Заштитник људских права и слобода: Осуђујемо подстицање и ширење мржње у вези са трагедијом на Цетињу
Заштитник људских права и слобода Црне Горе осудио је сваки примјер говора мржње у вези са цетињском трагедијом који се пласира на друштвеним мрежама и појединим порталима и изражава дубоку разочараност што несагледиве размјере бола нијесу биле довољна граница да се овакав догађај не користи за продубљивање подјела и ширење мржње.
„У очекивању хитне реакције надлежних државних органа у вези са примјерима попут оних који су данас дошли до шире јавности (текстови облављени на порталу Актуелно), апелујемо на медије да поштују професионалне стандарде и законе, те да с посебном пажњом администрирају коментаре на својим порталима и/или друштвеним мрежама. Имајући у виду улогу и значај новинарства у друштву, ових дана с разлогом је говорено о професионалности већине црногорских медија у извјештавању о трагичном догађају на Цетињу. Нажалост, другачија клима владала је на друштвеним мрежама, које такође спадају у јавни простор у ком је појединац одговоран за објаве које прелазе границе слободе изражавања“, саопштено је из институције Заштитника.
Истичу и да проблем представља и ситуација да се спорни текстови у циљу скретања пажње јавности на недопустиве поруке које шаљу, великом брзином преносе на друге портале и профиле, па се и тим интерпретацијама шири и/или подстиче нови талас незаконитих садржаја и коментара.
„Због тога је готово немогуће регистровати све примјере који су се десили претходних дана, нарочито на приватним профилима, уколико се на њих не укаже надлежним органима. Иако смо и раније позвали да овај безумни злочин не буде разлог за подјеле по било ком основу, још једном апелујемо на све кориснике друштвених мрежа да се суздрже од коментара којима се подстичу и шире мржња, нетрпељивост, непровјерени или незаконити садржаји, те да поштују жртве и бол њихових ближњих“.
Медији, на којима је одговорност више за јавну ријеч, важно је да остану савезници институција у креитању атмосфере у којој је сваком дозвољено да изнесе мишљење, да постави питање и добије одговор, али на начин којим се другима не угрожавају остала људска права и слободе.
„Иако је слобода изражавања темељ сваког демократског друштва, она не представља апсолутно право, што значи да подлиже ограничењима. Подсјећамо да је говор мржње, као облик дискриминације, дефинисан чланом 9а Закона о забрани дискриминације и то као „сваки облик изражавања идеја, тврдњи, информација и мишљења који шири, распирује, подстиче или правда дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, ксенофобију, расну мржњу, антисемитизам или остале облике мржње засноване на нетолеранцији, укључујући и нетолеранцију изражену у форми национализма, дискриминације и непријатељства против мањина.“ Истовремено, говор мржње је имплицитно препознат и кроз Кривични законик Црне Горе и кроз Закон о јавном реду и миру“, закључује се у саопштењу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: