Зашто Драгиња не воли Србе? (2)

Пише: Иван Милошевић

Данашњи одговори појединих странака на позив Драгиње Вуксановић, предсједника СДП-а, за обједињавањем опозиције, показали су да се спрема још један опозициони пуцањ у празно. Демократе већ глуме неке лидере у опозицији, премишљају се, размишљају, ето не знају шта да кажу, односно дошли би, а нешто и не би, али видјеће. Све нешто округло, па на ћоше! Да их питате који је данас дан, вјероватно би предложили да мало размисле, да измјере ко их то и зашто пита, какве ће користи или штете имати од тога, па тек онда када дође петак рекли би да је сриједа!

Из прве Драгињин позив је прихватио Неђељко Рудовић. Човјек је ионако без странке, па гледа гдје да изврши припреме за нови посланички мандат, па што се не би окушао и у Драгињином табору. Рудовић је познат по својим радикалним антисрпским ставовима, уосталом као и Драгиња и њени страначки саборци, па није чудо да је први на њен позив позитивно отписао Рудовић. Његов позитиван одговор довољно говори шта то Драгиња смишља и премишља. Прави она, онако женствено и љупко како она само зна, нову грађанску и антисрпску коалицију и ваља то упамтити. Барем то треба да ураде они који себе сматрају Србима.

Они који нијесу ни позвани нешто се нијесу ни трудили да детаљније одговоре Драгињи, а и што би када би на њеним вратима звонили као незвани гости.

Углавном, опет се на политичкој сцени спрема једна превара Срба. Није далеко од памети не закључити да су Срби, као 90-процентна опозиција у Црној Гори, прилично разочарани у своје вође. Драгиња је то добро опазила, па ето прилике да око себе окупи таказване грађанске странке са српским бирачким тијелом и да тако по ко зна који пут опет превесла Србе и преко њихових леђа обезбједи посланичке мандате. СДП и њима сличне странке су изгубили и оно мало бирачког тијела међу мањинским странкама, а нема те силе да их приближи ДПС-овским партијским гласачима, па им је остало само да виде како да се огребу од Срба и од њих добију неопходне гласове за улазак у парламент. 

Уколико је нешто добро у Драгињином позиву је то да је и прије ње било све јасно, а да је након ње све тако кристално чисто да нема тог Србина који у овом случају може да погријеши и побјегне главом без обзира од оваквих позива и договора. Истина, остаје да се види да ли ће препознатљиве српске странке знати да се Србима прикажу као аутентични заступници његових интереса и тако их приклонити на своју страну. Можда ће требати неко ново лице из тих странака, како би се на дјелу показало да Срби у Црној Гори могу од нових персона очекивати нешто ново. Јер Србима као хљеб требају нове идеје, нови предлози, нова рјешења,… Са досадашњим не пише им се добро и ваљда је то српским лидерима јасно!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: