„Запаљиви“ говори фрустрираног Ђукановића и шовиниста-квазиинтелектуалаца „рађају“ антиправославне иступе примитиваца на друштвеним мрежама

Црногорско друштво, стегнуто „челичним загрљајем“ тродеценијског режима оличеног у Милу Ђукановићу, одавно се удаљило од своје суштине. Православље, српство, Косово, Свети Сава, Његош… постали су теме за избјегавање у „ћакулама“ залудне, корумпиране масе одане шефу режима; Јанко Вукотић је проглашен за издајника, док су у хероје „Нове Црне Горе“ октроисани сарадници фашиста. Србофобија је уздигнута на ранг званичне државне политике.

Величанствене литије „залијечили“ су ране, које је власт систематски „отварала“. Свенародна сабрања у славу Господа, Крсни ходови у одбрани светиња препородили су Црну Гору. Ипак, одупирући се режиму, молећи се, пјевајући слободи и љубећи друге – превидјели смо да има тих других који – не љубе нас.

Захваљујући режимским медијима, посвећеном раду „грађаниста“, пискарању и фалсификатима подобних квазиинтелектуалаца, историчара-научника без објављених радова на СЦИ листи, те нескривеним настојањима најистакнутијих представника власти да гетоизирају читав један народ – стасале су генерације младих режимлија, којима су незнање, неваспитање и мржња према Србима – заштитини знак.

Отуд, ваљда, и у Никшићу, граду Светог Василија, који су клесали вјера и љубав, невоља и пркос у тврдом херцеговачком камену – стасавају и „дукљани“, „патриоте“ свих узраста. Отуд и жеља појединих да суграђане српске националности пошаљу на пут без повратка, по могућству – на „тракторима“, како би се у нитковлуку изједначили са хрватским „бојовницима“.

Ожиљци које је Ђукановић са саучесницима у злочинима свјесно нанио овом народу – дубоки су. Вријеме ће показати да ли и изљечиви.

Политички аналитичар и колумниста ИН4С-а, Војин Грубач, оцјењује да је острашћена режимска медијска пропаганда, која само “у стопу прати”: неразумне, запаљиве и фрустриране говоре морално посрнулог шефа режима, створила јадне и чемерне “националне перјанице” гдје имамо на дјелу тотално изопачење режимских људи, који се претварају у моралне гњиде и гмазе те раде или „сањају“ оно што не би пожељели да се њима (па чак и дјелић тога) деси ни у сну“.

Грубач сматра да је све то логична посљедица слома режимских трактата о независној држави Црној Гори као пројекту обећаног “истинског раја на Земљи”, гдје се десио системски слом гдје су неумјерена грабљивост и алавост режимских приказа и блавора од Црне Горе направила лако уочљиви “пакао на Земљи, и то најпримитивнијег типа.

Као потврду те тезе он наводи сљедеће: „Све ове године, од 2006. они су убијали економију државе бруталном пљачком, растргли јој све ресурсе, отјерали 100.000 људи преко границе.

Ти опскурни ликови су, својим неумијећем руковођења државом, створили 50.000 незапослених које никад неће запослити, кренули у сукоб с православним вјерницима и створили државу гдје стално распирују идеолошке конфликте, служећи се некаквим изопаченим и искичмљеним монолозима без икакве жеље за дијалогом, што је резултирало тиме да народ нема мира и спокоја један једини трен. А када народ нема простог мира, поред свих социјалних недаћа које има, то није држава већ антитеза држави.

Јавност Црне Горе, рецимо, режим плаши “силама које желе окупирати Црну Гору”?! Када би истински (бар мало одговорни) окупатор бануо у Црну Гору, вриснуо би од бола и питао – Који је најкраћи пут да изађемо из ове спржене земље?! Послије свега, једно је неспорно- Црном Гором влада, од природне логике и разума „оперисани“ монструм са ђилкошима које Бог низашта није дао.”.

Грубач наглашава да се зато не треба чудити антиправославним испадима на социјалним мрежама појединих примитивних егземплара када “пролупали режимски квазиидеолози“, доминантно заступљени на „јавном“ сервису, пропагирају баш такве антицивилизацијске пориве код воњајућег талога друштва.

Посебно се осврнуо на недавни иступ Рајка Церовића, који је „предсказао“ егзодус СПЦ и свештенства из Црне Горе, уз савјет државним органима да им пруже сву могућу логистичку подршку приликом пресељења.

„Немогуће је без гађења, презира или отвореног подсмијеха читати антиинтелектуалне публицистичке метаније Рајка Церовића, олињалог и острашћеног лика из дубина идеолошке мочваре у којој плива гордећи се својим распуклим мозгом. С једном ногом у гробу, припремајући се да тамо стави и другу ногу, Рајко Церовић машта о некаквом “исељењу СПЦ из Црне Горе”, сигурно правећи алузију на свакога ко се режиму не свиђа, па се брине и о „превозу за свештенике“ које би, ето, баш он свакако „депортовао преко границе”, коментарише Грубач.

„Проблем ликова попут Церовића је потпуно одвајање од логике и здравог смисла цивилизованог друштва. Наиме, уколико Церовић, или било ко из било које опције, јавно изрекне мисао да неком жели нешто лоше, обавезно потом мора дати оцјену-какве су претпоставке да сам дође у ситуацију „пада у исту јаму коју другоме копа” својим очигледним манитањем!?

Самим тим, ако је Церовић, на примјер, пожелио депортовати некога из примитивних идеолошких убјеђења и назначава му локацију депортације, тада је одмах морао јавности саопштити гдје би сам желио бити депортован уколико се деси да његова накарадна жеља, игром чудних околности, промијени вектор материјализације.

Зато би се, послије изреченог, Рајко Церовић морао изјаснити: Гдје би сам желио да буде депортован ако се, далеко било, тако нешто деси, што јевност заиста жели знати? Дакако, и каква му је ситуација с „превозом до нове дестинације” живљења, уз опредјељење да ли му одговара аутобус или такси, или пристаје само на услов да то буде службено возило државе Црне Горе, са дипломатским таблицама и заставицама!?

Када одговори на та питања, вјероватно ће се стари идеолошки герељ досјетити да је опет направио крупни шовинистички екцес, те да је послије новог одвајања од разума помало зрео за лијечење од болести која се зове метастазирана помама.

Управо зато се све те рецентне гадости, које имају импулс из врха режима и од шефа режима, те преко режимских медијских шовинистих сатрапа добиле анимални ехо код појединаца који су умислили да су „мјењачи брзина трактора“, сада лагано могу „окачити мачку о реп“. Тачније, боље да су ти опскурни ликови сво вријеме „коров јели“, него млатили празну сламу!“, закључује Грубач.

Прочитајте још:

У појединим општинама 10-40% више ГЛАСАЧА него ГРАЂАНА; Петњица 140%, Гусиње 137%, Плав 132%

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: