Записник са разговора предсједника Комисије за вјерска питања СРЦГ Мијата Шуковића и митрополита Данила

Посљедњих дана актуелизовала се тема одговорности службених лица која су током 2020. године, приликом привођења блаженопочившег митрополита Амфилохија, прекршила закон тиме што су мимо основа и законских овлашћења митрополита задржавали у полицијској станици у Подгорици.

 С обзиром на то да у овој години обиљежавамо тужних пола вијека од рушења Ловћенске цркве Светог Петра Цетињског и гроба Његошевог, овом приликом вашој пажњи препоручујемо записник са разговора предсједника Комисије за вјерска питања СР Црне Горе Мијата Шуковића и блаженопочившег митрополита Данила (Дајковића), обављеног 29. маја 1970. године.

Разлог разговора је била тужба коју је Савезном уставном суду поднијела Митрополија црногорско-приморска, покушавајући да капелу на Ловћену заштити од варварског рушења. С обзиром на то да је у заштиту овог вјерског, историјског и културног добра устао велики број наших угледних личности и црквених и културних дјелатника тог времена, те да је ова тема изазвала небивалу полемику у ондашњем социјалистичком друштву, држава је нашла за сходно да „очита лекцију“ митрополиту Данилу, због чега је и заказан овај разговор.

Из садржине записника, може се закључити да представници ондашње власти нијесу презали од отворених пријетњи према Цркви и митрополиту лично, користећи за свој наум извјештаје доушника из реда свештенства и Свештеничко удружење, основано од стране Комунистичке партије са циљем разбијања унутрашње организације цркве. Истовремено можемо видјети с колико достојанства и храбрости митрополит Данило реагује на ове беспризорне притиске партијског апаратчика.

Текст доносимо у оригиналном правописном облику. Документ је заведен код Комисије за вјерска питања СР Црне Горе под пословном ознаком Пов бр. 51/70. О разговору др. Мијата Шуковића, предсједника Републичке комисије за вјерска питања и Митрополита црногорско-приморског Данила, обављен 29. маја 1970. године. По повратку из Острога Митрополит Данило навратио je у Комисију. Послије уобичајених поздрава Митрополит је говорио о манастиру Морачи. Додао је „пошто сте Ви морачанин требали би да ту помогнете“. Говори о томе како су темељи Манастира лоши, да их треба учврстити, да нема пара за то а такођени Завод за заштиту споменика културе. Каже ако би Влада Црне Горе годишње му давала 4 – 5,000.000 старих динара очувао би многе црквене објекте.

Друг Шуковић је говорио да ми веома цијенимо његове напоре за очување историјских споменика, али да смо ограничени у могућностима. Предложио је да Митрополит напише захтјев заводу за заштиту споменика који би захтјев Комисија подржала.

Митрополит је говорио како је својевремено радио у Македонији на оправкама манастира са истакнутим стручњацима Ђурђем Бошковим, професором архитектом Тадићем и другим. Манастир Морача је, каже Митрополит исто што и Дечани, Студеница, Сопоћани и други средњевјековни манастири – исте вриједности. Говорио је да нема довољно новаца а да као архијереј има 60.000 старих динара, пензију и 200.000 старих динара за репрезентације као митрополит. „Ето ја сам се испричао, а шта Ви мене имате рећи“ рекао је Митрополит.

Шуковић: Овом приликом морам са Вама разговарати о питањима која су много крупнија од тога да ли ће Вам се додијелити новац у износу о којем сте говорили. Наиме, у име Комисије за вјерска питања хоћу да Вам саопштим оцјене и ставове Комисије о активности и дјеловању Митрополије црногорско-приморске и Српске православне цркве; да Вам саопштим и захтјеве који логично произилазе из тих оцјена и да Вас обавијестим о томе што Српска православна црква, Митрополија и Ви лично можете очекивати у наредном периоду, ако се настави са започетом активношћу. Те три групe питања желим да буду предмет нашег разговора.

Комисија за вјерска питања је, у оквиру свог дјелокруга рада, разматрала дјелатност православне цркве у Црној Гори и у вези Црне Горе, и оцијенила: да су у складу са уставно-правно утврђеним положајем цркве у Југославији настојања Српске православне цркве и Митрополије: да врате у посјед и заштите своју имовину, да побољшају материјални положај цркве, да очувају и реновирају црквене објекте, да одржавају и шире вјерске обреде, да школују свештенички кадар и друга настојања у оквиру црквене проблематике.

Будући да та активност у складу с положајем цркве у друштву, Комисија у односу на ову активност нема примједби. Истовремено је Комисија са задовољством констатовала да у Црној Гори не постоје проблеми између цркве и државе када су у питању дјелатности цркве које имају религиозни карактер, тј. дјелатности које по уставном систему спадају у дјелокруг цркве. Црква нема сметњи за обављање обреда, за интензивирење вјерског живота и за активност у том смислу. Комисија је изразила спремност да утиче на одговарајуће органе у општинама да убрзају и рад на утврђивању чињеница неопходних за коначно доношење одлука о неким још неријешеним имовинско-правним питањима која Митрополија покреће.

Комисија је, међутим, оцијенила да Митрополија црногорско-приморска која је саставни дио Српске православне цркве у последње вријеме предузима и активност која и по садржају, и по методу, и по циљевима, нема религијски карактер и за то излази из вјерске проблематике па самим тим тај дио активности прелази оквире дјеловања цркве утврђен уставним и законским прописима. Тај дио активности је политичка дјелатност, „бављење политиком“. У овај дио активности Комисија увршћује нарочито слиједеће:

1. Оцјене дате и усмено и у писменим документима, са нагласком да се дају у својству представника Српске православне цркве и Митрополије црногорско-приморске, у којима се тврди да у овој земљи није владавина Устава и закона, већ владавина „субјективизма и силе власти“: да је самоуправљање омогућило расипништво, неред, да доводи до прикривања одговорности; да власт у нашем друштву има рушилачки однос према културно-историјским вриједностима и споменицима к сличне оцјене и дјелатности.

2. Упоређивање поступака власти у Црној Гори са оним што су чинили Гебелс, Хитлер, италијани, што се у последње вријеме наставља са инсинуацијама да органи власти у Црној Гори прихватају постојење одређених елемената успоменику прихватају и афирмишу идеје које симболизује кукасти крст.

Комисија, наравно, све ове оцјене и ова упоређивања сматра и клеветом и недопустивим понашавем Цркве.

3. Активност у којој Српска православна црква наступа као представник народа, као његов репрезентант, као заштитник од органа власти, законитости к на подручјима изван оквира дјеловања цркве, заштитник од власти етично – морално – естетских начела у друштву у цјелини, уз тврдњу да власт угрожава законитост и та начела.

4. Активност националиcтичкo-шовнистичког садржаја у односу на црногорску нацију, о којој је опширно говорено у нашем разговору у јуну мјесецу 1969. године.

У овом моменту је Митрополит упао у ријеч и рекао: Да ја нијесам предузео мјере кад сам дошао у Црну Гору многи споменици културе би вам били у рушевинама. Мислио сам да су нам ти споменици заједнички а ево видим данас да нијесу. Да цркве није било неби било ни споменика. Данас би били рушевине.

Шуковић: Изненађен сам овом Вашом тврдњом. Она потврђује један дио оног што сам рекао о садржини оцјена које сте дали. То што тврдите није тачно.

Митрополит Данило: Нијесте имали времена да их (споменике) чувате од других послова. Затим је Митрополит говорио: Да је патриота, да није мањи пријатељ Југославије од ма кога, na чак до Тита, истичући његово учешће у ранијим ратовима и да је његова генерација поставила границе Југославије од Ђевђелије по Триглава. Даље је говорио да се не бави политиком – „није политика ако дајем неке примједбе“. „У самоуправљање се не разумијем нити у реформу“. Само је каже једино на неком пријему гдје су били Кардељ, Стамболић, Патријарх Герман и други о реформи рекао да би то лако спровео, и наводно на Кардељево питање, рекао је да би реформа била: рад, ред и штедња. – „То сам се једино о политици изразио“. Даље је Митрополит говорио да он као грађанин ове земље има право да даје своја мишљења додајући да ваши „доушници“ нијесу га добро и објективно оцијенили. Каже да је свјештенички чин примио из љубави према цркви, затим износи своју биографију, затим да је 1928. године имао породичну трагедију, те је у кратком времену изгубио 4 члана породице итд. Наставља и каже: „Дошао сам у Црну Гору да нешто помогнем и као таквог ме Влада Црне Горе примила а Синод одредио. Ви у мене нити можете нити смијете ме гледати као непријатеља.“

Шуковић: – Знам Вашу биографију и начин како сте дошли у Црну Гору као и како је Влада Црне Горе оцјенила Ваш рад. Нема потребе на томе се задржавати сада. То је прво што Вам желим рећи у вези садржине Вашег излагања. А друго, што морам рећи је слиједеће: Ми немамо и не требају нам никакви „доушници“. То је Ваше неосновано тврђење. Све што сам напријед рекао садржано је у текстовима објављеним у вјерској штампи, у документима достављеним органима укључујући и писмо које је Митрополија упутила разним институцијама и личностима у земљи и у којем још једном потврђује за своје све погледе изражене у“тужби“ достављеној уставном суду Југославије, и у јавној дјелатности коју предузимате.

А у вези са тим треба да знате: Скупштина општине – Цетиње и органи Црне Горе, за свој однос према законима ове земље, према етичко-моралним и естетским вриједностима и на челима и сада и историјски полажу рачун народу, а не цркви!

Митрополит Данило: Послије рушења и упропашћавања некорисно је полагати рачуне. Зато је Српска православна црква устала са тужбом. Затим је Митрополит испричао да је одлучио на писање тужбе каде је расписан конкурс за извођење радова на Ловћенy; да тим се понудило 10 адвоката да пишу тужбу; да је са њима одржао заједнички састанак; да су они на том састанку, послије размјене мишљења, оцијенили да се пише тужба Уставном суду Југославије, да је заступају само 4 адвоката између њих, да су се договорили о основној садржини тужбе; да су ова 4 адвоката написала тужбу, доставила je Судy, a од њега тражили ла је достави Правном факултету у Београду и на још око 20 адреса, и да је он то учинио.

Шуковић: Зашто сте је достављали другима? Није ли то политичко дјеловање?

Митрополит: Тражили су од мене адрокати и ја сам прихватио. То није политичко дјеловање, већ само настојање да људима објаснимо што Српске православна црква тражи.

Шуковић: Управо због тога што знам вашу биографију, Ваше особине нијесам сигуран у то на сте допустили да само извршавате захтјеве адвоката и да наступате како они хоће. Напротив, више сам сигуран да је све то урађено уз активно Ваше судјеловање, са Вашом иницијативом и пресудном улогом.

Митрополит: Рекао сам како је било.

Шуковић: Ви знате да Црна Гора има Уставни суд. Зашто тужбу њему нијесте доставили? Није ли и у томе дошло до изражаја, у најмању руку, неповјерење а у крајњој линији и негирање Републике Црне Горе. Није ли и то потврда за оцјене које дајете: да у овој земљи није владавина Устава и закона већ субјективизам и самовоља власти.

Митрополит: Нијесам правник, а правници су одлучили коме ће се тужба послати.

Шуковић: Када већ говорите о тужби, желио бих да знам да ли је на сједници Сабора Српске превославне цркве, одржаној прошле недјеље, било говора о тој тужби, њеној садржини, циљевима и последицама, и да ли је Сабор ту тужбу прихватио као своју?

Митрополит: Сабор је прихватио тужбу онаква каква јесте и овластио Митрополију га настави рад по њој у име Српске православне цркве.

И на упозорење да је ово званичан разговор и да такав став Сабора обавезује Комисију да се и Сабору окрене, Митрополит је поновио „да је Сабор прихватио тужбу каква јесте“.

Шуковић: Умјесто пута који сте изабрали, зашто се нијесте опредијелили да са Одбором или било ким другим, поведете разговор о могућностима уграђивоња вјерских симбола у маузолеј на Ловћену, какве су могућности истакнуте у изјави друга Вељка Милатовића? Са тиме би показали да Вам је циљ да дјелујете у оквиру вјерских дјелатности, с не бављење политиком.

Митрополит: Знамо ми откуда је та иницијатива. Зашто она није прије дата? Зар се то мора чинити преко новина.

Шуковић: Ако Вам је, важно, основни циљ утврђивање права Српске православне цркве према капели, ако сте спремни за разговор о мјесту на које капелу треба измјестити, и о могућности уградње религиозних симбола у маузолеју, позивам Вас да сједнемо и мирно, без нервозе конфронтирамо саржину докумената које посједујемо а односе се на капелу, и да нађемо задовољавајуће рјешење.

Митрополит: То је први пут да ми се званично упути такав предлог. Већ је касно. Обратио сам се суду и чекам његову одлуку.

Шуковић: Рекао сам Вам на почетку разговора, да поред оцјена које сам изнио, желим да Вам саопштим захтјев у име Комисије, који из тих оцјена логично произилази.

Тај захтјев је уствари исти онај који сам изложио у разговору у јуну 1969. године, а гласи: Одлучно захтијевамо да се дјелатност у име цркве у Црној Гори сведе и ограничи на оно што је њен дјелокруг утврђен уставним и законским прописима.

Митрополит: Можете ме ухапсити, протјерати из земље, убити, то је ваша ствар.

Шуковић: И сами схватате и видите да је ријеч о другом а не о том што Ви кажете. Нема смисла тако тумачити оно што сам рекао. Такође захтијевамо да о садржини овог разговора обавијестите Синод и Патријарха. Рекао сам на почетку да ћу Вас обавијестити и о томе што можете очекивати у вези са том дјелатношћу. То обавјештење на крају овог разговора ћу такође истаћи.

Можете очекивати, наиме, да ћемо у наредном периоду учинити оно што сам Вам у разговору у јуну мјесецу 1969. године казао да ће бити неминовност ако се у име Српске православне цркве настави активност која нема карактеристике вјерског дјеловања, тј. јавну и отворену оцјену тог дјеловања, директно јавно супростављање тој дјелатности и предузимање активности да се та дјелатност онемогући, спријечи. Интензитет те активности њен домет и захват зависиће од понашања и поступака Српске православне цркве и Митрополије у периоду који предстоји.

У оквиру тога, да знате, оцијениће се и Ваш однос према Удружењу свјештеника и његовим члановима који је дошао до изражаја у писму које сте ових дана упутили свјештеницима.

Митрополит: Писмо сам упутио и ако хоћете доставићу га и Комисији.

Шуковић: Свештеници су кас упознали са садржином тог писма и није потребно да нам га доставите.

Митрополит: Садржина писма се односи на наше унутрашње односе; то је наша интерна ствар; ја имам право лћда пратим како се свештеници понашају, де знам што мисле и само сам то тражио. Онај ко је свештеник, мора се увијек понашати по прописима цркве.

Шуковић: У питању је Удружење, његов рад и рад чланова Удружења као грађана. Удружење је друштвена организација, као и свака друга и ако са специфичним задужењем свог дјеловања. Као друштвена организација она има своја правила, своје задатке и не може радити по црквеним правилима. Правилност рада његових чланова на сједницама Удружења и на сједницама органа удружења не може се мјерити по црквеним прописима, већ по правилима о циљевима и задацима Удружења. Пошто је то Удружење саставни дио ССРН изражавам увјерење да органи ССРН морају се заложити да се омогући рад тог Удружења, као и другим, те његови чланови слободно и без икаквих тешкоћа и последица могу дјеловати у Удружењу и остваривати задатке које имају. Ово је неопходно учинити утолико прије што је Удружење допринијело развијању и јачању братства и јединства трасирању позитивних односа између цркве и државе и што је највећи број чланова тог Удружења заиста патриотски и конструктивно оријентисан према нашем социјалистичком друштву и неговим циљевима.

-Митрополит: Они су попови и свуда се морају понашати како прописују и налажу црквени прописи. Затим је рекао: до сада самном овако није никада разговарано. Мислим да је разговор завршен и да више немамо што разговарати. Je ћy се постарати да више и не долази до разговора, јер су односи толико поремећени да нема услова за разговоре.

Шуковић: Да. Вашим радом и понашањем заиста сте себе онемогућили да остварите сарадњу са органима државе. Што се нас тиче из тога ћемо извући одговарајуће закључке и у складу са тим поступити. Добро би било да и Ви извучете закључке из тога.

Са овим је разговор завршен.

Титоград, 29. маја 1970. године

Извор: Етос

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: