Застава на штрику није ништа до крпа

Пише: Небојша Бабовић

Прије неку ноћ су неки Бјелопољци поскидали државне заставе и против њих је подигнута кривична пријава за новооткривено дјело противу „угледа Црне Горе“.

Наравно да није у реду, посебно у овој ситуацији, атаковати на било чије симболе, али црногорске законе су прекршиле ДПС општине које су истакле заставе на сваку могућу бандеру. Ови момци су направили прекршај оштећења туђе имовине и то је то. Треба да буду осуђени од јавности и да одговарају таман колико и они који су префарбавали тробојке и ништа више од тога. Објаснићу и зашто.

Ако мислите да ово пишем зато што мрзим Црну Гору, блокирајте ме већ једном и продужите даље.
Кроз историју, застава/барјак је била светиња, посебно у ратовима и биткама. Служила је за оријентацију, подизала морал. Чување заставе за вријеме битке се повјеравало најхрабријима међу војском. Барјактари су морали да држе заставе усправно док око њих зује куршуми и стреле и да тај барјак изнесу на видно мјесто и тако означе побједу.

Постављање совјетске заставе на Рајхстаг или америчке на Иво Џиму су ушли у глобално сјећање због тога. Дужност барјактара је била да погине прије него застава падне у руке непријатеља. Швабе су у Великом рату имале наређење да заплијене бар једну пуковску заставу српске војске. Иако се српска војска повукла до Грчке уз велике губитке, ниједна застава није пала у руке непријатеља.

Да не говорим о чувеном вучедолском крсташу, који је постао симбол слободне Црне Горе, онако рањен и изрешетан, али усправан. Пад или предаја заставе је била срамота и симбол пораза и зато се чувала!

Поента заставе је била у томе да се чува и брани. Ту традицију у урбаној култури настављају навијачи кроз чување/отимање застава навијачких група.

Управо из историје битака, барјактарства и разних херојстава, државне заставе данас црпе своју симболику и важност. Због цијелог историјског контекста и законодавац прописује како се државна застава користи и у којим ситуацијама.
Застава се по Закону о државним симболима стално вијори на зградама одређених државних институција, а повремено се ИСТИЧЕ на другим институцијама или приликом разних догађаја.

Овдје је важно нагласити да је ИСТИЦАЊЕ законски дефинисано. Члан 20 каже да се застава, подиже, спушта, истиче уз ПОЧАСТИ (устајање, поздрављање и сл.).

Живо ме интересује да ли су комуналци из Подгорице и Бијелог Поља имали почасни ритуал док су развлачили штрикове са заставама између бандера или набадали заставе на бандере, гдје им мјесто није. Да ли су стајали мирно и пјевушили химну, или су их ширили ко веш, простирке, завјесе или неку украсну драперију. Ово друго је забрањено црногорским законом о црногорским државним симболима Црне Горе инто чланом 21.

Знате и сами, бар из филмова, како се свечано подиже и спушта застава. Уз салутирање и интонирање химне, ритуално.
Сама активност ширења застава као веша је не само неукусна, него и незаконита. Тако су све општине које су то радиле прекршиле још један у низу закона земље у коју се куну и чијим парама бришу сузе.

Постављањем заставе на бандеру или на штрик, она губи своје својство државног симбола и постаје обично штампано платно. Застава на штрику није ништа до крпа.

Она је остављена ту незаштићена, на милост и немилост. И то је одговорност онога коме је повјерена на чување. Онога који је државну заставу изједначио са новогодишњим украсом. Онога који је одлучио да је истакне без поштовања и заштите. Онога који је ту заставу оставио небрањену. Они су ти који не поштују државне симболе. Можете ли замислити црногорског барјактара да крсташ који је одбранио у рату остави на сред села, „да се слободно вијори“? Наравно да не. Због тога је и закон предвидио да се застава вијори само тамо гдје може да се чува, на локацијама које стварно представљају државу.

Штрикови и бандере нису таква мјеста. Нису ни зидови са тробојкама истом том логиком. Или јесу, логиком тужилаштва.
Препричава се и данас случај оних либерала који су 1993. на јарбол испред Скупштине подигли црногорски алај-барјак. Код те приче је битно да би они и данас законито били ухапшени због тог чина.

Прво због тога што су скинули званичну државну заставу која се законито вијорила испред државне институције. Друго, јер су је скинули без поштовања и замијенили другом такође без поштовања приликом истицања. Значи нису хапшени због постављања црногорске заставе уместо неке друге, него због скидања законите црногорске.

Тако да ако је неко одговоран за рушење угледа Црне Горе, то су оне општине и њихови градоначелници који су наложили ту незакониту и неукусну акцију, па макар и за вријеме државног празника. ,И против њих треба да буду поднесене пријаве. Јер закон и традиција, а не квазипатриотски занос партијског војника, одређују мјесто и начин постављања државног симбола. Ако се некоме од вас свиђа ова застава, чувајте је мајка му стара.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: