Заслуге „невиних“ или Спуж као прихватилиште „планираних жртава“ из бившег режима

Спуж, прихватилиште „невиних“ и „планираних жртава“ како би рекао Веселин Вељовић којем је јуче укинут притвор због здравственог стања, све више подсјећа на центар који „дође главе“ ударницима бившег режима. Нажалост, здравствено стање грађанина Веселина Вељовића условило је да му се укине истражни притвор. То је одлучено на данашњем рочишту у подгоричком Вишем суду. Ову информацију за портал Дан потврдио је адвокат Никола Мартиновић.

Уз жељу да се бивши директор полиције што прије опорави како би у здрављу дочекао епилог суђења, подсјећамо јавност на пут који га је довео до спушког затвора.

Пут Веселина Вељовића

Вељовић од љета 2007. до 2011. године био је директор Управе полиције, а потом је у периоду од 30. јула 2018. до 17. децембра 2020. године у другом мандату био први човјек црногорске полиције.

Током каријере на челу безбједносног сектора, Веселин Вељовић, од стране опозиционих партија, дијела невладиних организација и медија често је оптуживан за нетранспарентност, злоупотребу полиције и моћи, беспоговорну политичку лојалност Милу Ђукановићу, али и за умијешаност у бројне случајеве продаје државне имовине.

Након окончања првог мандата Вељовић је био савјетник тадашњег предсједника Црне Горе Филипа Вујановића за област безбједности и одбране, а у вријеме Владе Мила Ђукановића од 2014. године и секретар Вијећа за националну безбједност.

Када је у децембру 2020. послије разговора са тадашњим потпредсједником Владе Дританом Абазовићем отишао из УП поново је запослење нашао у кабинету бившег предсједника Мила Ђукановића.

Функцију савјетника за безбједност и одбрану Вељовић је обављао све 20. маја ове године.

Од Пљеваља до Подгорице

Након завршетка Војне академије у Београду Вељовић је једно вријеме био у ЈНА, а потом се на почетку 1992. године запослио у тадашњи МУП Црне Горе, гдје је те године постављен за командира Станице полиције у Центру безбједности Пљевља, пишу Вијести.

Почетком деведесетих година, у вријеме политичког и државног савезништва званичне Подгорице и Србије Слободана Милошевића, у Пљевљима и околним селима Буковице, паравојне српске јединице су вршиле прогон бошњачког становништва. Иако је дио Бошњака из тог краја проблематизовао његову улогу у тим догађањима, Вељовић је тврдио да је црногорска полиција омогућила мир у Пљевљима. У том периоду из Буковице је расељено око 125 породица.

Вељовић је на 1995. године постављен за команданта САЈ-а, гдје је на почетку 1998. године у вријеме политичких превирања између Мила Ђукановића који је контролисао црногорску полицију и Момира Булатовића, одиграо кључну улогу током насилних демонстрација, 14. јануара 1998. када са својом јединицом није дозволио продор демонстраната у зграду тадашње Владе.

Командант САЈ-а Вељовић је био све до 2005. године, а током десетогодишњег ангажовања завршио је више међународних стручно-специјалистичких курсева и семинара у земљи и иностранству који анализирају тероризам као глобални изазов и безбједносну пријетњу…

За стручни и професионални рад у Министарству оцјењиван је највишим службеним оцјенама и више пута награђен и похваљен.

Поводом Дана безбједности, одликован је Орденом заслуга за област одбране и безбједности првог степена и добитник је плакете Савеза удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе, за заслуге у развоју и унапређењу антифашизма у Црној Гори.

Убиства, напади на новинаре, црне тројке

Иза ере Веселина Вељовића, најмоћнијег безбједњака од независности Црне Горе, остао је низ нерасвијетљених убистава, напада на новинаре и кривичних дјела којима је оштећена државна имовина.

Његову еру обиљежио је и метеорски успон црногорских организованих криминалних група, које су у посљедњој деценији толико ојачале да су препознате као једна од већих пријетњи на криминалној мапи Европе.

Бивши полицијски службеник Брајушко Брајушковић оптужио је 2013. године Веселина Вељовића да је наводно организовао „црне тројке“ – батинашке групе, које су наводно пребијале неподобне новинаре, опозиционаре, неистомишљенике на почетку 21. вијека.

Та афера никада није добила епилог.

У мају 2004. године убијен је уредник „Дана“ Душко Јовановић, али наручиоци и директни извршиоци никада нијесу пронађени. За овај случај Вељовић је више пута тврдио да је оперативно ријешен, али да је и “неповратно изгубљен због професионалног несналажења тадашњег тужиоца”.

У вријеме Вељовићевог управљања полицијом, претучен је новинар Вијести Туфик Софтић у Беранама 2007. али и организована сачекуша за директора “Вијести” Жељка Ивановића у ноћи 1. септембра 2007. године.

Вељовићевом возачу и шефу обезбјеђења Миленку Рабреновићу је суђено због пријетњи упућених новинарки Оливери Лакић. Лакић је претходно, 2011. године, писала о шверцу дувана из фабрике “Тара” из Мојковца.

У вријеме његовог руковођења, 2011. године, из Управе полиције је потекао фалсификовани листинг телефонских разговора тадашњег премијера Игора Лукшића. Тим листингом је покушана компромитација Игора Лукшића тако што се међу позиваоцима нашло име и осуђеног наркобоса Дарка Шарића. Иако је Лукшић, са мјеста премијера, инсистирао на ефикасној истрази, никада није откривено ко је фалсификовао листинг.

Након те афете али и притисака међународне заједнице Вељовић је морао да оде са чела УП.

Штетни уговори

Дио невладиног сектора али и медија годинама су Веселина Вељовића изначавали за штетне уговоре који се односе на продају имовине у власништву полиције и Министарства унутрашњих послова.

Афера “Лименка” је државу коштала више од 10 милиона еура на основу судске пресуде по тужби Аца Ђукановића, брата предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Ђукановић је тужио државу због неиспуњеног уговора о уступању земљишта које је било у власништву Управе полиције.

Вељовић је означаван и као одговорна особа за склапање проблематичног уговора 2011. године, о куповини камп-хотела „Златица“ у Подгорици од бизнисмена Жарка Бурића за 8,3 милиона еура, за потребе обуке Специјалне антитерористичке јединице.

Претходно је Влада продала Бурићу камп-хотел Златица и још два хотела (Црна Гора и Љубовић), за много нижу цијену од 4,7 милиона еура.

Вељовић је у згради Нормал цомпанy, коју је градио Бурић, власник трособног стана због којег је МАНС тврдио да га је купио тако што је платио само трећину његове вриједности. МАНС је поднио кривичну пријаву против Вељовића и Бурића због сумње да је оштећен државни буџет ради прибављања противправне финансијске користи. Овај случај никада није одмакао од тужилачког извиђаја.

Медији су писали и да дугогодишњи први полицајац има енормно богаство и да крије да је власник куће од преко милион еура у насељу Дахна.

То је више пута демантовао тврдећи да је то вила његовог таста…

Хапшен на Цетињу

Виши суд у Подгорици у мају је укинуо првостепену ослобађајућу пресуду Вељовићу, којем се судио да је рано ујутро 5. септембра 2021. на Цетињу, а прије самог устоличења митрополита Јоаникија, починио кривично дјело напад на службено лице у вршењу службене дужности.

Вељовић је у драматичним догађајима 4. на 5. септембар 2021. године био у самом срцу Пријестонице, а потом се на снимцима могло видјети како се након разговора са некадашњим колегама, залијеће на кордон…

Он је ухапшен тог дана, а након два дана пуштен из притвора.

Мучење буковичких муслимана, документовано застрашивање

Подсјечамо и на забиљежено свједочење Сеифа Османагића да је велики „борац“ за грађанску, мултинационалну и мултиконфесионалну Црну Гору учествовао у мучењу буковичких муслимана, те да је хтио да му одсијече уши.

Наш медиј је такође, претраживајући материјал који је раније достављенредакцији, наишао на дјелове књиге „Изборна превара 1997“, у којој су документоване изјаве грађана и службене забиљешке и поступање најпопуларнијег робијаша тренутно у Црној Гори, гдје се јасно очитава како је пријетио и застрашивао грађане који нијесу гласали ДПС, злоупотребљавајући положај тадашњег шефа Специјалне јединице МУПа.

„Данас око 14 сати и 15 минута пред моју кућу у Шулима дошли су припадници МУП-а. Командир станице у Грацу Бајчета и два полицајца, и рекли мИ да треба да ме приведу у Пљевља по наређењу начелника Перуничића.
Све је било врло непријатно, поготово што су тој сцени присуствовала и моја дјеца кћерке старе девет и седам година, супруга и мајка. Морам рећи да су полицајци били коректни, с тим што ми је речено да налога немају али да морам поћи и да je боље да не правим проблеме.
У згради Центра безбједности у Пљевљима дочекао ме начелник Перуничић и на моје изненађење, командир специјалаца Вељовић.

Оптужили су ме да моје политичко опредјељење за предсједничког кандидата Момира Булатовића користим на штету посла и грађана и радно мjесто  злоупотребљавам и да идем од куће до куће, пријетим и вршим притисак, па чак и да ћу ускратити  пензију онима који не буду гласали Булатовића.
Није било примјене силе али ми јe на крају Вељовић рекао да овога пута разговарамо овако, а да ће следећи пут бити другачије.
Отворено сам рекао, да сам стао на страну Момира Булатовића, и да се нисам некоректно понашао према било коме а да до данас никаквих контаката сa полицијом и судом
нијесам имао нити сам шта урадио да бих био привођен.

Изузетно сам и увријеђен и повријеђеном постпуком полиције, ондосно налогодаваца.. и зато тражим заштиту“, пише између осталог у изјави коју је Радојица Мијатовић из Шула дао у просторијама Демократске партије социјалиста у Пљевљима.

Објављујемо и службену забиљешку од 16. октобра 1997. године у Пљевљима, забиљешку Министарства унутрашњих послова, у којој се такође јасно препознаје Вељовићева метода застрашивања овог пута колега.

Ове „активности“ Вељовић је спроводио у сусрет предсједничким изборима на којима су учествовали Мило Ђукановић и Момир Булатовић.

Подсјетимо, укинут је притвор бившем шефу полиције Веселину Вељовићу, одлуком подгоричког Вишег суда. Истовремено му је изречена мјера обавезног боравка у стану. То је учињено након што је вјештак медицинске струке Немања Радојевић, по налогу суда, данас вјештачио његово здравствено стање, након чега је дао мишљење.

Некадашњи директор Управе полиције ухапшен је 24. јула 2023. године због сумње да је одао службену тајну. СДТ вјерује да је Вељовић био члан криминалне групе одбјеглог Александра Мркића, која је окривљена за шверц великих количина цигарета. Током боравка у притвору Вељовић је имао озбиљне здравствене проблеме због чега се у два наврата и болнички лијечио. Адвокат Никола Мартиновић казао је да су “испуњени процесни и хумани разлози да се Вељовићу укине притвор”. “Доставио сам доказе који датирају 5-6 година уназад, ради се о историји болести Веселина Вељовића. Он не смије боравити у условима у којима борави јер му је живот угрожен до степени смртног исхода”, казао је Мартиновић.

Тужилаштво Вељовића терети да је повјерљивим информацијама помагао шефу криминалне организације Александру Мркићу да шверцује цигарете. Оптужница је подигнута против Александра Мркића, Веселина Вељовића, Арсенија Калезића, Муја Никочевића, Николе Мркића, Жељка Булатовића, Душице Булатовић, Предрага Вељића, Борислава Лечића, Немање Анђелковића, Горана Глушчевића, Николе Бачиловића, Садига Елнагара, Николе Бубање и Стефана Бубање.

На данашњем рочишту адвокати су тражили укидање притвора за све оптужене, али је притвор укинут само Вељовићу. На претрес се није појавио оптужени Никола Бубања ни његов адвокат, а судије су објасниле да им је претходно достављена медицинска документација према којем здравствено стање тог оптуженог није било довољно добро да се појави пред судом. Специјални државни тужилац, Вукас Радоњић на то је одговорио да “тужилаштво сматра да је био у стању да присуствује, на бази медицинске документације, па сматрају да суд мора принудно довести осуђеног”. Вијеће судија којим предсједава Ковачевић, наложило је да се у наредних 15 дана из материјала достављеног суду и преписки издвоје дјелови који се тичу оптужених.

Сљедеће рочиште заказано је за 8. октобра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: