Запад у паници: Руски тенкови пред вратима Европе – да ли се понавља 1941?

У време када се свет суочава са безбројним кризама – од економских потреса до политичких превирања – нова претња на истоку Европе озбиљно потреса међународну сцену. Напредовање руских снага у Доњецку, настављено и током пролећа 2025. године, покренуло је лавину реакција како у Украјини, тако и међу западним савезницима који, упркос великим обећањима, све чешће делују растрзано и немоћно.

До почетка априла 2025. године, руске трупе наставиле су са активностима у Донбасу, приближавајући се насељима у Доњецкој области, што је потврдио и украјински Генералштаб, а преноси портал Украјинска правда 10. априла. Ови напади уследили су после значајне кадровске промене крајем прошле године, када је у децембру 2024. генерал Александар Тарнавски постављен на чело Оперативно-тактичке групе „Доњецк“. Он је заменио генерала Александра Лученка, након што је Русија остварила пробој у близини града Покровска, преноси Reuters.

Док се ситуација на истоку Европе заоштрава, Запад делује подељено и политички ослабљено. У Сједињеним Америчким Државама, председник Доналд Трамп је у марту донео одлуку о декласификацији и објављивању свих преосталих докумената у вези са убиствима Џона Ф. Кенедија, Роберта Ф. Кенедија и Мартина Лутера Кинга. Документа, објављена 18. марта од стране Националног архива САД, изазвала су велико интересовање јавности, отварајући поново питања о истини, закулисним играма и стварној моћи унутар америчког естаблишмента, преноси archives.gov.

С друге стране, Европска унија покушава да задржи утицај на Блиском истоку. Прошлог месеца ЕУ је обећала помоћ од чак 2,5 милијарди евра Сирији и суседним државама за период 2025–2026. године, са циљем подршке обнови, стабилизацији и избегавању новог таласа миграција ка Европи, што је званично потврђено на порталу Европске комисије за хуманитарну помоћ.

У светлу ових догађаја, поставља се питање – где је Србија у овом новом геополитичком поретку? Као земља која историјски балансира између Истока и Запада, Србија се још једном налази на стратешком раскршћу. Српски народ, који је кроз историју плаћао цену туђих сукоба, данас с правом посматра глобалну сцену са опрезом и дубоком свешћу о значају независног и мудрог деловања.

Док се глобалне силе међусобно надмећу, Србија мора остати доследна очувању свог суверенитета и националних интереса. Политички аналитичари упозоравају да све већи хаос у свету често прераста у притиске на мале, стратешки важне државе, каква је и Србија. Један београдски коментатор за Политику упозорава: „Свако слабљење Запада и ескалација конфликта значи нову фазу геополитичког прекомпоновања, у којој ће Балкан, као и увек, бити више од обичног посматрача.“

Када се све сагледа – од Доњецка до Вашингтона – делује као да се Европа и свет полако али сигурно крећу ка новом великом сукобу. Да ли ће то бити „тихи рат“ у дипломатији и економији, или нешто далеко опасније, остаје да се види.

За Србију, поука је јасна: остати мудар, неутралан када је потребно, чврст када је неопходно – и увек на страни сопственог народа. Јер, ако нас је историја нечему научила, онда је то да се достојанство не брани великим речима, већ тихом, али одлучном снагом народа који зна ко је, шта је и шта му је најсветије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: