Засејано мање кукуруза али више сунцокрета

Пролећна сетва у Србији највећим делом је обављена и нема неких већих одступања у односу на ранија очекивања, објавило је удружење „Жита Србије”. Због раста цена енергената и ђубрива сетва је била знатно скупља него прошле године. Према првим информацијама, ратари су се сада више опредељивали за сунцокрет због светске кризе с уљарицама и несташице уља услед сукоба у Украјини. То је цену сунцокретовог али и осталих уља подигло на рекордне износе па се произвођачи и даље надају доброј заради.

– Кукуруза је посејано мање него прошле сетве, али је зато сунцокрета сада за 30.000 хектара више и има га на 245.000 хектара. Соје је, као и лане, 240.000 хектара – казала је за новосадски „Дневник” директорка „Жита Србије” Сунчица Савовић, а преноси „Агроклуб”.

Према њеним речима, очекивања у жетви су 7,5 милиона тона кукуруза, сунцокрета ће бити три тоне по хектару, односно, род ће износити 735.000 тона, соје ће бити 760.000 тона – 3,2 тоне по хектару.

– Прошле године била је велика суша, што соји која воли воду није никако годило, просечан род по хектару био је свега две тоне. И кукуруза је било мање, свега 5,9 тона по хектару. Једино сунцокрету није шкодила суша, пошто уљарица може да се развија без падавина, па је принос био три тоне по хектару – подсетила је Савовићева.

Напоменула је и да се за два месеца може очекивати добра жетва пшенице у нашој земљи са родом око три милиона тона, уколико метеоролошке прилике буду повољне.

Аграрни аналитичар Жарко Галетин такође је у изјави за „Политику” недавно предвидео да ће структура сетве ове године бити нешто измењена. Он је нагласио да ће се сукоб у Украјини знатно осетити на тржишту житарица сунцокрета и рафинисаног уља као и да последице већ видимо. Пад приноса сунцокрета у Украјини могао би да буде и до 40 одсто од њиховог просека.

– То не би било тако страшно да ова земља није највећи произвођач. Сунцокретово уље у укупној светској производњи биљних уља има око 10 одсто удела. Али постоји подбачај соје у Бразилу и Аргентини и то су битни фактори који ће уздрмати сектор уљарства. Такође и у овој години се наставља криза око производње палминог уља – рекао је Галетин. Додао је да због тога треба очекивати промене у сетвеној политици на штету кукуруза.

– Пшенице је већ јесенас посејано око 30.000 хектара више него прошле године. И сунцокрет и соја би сада могли да преотму још један део површина од кукуруза и ту предвиђам повећање за бар пет до 10 одсто – нагласио је наш саговорник. Навео је и да би кукуруз могао са прошлогодишњих нешто више од милион хектара да падне на око 950.000.

Како се жетва ближи а снабдевеност домаћег тржишта житарицама је стабилна, Влада Србије је недавно повећала извозне квоте. Омогућен је извоз пшенице од 220.000 тона и пшеничног брашна – 23.000 тона на месечном нивоу.

Анализом залиха, утврђено је да је тржишни вишак већи од предвиђене квоте за мај, па је неопходно ослобађање складишног простора за нови род.

Политика

Прочитајте ЈОШ:

Првих 100 година Пастеровог завода у Новом Саду

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: