Запажен наступ Јоване Тодоровић у никшићком позоришту

Пише: Проф. др Драган Копривица

Ако се по јутру дан познаје, а по препуној сали Никшићког позоришта и враћању Јоване Тодоровић три пута на бис на крају представе, изведене синоћ у оквиру репертоара за јануар, програма “Никшићка културна сцена”, онда је јасно да је пробирљива никшићка публика доживјела аутентичан драмски угођај гледајући монодраму “Злостављање” по мотивима Андрићеве приповијетке, коју је драматизовао Синиша Ковачевић.
Јована Тодоровић, која је одрасла у Будви и остала дубоко везана за свој град, своју породицу, Будване, културу и “Град театар”, магистар је драмских и аудиовизуелних умјетности, а глуму је магистрирала на Факултету савремених уметности у Београду у класи Виде Огњеновић.
Ова агилна млада умјетница невјероватне енергије, добитница је и награде за најбољег паштровачког студента за 2017. годину. Била је ангажована као сарадник у настави код Виде Огњеновић и Слободана Бештића на предмету Глума. Досад се појављивала у филму “Јесен самураја”, ТВ-серији “Ургентни центар”, комадима “Јесења соната”, “Виза” и “Међуигре” (режија В. Огњеновић), играла у више филмова кратког метра, и комаду “Цијанид у пет” у режији Божидара Ђуровића.

Затим је напустила Београд и вратила се Црној Гори уз све ризике преласка у нову етаблирану средину и већ позиционирана глумачка имена и пројекте. И сама је критички расположена према нашем данашњем умјетничком тренутку, свјесна да профит представља можда и најважнији критеријум опстанка неког позоришног или филмског пројекта. Против је културних трендова уз превласт дневно-потрошачке умјетности и лажног гламура, који не оставља виднијег трага код гледалаца.

А, судећи по посвећености ове младе глумице глумачком занату, уз њен став да себе нигдје другдје и не препознаје осим у глумачком позиву, треба очекивати да је монодрама, “Злостављање”, коју је након више играња у ЦНП-у синоћ сјајно извела и пред никшићком публиком уз бројне аплаузе, добра најава њених сљедећих драмских пројеката и креативних прегнућа.

И током извођења у Никшићу Тодоровићева је показала изразиту моћ емпатије, уживљавања у драмски лик жене у опасности од поништавања њене личности. Надахнуто је оваплотила лик јунакиње, рјечником Достојевског речено, “понижене и увријеђене” у брачној заједници, која је у обавези да представља само сјенку брачног партнера, брачног сателита доминантног супруга, опијеног влашћу над судбинама ликова око себе. Стога је Тодоровићева успјела да са сцене пошаље у публику тај примални крик несрећне Анице, сведене на случајног партнера и слушкињу свог супруга Андрије Зерековића.

Као доказ више успјешне позоришне креације талентоване Јоване, очекује се извођење “Злостављања” у фебруару поново у ЦНП-у, јер је овај драмски пројекат дио програма Националног театра. Треба истаћи и да је “Злостављање” досад већ играно десетак пута, уз лијепе перспективе трајања ове монодраме о психичком насиљу над женама, а комад је тим прије ближи и гледатељкама широм Црне Горе у свјетлу немалог броја сличних судбина представница слабијег пола у нас.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: