Зашто дјеца у Србији пале иконе и куну се у „укизам“

Кад год се у јавности појави прича о неком сулудом ТикТок изазову, тренду који би родитеље требало да наведе на размишљање, коментари родитеља се своде на то да – дјецу треба тући. Она заслужују батине јер ви немате појма шта раде и коме се клањају?

Кад дијете испод објаве о ТикТокерки напише “буквално бих се убила за тебе” или кад се под ћебетом клања и моли својој богињи, пали свијеће, али и иконе и представља као “ванземаљац”, ко је крив? Дијете? ТикТокерка? Школа? Телевизија? Ријалити? Нешто од овога сигурно јесте, али се мора и имати контрола над дјецом, иако су им дозвољени таблети, рачунари и сва модерна технологија ипак би родитељи требало мало више да обрате пажњу на садржаје која им дјеца гледају.

https://www.instagram.com/p/CMfUgpuDy7B/?utm_source=ig_embed&utm_campaign=embed_video_watch_again

Ова ТикТокерка која се зове Уна Каблар, псеудоним јој је “Уки Q” је 2000. годиште, а на ТикТоку је прати милион фанова и они су измислили нешто што називају новом вјером – укизмом. Вјерују у Уки Q, на својим профилима снимају како јој се моле, стављају свеће око њене слике, прекривају се ћебадима и пешкирима, пале иконе. Ти фанови су махом дјеца од 7 – 13 година.

Њени малољетни пратиоци – ванземаљци су почели да јој се клањају и називају је «богињом»

Она је објаснила како је то почело:

«За мене мисле да сам у секти. Избио је скандал зато што сам отишла да се сликам на гробљу, па је настала фама као да сам се ја ваљала и скакала по туђим гробовима. Нама је у суштини била потреба само камена позадина и били смо у близини и рекли смо ‘ајде’. Задржали смо се целих пет минута, али ту је испао хаос», рекла је Уна.

Друштво у ком живимо није донијело никакав преседан. Сваки период у историји је имао своје поремећене системе вриједности. То како ћемо са њима изаћи на крај доста зависи од нас самих. Проблем није у Уни. Није ни у дјеци.

Често родитељи данас кажу да им дјецу васпитавају интернет, јутјубери и инфлуенсери – и овдје се ради о дисфункционалној породици, дјецу морају васпитавати родитељи.

У нормалним породицама гдје родитељи обраћају пажњу на садржаје које њихова дјеца гледају се све на вријеме заустави. Родитељи покушавају неким стандардним васпитним мјерама да открију узроке, утичу на праг толеранције, смање интензитет реакције. Разговарају са дјететом, награђују понашање које желе да се задржи. Уколико не умију сами – добро би било да траже помоћ психолога, свештеника или уопште људи којима је струка да другим људима помогну. Дијете у процесу терапије учи социјално пожељне моделе понашања.

Гдје су вам дјеца и шта раде? Кад сте их последњи пут питали како су, ко им се свиђа, јесте ли довољно храбри да завирите у њихов свијет и да се позабавите проблемом? Не уз батине наравно, оне су само одраз ваше беспомоћности.

Имамо примјер и из манастира Тумане у Србији гдје игуман овог манастира говори о случају дјечака којем је „тик ток“ наложио да се убије, а ако то не учини да ће му умријети родитељи.

Прочитајте ЈОШ:

Бјелајац амбасадору Шибу: Чак је и Весли Кларк признао да је рат 1999. био – рат за будућност НАТО

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: