа много мање извјестан!
Око 10.000 људи – што није мали број, када узмете у обзир да Црна Гора има само око 630.000 становника – преплавило је главни град, Подгорицу, прошлог викенда у знак протеста против његове владавине, и затражило његову оставку. Током бурне расправе у парламенту такође је затражено да се Ђукановић повуче.
Невоље су настале када се Мило разишао са истакнутим црногорским бизнисменом Душком Кнежевићем. У децембру су власти оптужиле Кнежевића за низ малверзација и одузеле му имовину. Проблем је био у томе што Кнежевић – власник Атлас групе, конгломерата банкарских, осигуравајућих и здравствених установа – није било ко. У протеклих 25 година, он је био блиско укључен у најинтимније послове владе и зна, фигуративно, ако не и фактички, гдје су „тијела закопана“.
Кнежевић је одговорио покретањем жестоке кампање против Ђукановића и његове породице из Лондона. Низом објава на друштвеним медијима он је објелоданио скандалозне детаље који доказују да корупција и криминал сежу до највиших нивоа владајуће елите у Црној Гори.
У једном од најфрапантнијих открића, видимо на снимку како високо позиционирани функционер Милове странке узима незакониту донацију од Кнежевића. Бизнисмен је такође навео да је Ђукановић власник огромне кич-виле у вриједности од 10 милиона долара (Ђукановић је негирао Кнежевићеве наводе).
Низ непријатних открића могао би мотивисати и неке структуре унутар Ђукановићеве странке да се придруже опозицији и присиле га да се повуче.
Након првог сусрета са Ђукановићем средином деведесетих, када сам био амбасадор у Београду, сјећам се да сам извијестио Лондон да је он другачији од већине лидера бивше Југославије. Био је близак бившем предсједнику Србије Слободану Милошевићу, наравно. Али је био умјеренији, разумнији, и веома заинтересован да интересе Црне Горе стави на прво мјесто. „Ово је неко са ким треба сарађивати“, рекао сам Лондону.
Током година, чинило се да Ђукановић испуњава наша очекивања. У рату на Косову он се одрекао Милошевића и политике београдске владе и успио да осигура да Црна Гора једва и осјети посљедице бомбардовања. Такође, показао је личну храброст и политичку спретност након тога, водећи своју земљу ка независноти од Србије, а затим, упркос огромном отпору Русије, и ка чланству у НАТО.
Путинов одговор је био да пошаље специјалце како би организовали државни удар на Ђукановића – задатак који су обавили једнако ефикасно као и покушај убиства Сергеја Скрипала у Салисбурију.
Али са свим својим достигнућима и успјесима, Ђукановић сада припада прошлости.
Он је веза Црне Горе са давном прошлошћу, и временима бившег хрватског предјседника Фрања Туђмана, и Милошевића, да не помињемо бившег премијера УК Џона Мејџора, бившег руског предсједника Бориса Јељцина и бившег америчког предсједника Била Клинтона. Он спаја Црну Гору са периодом комунистичке Југославије, ратовима у Босни, Хрватској и Косову, оптужбама за шверц цигарета и трговином наркотицима.
Ако Црна Гора жели да икада буде пуноправни члан у Европској унији, биће јој потребна другачија врста лидера и другачија политичка култура од оне коју Ђукановић представља.
Процес приступања ЕУ захтијева да земље кандидати достигну строге стандарде када је ријеч о одређеним нормама, владавини права, и прописа у погледу корупције. Пред Црном Гором је дугачак пут да се избори против криминала и развије културу транспарентног и одговорног пословања. А за то ће бити потребан лидер који је способан да ово изнесе, а не неко чији је морални интегритет доведен у питање.
Ђукановић унутар своје партије има одличне замјене, у виду рационалног Душка Марковића, те „звијезде“ новог таласа политичара – Игора Лукшића.
Трансформација Сјеверне Македоније, још једне бивше конститутивне републике Југославије, током протеклих 18 мјесеци је одличан примјер како промјена руководства може промијенити имиџ земље и помоћи у процесу њеног приступања ЕУ.
Извор: politico.eu – Ivor Roberts
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
blentovene, aj’d jedan bez dima.
Ivor Roberts je kao i vecina main stream novinara poceo od kraja tanjega. Njihove suplje analize su prozreli i oni sa IQ<90. Pa Djukanovic je pukao zbog "uspjeha" koje Roberts pominje, a najvise zato sto je lopov i kukavica sto je dokazao drzanjem u vrijeme NATO bombardovanja 1999. Jos kad cujem Roberts-ovu cinicnu prdnjavu o "vladavini prava" u EU, iz koje Britanija voljom naroda treba da izadje smuci mi se. Koja vladavina prava, kad su evropski liberalni globalisti unistili medjunarodni pravni poredak. Jos samo fali da prica o "dostignucima" kangaroo court-a kakav je haski tribunal. I jos njihova nova definicija genocida po kojoj ce i ljubomornog domacina koji ubije nevjernu suprugu proglasiti genocidnim. I naravno otrovani Skripalj i udarena CG drzava od zlih rusa i serbalja. Cirkus. Ono sto je evidentno je da cemo napokon vidjeti ledja Milovoj lopovskoj vladavini, ali bi bilo jako dobro da vidimo ledja ovoj i kvarnoj liberalnoj "inteligenciji" kao sto je Roberts, koja o jadu zabavi i Istok i Zapad, da ne pominjem nas baksuzne, gdje pomirenja nema vec 25 godina zahvaljujuci bas njima i njihovoj prici o ljudskim pravima, vladavini prava, pederima, lezbejkama i unisex nuznicima.
Е мој Србине… Обрати се, душо изгубљена, па да те бранимо од ових окупатора, иако си њихов пион био и свој народ издао за пропадљиве ствари, које сад само висе над главом твог потомства.
Можда још није касно. Покрени Вучића и Додика да позову Србе да те заштите од ових којима си служио, јадо, па окрени државу у правцу стварања јаке српске државе, па што Бог да…
Ја, браћо, рушит’ Ђукановића, да би нам Британци или ЕУ поставили новог пашу – нећу. Ко га је довео, тај ће га маћ. Није то мој домен…
E moj Rade. Na protestima su oni što ruše Crnu Goru. Ne smeta njima ništa koliko Crna Gora. To i jeste najveća žalost. Dok ovi ne budu potučeni do nogu i svedeni ispod 7-8% ništa od promjena. Milo sutra kada bi počeo srbovati bio bi im najbolji na svijetu.
E moj Rade. Na protestima su oni što ruše Crnu Goru. Ne smeta njima ništa koliko Crna Gora. To i jeste najveća žalost. Dok ovi ne budu potučeni do nogu i svedeni ispod 7-8% ništa od promjena.
Blentovane!Državu ruše lopovi koji je nemilice pustoše,i retardi koji ih glasaju,poput tebe.
Zar neko moze vise srusiti CG od Mila i raznih DPS_ovaca?
MI6 vraća Igora Lukšića u igru. Ako radijator ne uhapsi Mila i Katnića – ništa od njegovog liderovanja „zdravim krilom“ DPS-a.
Kako važna pobjeda Crnogorskih košarkaša u sred Ukrajine , još da pobijedimo Letonce u poneđenik u Podgoricu i naša Crnogorska reprezentacija će igrati na Svjetskom prvenstvu u Kini !
Svi na proteste śutra , i svi u Moraču u pobeđenik da proslavimo odlazak naše reprezentacije na Svjetsko prvenstvo !
Nek je vječna Crna Gora!
Što ćeš ti na proteste,vječni dpseovac?Da nijesi malo zalutao?
Није мени то ништа чудно Роро, сви ће они śutra да се пресвуку, неће им бити први пут.
E sad mi je jasno da vi nijeste protiv Mila i njegove klike nego protiv Crne Gore !
Dakle , necu ici na proteste ali u poneđenik oću u Moraču da , ako Bog da , proslavim odlazak reprezentacije svoje države na Svjetsko prvenstvo !
Živjela naša majka Crna Gora !
„,Понеђеник“ – шта то рече човјече и остаде жив?
Па што ти не дадоше да идеш у школу, бар два разреда да имаш, макар и на птотекцију.
Ви Монтенегрини сте сувише неписмени да би и силом на срамоту, могли владати.
Боже, с ким живимо.
А не, не нисмо ми исти народ засигурно.
Само да НЕ БУДЕ КРВИ, и народ не страда током промјене власти.
Ако пак буде, нека заврши као Чаушеску.
Šta god da bude sa njim, neka vrati pokradene pare u Crnu Goru. I on i njegovi saučesnici u kradji gradjana zadnjih 30 godina.