Западне елитe преко Мила, Порошенка и Вартоломеја „дробе“ православни свијет
1 min read
Порошенко и Ђукановић
Тачно пола године након добијања томоса о аутокефалности цркве, такозвана Православна црква Украјине се опет поцијепала. Бивши поглавар Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије и почасни патријарх нове црквене организације Филарет Денисенко поништио је на „сабору“ у четвртак одлуку архијерејског сабора УПЦ КП од 15. децембра 2018. године о њеном самораспуштању.
Овом одлуком, у Украјини су се опет појавиле три цркве: поред канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије и Православне цркве Украјине, коју је признала Васељенска патријаршија, опет је „васкрсла“ такозвана Кијевска патријаршија, чиме се још више закомпликовао вјерски живот у овој, другој по величини православној држави у свијету.
Паралелно са религиозним расправама у Украјини, ситуација се компликује и у Црној Гори, која иде утабаном стазом Кијева.
Протојереј Руске православне цркве Всеволд Чаплин рекао је у интервјуу за Спутњик да у свим овим дешавањима види руку западних елита које покушавају да преко Васељенске патријаршије раздробе православни свијет.
Након Украјине, изгледа да је на ред дошла и Црна Гора...
— То што се дешава у Украјини пријети и Црној Гори, гдје је расколничка група дуго времена сарађивала са такозваном Кијевском патријаршијом, а вјероватно ће и сада то наставити након њеног одвајања од ПЦУ. И држава која је, сигуран сам, антинародна, подстицала је раскол како у Украјини, тако и сада у Црној Гори.
Ђукановић се сада понаша као Петро Порошенко?
— Да, да. Држава ради у оба случаја против вјерника, против воље сопственог народа, против своје историје, на страни западних елита, које би жељеле, као прво, да подијеле православни род, а као друго, да га потчине западним центрима власти. Негдје то раде преко уније, као у Румунији и Украјини, негде преко псеудоправославног модернизма, намећући екуменске погледе као у Албанији, преко Цариградске патријаршије, негдје намећући прозападно богословље, а негде то раде преко раскола. Све је то дио западне стратегије за слабљење православља. Жалосно је што у неким случајевима власти у трци за уласком у ЕУ и НАТО показују спремност да издају сопствену историју, вјерски идентитет сопственог рода.
Шта је главни циљ Васељенске патријаршије данас? Као да намјерно разбија православни свијет. Очигледно, ни украјинске нити црногорске власти не би покретале ово питање да их неко није подстакао на то?
— Цариградска патријаршија жели да преузме власт, да ослаби аутокефалност аутокефалних цркава. Она жели да створи неку врсту православних уједињених нација са њима на челу. У ту сврху она мисли да користи жеље западних елита, али у ствари, они њу користе, јер преко Цариграда дробе православље и подстичу реформизам који православље претвара у кривославље, давањем дозвола свештенству и вјерницима за ступање у други брак, подршком истополних односа итд.
Шта мислите, да ли ће Вартоломеј дати томос такозваној црногорској православној цркви?
— Мислим да ће након погубних посљедица украјинског процеса Константинопољска патријаршија бити опрезнија. Мислим да се ситуација неће одвијати стихијски. Али да је одвајање Црне Горе и Сјеверне Македоније од српске цркве била једна од давних жеља Цариграда, у то не сумњам. Он жели максимално да ослаби српску цркву, као и све остале које се не слажу са његовом политиком.
Прочитај још:
Руски медији: Уз помоћ атеисте и распопа, Ватикан поткопава СПЦ и дијели браћу
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Čitav problem bi bio mnogo manji da prvenstvo u pravoslavlju ima neka jača i brojnija Patrijaršija, a ne Carigradska, faktički najslabija i sa najmanje vjernika. A lanac puca na najslabijoj karici. Carigradski patrijarh je nesumnjivo pritisnut od turske države, a tako izolavan i u neprijateljskom okruženju lak je plijen i raznih obavještajnih službi.
Добар суживот и слога грађана Црне Горе би био најачи ударац Миловој политици (заправо како је већ образложила посланица, Ротшилдовој колонизацији). Они делују по већ испробаним сценаријима и део народа ЦГ то или не види или свесно служе ђаволу јер калкулишу да ће колонизатори бити благонаклони њима и њиховој деци. Част, образ, људско достојанство и морал су назадни и застарели, па се у свакој прилици мора доказивати супротно. Монтенегрини се селективно ките туђим перјем, они би да буду други народ а да задрже корене славних предака. Туга је да се препознају по свему што је богоборно, ружно и недостојно људи са ових простора. С друге стране, Србима је јасно шта се догађа, претрпели су као народ многа понижења до сада, не само због оног што чини ова власт, већ због безрезервне подршке коју имају од дела становништва који се осећају као црногорци. Мало је породица србских а да неко нема брата од тетке, снајку, ујака итд. који се диче политиком Мила Ђукановића, и тиме директно иду против најближих рођака, подржавајући њихово сиромаштво и немогућност да изборе бољу будућност својој деци. Ротшилдови су иначе и кроз историју прво делили а онда политиком својих вазала доводили до грађанских ратова где се један те исти народ међусобно истребљивао. Њих не занима како се ко осећа и изјашњава, они праве чистку словенског и староседелачког ДНК, тако да ће ови који се радују њиховој помоћи исто проћи као и Срби. Само што ће се Срби бар достојанствено борити и до краја остати верни ономе чему се колонисти највише плаше и ономе што их једино може зауставити – Православљу.
Долазак делегације Ротшилда, непосредно након референдума о независности у Црној Гори, којег су они спровели, означио је почетак колонизације Црне Горе. Црну Гору у потпуности су купиле хазарске компаније које предводе Ротшилди.
Колонизацију, као и у регији, предводе Ротшилди, а поред њих су “руски” бизнисмени и Сорош. Треба присвојити луке, ресурсе, металуршке комбинате и туристичке капацитете. Као у Србији и осталим државама регије, Сорош је и у Црној Гори изградио мрежу невладиних организација. ЦЕДЕМ, Хелсиншки комитет за људска права, “Human Rights Action” и “Hominem Querum“ само су неке од њих. На то се надовезују контролисани медији, преко којих је водио антисрпску кампању. У сарадњи с Европским организацијама и Bенецијанском комисијом активно је помогао пројекат независности.
На путу до циља, Ротшилди користе реформе, транзицију, шок терапију, изборе, референдуме, сецесију, револуције, грађанске ратове и војне интервенције. Народима се нуди “слобода”, “демократија” и добровољно ропство у замену за независност и ресурсе. Алтернативе су санкције, изолација и бомбардовање. Бивша Југославија само је једна етапа и покусни кунић у походу Ротшилдове империје према истоку.
Daaaa upravo. Svaka čast. Prodaju nam proizvode i prave od nas robove….