Запад признао пораз: Зашто свијет не може да изолује Русију?

Превод: ИН4С

Што више западне земље траже потпуну блокаду Русије, имају мању подршку у остатку свијета. Ако су раније о томе свједочила само истраживања јавног мњења, онда је послије самита министара спољних послова земаља Г20 чак и шеф европске дипломатије Жозеп Борел препознао проблем. 

Г7 није убиједио Г20 да осуди Русију, уведе санкције и преузме одговорност за специјалну операцију у Украјини, рекао је Борел. На састанку министара спољних послова Г20 одржаном на Балију 7-8. јула, Запад није успио да „откаже” Москву. Сергеј Лавров је водио успјешне преговоре са колегама из Аргентине, Бразила, Индонезије, Индије, Кине и Турске.

Према Борелу, Г20 се слаже да је неопходно поштовати страни суверенитет и не користити силу. Међутим, не у овом случају. Национални интереси су важнији. Учесници самита су се жалили да им је постало теже да воде вишевекторску спољну политику. Борел сматра да није крив колективни Запад, већ Кремљ.

Противници Москве пријете „несврстаним“ секундарним санкцијама. САД су већ саставиле списак од 18 земаља преко којих „забрањена“ роба улази у Русију. Тамо су наведене и чланице Г20 – Бразил, Кина, Индија, Мексико, Турска.

Вашингтон наглашава да је посебно потребно пажљиво пратити опрему која се може директно или индиректно користити у војне сврхе: дијелови авиона, сонарни системи, антене, спектрофотометри, ГПС системи, вакуум пумпе и опрема за нафтна поља.

Лавров је на самиту истакао да међународне односе треба градити на балансу интереса. Он је начело „ко није са нама, против нас је“ назвао неперспективним и позвао чланице Г20 да заједно траже излаз из глобалне економске кризе, као што су то чиниле 2008. године.

„Глобална битка наратива је у пуном јеку, а ми за сада не побејђујемо“, жали се Борел. О истом сведоче и социолошке студије које су спровели они за које је тешко посумњати у симпатије према Кремљу.

У мају су њемачки институт Латана и Европска алијанса демократија, коју је основао бивши генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, анкетирали грађане 52 земље о њиховим ставовима према Русији. Непријатељство је најчешће изражено у Пољској (87%), Португалу (83%), Украјини (80%), Данској (79%), Шведској и Ирској (по 77%). Највише пријатеља Москве било је у Кини (59%), Индији (56%), Пакистану (48), Вијетнаму (46) и Алжиру (43). Очување економских веза подржало је 71 одсто Кинеза, 60 одсто Индонежана, преко половине Грка, Вијетнамаца, Мађара, Кенијаца и Израелаца, скоро половина Турака, Филипинаца и Мексиканаца, преноси ОСН Медиа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: