Зашто Албанцима смета српски цар у Скопљу?

Да се мржња албанских екстремиста према свему што је српско не ограничава само на Косово показао је и најновији пример покушаја рушења новопостављеног споменика српском цару Душану у главном граду Македоније, Скопљу.

Група од 20 Aлбанаца је под окриљем ноћи успела да оштети споменик, разбивши део мермерне плоче на коју је постављен, а са саме статуе су нестали жезло и крст у рукама, који уз круну, представљају симбол највише власти и части владара.

Одговорност за овај вандализам преузела је албанска невладина организација под називом“Пробуди се“, чији су припадници показали апсолутно непознавање историје, јер за цара Душана, који је за српског цара крунисан у Скопљу 1346. године, тврде да је био „окупатор западног Балкана који нема шта да тражи у престоници Македоније“, и да је „силом принудио католичке Албанце да постану Срби и православни“.

Кип Цара Душана је постављен почетком децембра на новом Мосту цивилизација у центру Скопља, у склопу државног пројекта реновирање главног града названог „Скопље 2014“. Спада међу тридесетак статуа које представљају историјске личности које су обележиле простор данашње Македоније, од античких времена до Средњег века.

Организација „Пробуди се“ још наводи да споменик цару Душану, чију је изградњу платила македонска влада, а наручило га бивше руководство општине Центар, потврђује антиалбански карактер пројекта “Скопље 2014″.

Српске партије у Македонији одмах су од полиције затражиле да пронађе починиоце, а вандализам на Мосту цивилизација тумаче као међуцивилизацијску разлику, и подсећају да ће поред споменика цару Душану ту бити и кипови других историјских личности, јер је сваки народ могао да бира своје историјске личности. „Они су изабрали њихове, а људи обично кажу – бираш хероје онакве какав си ти”, каже Иван Стоиљковић из Демократске партије Срба у Македонији (ДПСМ). Он додаје да се у Македонији развила антисрпска и фашистичко-талибанска клика у којој „демократски расположени грађани, на цивилизован начин, демократски руше, пале и убијају“. Скидање ћириличних табли у Хрватској порука је за протеривање Срба и пример најцрњег фашизма. Такав фашизам је нашао своје експоненте и у Македонији. Шта још треба да очекујемо, зар Кристалну ноћ ? – питају се Срби из ДПСМ, подсећајући на погром Јевреја 1938. године у Хитлеровој Немачкој.

Српска заједница у Македонији је реаговала речима да су цивилизацијска величина и вредност цара Душана признати у светским оквирима, а увреде и напади усмерени су заправо на Србе у Македонији са циљем подмуклог распиривања мржње. Они окривљују опозициону СДСМ за нападе и дискриминацију по питању очувања културног, језичког и верског идентитета, а сталне увреде које уносе немир међу Србе у Македонији карактеришу као притисак са циљем асимилације Срба.

У изјави за „Вести“ македонски историчар Милан Бошковски из Института за националну историју каже да цар Душан, крунисан у Скопљу и познат по великом броју подигнутих православних цркава и манастира, заслужује да буде сврстан у део културног и историјског наслеђа Македоније. Његову величину он пореди са Александром Великим, а парира албанским тврдњама да би сви владаоци који су прошли кроз Македонију, Албанију, Босну и Србију, по њиховом резону требало да буду освајачи. Бошковски сматра да цар Душан није био окупатор, као и да нема историјских података да је угњетавао неки народ.

Иначе, у Македонији до сада Срби албанским аспирацијама нису били превише интересантни, због њихове малобројности. Главна нетрпељивост већ деценијама постоји између Албанаца и Македонаца, која је више пута прерастала и у отворене оружане сукобе. Након правог рата албанских теористичких група 2001. године против регуларних снага Македоније, под снажним дипломатским притисцима Вашингтона потписан је „Охридски споразум“, којим је заједно са каснијим уставним променама направљена бинационална држава, која је довела до тога да се на подручјима где власт држе албанске партије, и те како распознаје удаљавање тих крајева од Скопља, и њихово приближавања Тирани и Приштини. Главни албански терориста Аљи Ахмети је помилован и данас је лидер владајуће Демократске уније интеграција, која помаже у остајању на власти македонској ВМРО-ДПМНЕ премијера Николе Груевског.

У Тетову, Гостивару, Кичеву, Дебру, Струги на делу је отворена и свеопшта албанизација, па се тамо на директорске функције у јавним предузећима постављају искључиво Албанци, албанске заставе се налазе на свакој згради, а македонски језик се полако протерује и из назива локалних топонима.

Последњи попис становништва у Македонији одржан је 2002. године и показао је да од нешто преко 2 милиона њених грађана, готово 65 одсто чине Македонци, мало више од 25 процената су Албанци, док Срба има 1,78 одсто. Албанци су и тада покушали да повећају број своје популације, али су међународни посматрачи у албанским срединама забележили бројне нергуларности у пописивању лица без држављанства и без докумената, укључујући и оне који живе и раде у иностранству.

И очигледно да им није било довољно што су демографски окупирали целу територију Западне Македоније, већ је почело да им смета и оно мало тамошњих Срба, па су се окомили и на давно почившег цара Душана.

А можда се баш у чистим историјским чињеницама и крије одговор зашто је нападнут цар Душан. Наиме, јавна је тајна да за поменути пројекат „Скопље 2014“ Албанци нису имали да понуде адекватне личности из свог народа, које су оставиле довољно трагова од античких времена па до средњег века. Због тога је, као резултат још једног компромиса, са циљем очувања крхког примирја између Македонаца и локалног албанског становништва, у октобру нови председник скопске општине Центар Андреј Зерновски пристао на промену концепције пројекта „Скопље 2014“. Најављено је подизање споменика славним Албанцима из новијег доба ( иако су сви остали из античких времена и средњег века) – писцу Пјетру Богданију, католичком свештенику Јосифу Багерију и министру у првој македонској влади Неџату Аголију. Постоља за њихове кипове су већ подигнута, али су и даље празна, јер очигледно локалним Албанцима смета једна тако јака историјска личност као што је српски цар, па су зато кренули да прво њега сруше, прогласивши га за окупатора и ко зна за шта још, а све под паролом демократских слобода „угњетаваних Албанаца“, па макар ти исти живели пре 665 година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: