Заплитања резервног ешалона ДПС аналитичара: О свему пиши, само не о Његошу

Пише: Иван Милошевић

ДПС и њен лидер посљедњих дана нешто су се дубоко ућутали, па умјесто њих јавност забављају јунаци четвртог и петог ешалона владајуће странке. Да ли вође ћуте јер се неко од команданата њихове партијске војске нешто узјогунио, па прича што не би требало, не знам, али ваљало би да ова ћутња потраје, како би на видјело дана избило што више чињеница, које скоро свако дијете зна, али се добар дио одраслих из редова ДПС прави као да о томе ништа нијесу чули. По први пута неко из редова ДПС-а је кренуо отворено против лидера ДПС-а и почео да о њему прича што овај не жели да чује, па ће бити интересантно пратити до када ће ова ћутња владајуће странке и његовог лидера трајати.

У међувремену да се вратимо овим другопозивцима владајуће странке. Њихове занимације су таман такве тежине као што они заузимају мјесто у тој странци, али пошто и оне спадају у област вријеђања здравог разума, односно глупости, ваља и о њима нешто рећи. Мислим да се у Црној Гори тренутно на јавној сцени може чути толико небулоза, па човјек просто не зна коју прије да одабере. Мени се за коментар учинила вриједна једна антиразумска медитација прослављеног борца за лик и дјело вође, која је осванула на једном задртом ДПС порталу. Медитира тако он како је Његош са 16 година био већ толико самосвјестан и антисрпски расположен и да је у том старосном добу био против Немањића и да га је тек учитељ Сима Милутиновић преобратио у Србина и борца за српство. Иако се ради о изанђалој и бесмисленој монтенегринској аксиоми по којој је Његош заведен од Сарајлије, нови су аргументи које задрти колумниста ДПС-а саопштава за тај став.   

Ради се о анегдоти коју је тај српски завереник Сарајлија објавио у часопису „Голубица“ за 1843/1844. годину. Наиме учитељ је рекао Његошу да има и већих јунака од Црногораца на шта му је млађани ученик одговорио:

-А да чоче, божија ти вјера, знам ја ту веселу Србадију, ну куд су јој ти јунаци синови били, док јој није Бог да Карађорђа? Та ви сви фастасте тамо једнога њега јунаштвом; а кад ви Бог њега узе између вас, а ви сви суноврат у турски јарам опет! Но кршна и сиромашна Црна Гора не хаје ни за Немање, ни за Мурате, па ни за Бонапарте; сви они бише па и преминуше, и мач свој о Црногорце ђекоји опиташе, па несташе, а Црна Гора остаде до вијека и страшнога Суда у својој вољи и слободи, а то ти је у слави, одговорио је Његош.

Колумниста чак додаје да ће Срби из Црне Горе након што ово прочитају сврстати Његоша у Дукљанина, јер помиње Немању скупа са Турцима и Бонапартом! Одакле му само та идеја, није ми јасно и зашто би се било који Србин из Црне Горе одрицао било чега што је Његош рекао. Тај човјек нас је тако лијепо дефинисао, објаснио нама самима и читавом свијету и мислим да је свака његова изјава, па и анегдота, за нас права поука. Његош није личност која се може стрпати у једну ријеч и његово дјело измиче ријечима и више припада тајни која још увијек лебди над овом Црном Гором и спашава је да не оде до ђавола. Стога и ово што наводи несрећни колумниста и то под рубриком „драгуљи историје“ припада како Његошу, тако и сваком данашњем Србину из Црне Горе. Немамо ми ту шта да причамо осим да потпишемо оно што је и Његош рекао, а то је да је у овом брдима дисала слобода док је читав Балкан био под туђином. Па то мисли сваки нормални и ненормални (уколико и таквих има) Србин у Црној Гори и Црну Гору током историје посматра и доживљава као оазу слободе у окупираном османском Балкану! Драго нам је што је Његош и са 16 година то знао, што само говори о каквој се снажној личности ради и на коју нијесу могли тек тако да дјелују и изврну му ставове његови учитељи, па се они звали и Сима Милутиновић. Међутим, ова анегдота је истргнута из јединственог Његошевог дјела и народног српског пркоса који је он носио од малена и чак је супростављења његовом читавом каснијем дјелу. Е, то могу само да као примјер за било шта народу да понуде само ДПС колумнисти, узданице Новоцрногорског наречја и поречја, монтенегринског приземног интелектуализма и дукљанске чаршијске галаме.   

А када смо већ код тих година наших владара из династије Петровић, ваља поменути да ДПС колумниста и њему слични тобожњи аналитичари ,књаза и краља Николу признају само у његовом поодмаклом добу, када се због династичких интереса супроставио и вољи сопственог народа. Зашто се они као и код Његоша не врате у нешто млађе године књаза Николе када је себе проглашавао српским краљем, писао „Онамо, намо“ и србовао гдје је стигао и српску свијест и савјест преко уџбеника преносио на младе Црногорце.

Мислим да се ни Његош ни краљ Никола не могу тумачити на основу једне њихове оцјене или једног периода живота. Превише су то сложене личности за тако једноставна рјешења, а посебно су недокучиве овим квази колумнистима и ДПС трчкаралима који би да их сведу на мјеру својих интелектуалних (не)способности. 

И не знам шта ми је ово требало да пишем, али ето да  и ја дам скороман допринос тајни живота српске династије Петровић и њиховом осјећају за јединство свог народа и будућности ове Црне Горе и Брда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: