Зашто је мање заражених на сиромашном истоку, него на богатом западу Европе

За разлику од развијених земаља попут Италије, САД и Велике Британије, земље бившег источног блока биле су брзе у спровођењу мера изолација и социјалне дистанце, већ када су се појавили први случајеви инфекције, преноси Еурактив.

Са Запада долазе слике претрпаних болница или масовних гробница, попут оне на острву Харт у Њујорку, сцене за које су многи мислили да након завршених ратова више нећемо виђати.

Према подацима Универитета Џон Хопкинс до 11. априла, на милион становника Шпанија је изгубила 350 грађана због последица Ковид-19, Италија 322, Белгија 314, Француска 202, Британија 145. За разлику од њих, Румунија је на милион људи изгубила 15 становника, Чешка пет а Словачка 0,4.

Државе Источне и Средње Европе имају сиромашније здравствене системе, старију популацију, а боре се с недостатком медицинског кадра. Лидерима тих земаља наметање строгих мера изолације био је једини излаз.

Британија није прогласила потпуну изолацију све до 24. марта када је већ имала више од 8.000 заражених и преко 400 смртних случајева. С друге стране Чешка је затворила своје школе и границе већ 12. марта, а од прво потврђеног случаја није прошло нити два недеље. Словачка је прогласила ванредно стање истог дана, а у том тренутку су имали 21 евидентиран случај вируса корона у земљи.

Већ следећег дана Пољска је увела исту меру. У том тренутку су имали 17 пацијента. Затворили су границе, барове и ресторане. Те земље су и прве почеле с увођењем праћења грађана путем апликација и мобилних телефона, о чему се и даље преговара на Западу.

Дан када је Праг прогласио изолацију, британски премијер Борис Џонсон је својим грађанима поручио да могу слободно ићи на спортска догађања, а два дана раније амерички председник Доналд Трамп је Американцима рекао да је САД спремна, као и да ће се „вирус смирити и отићи“. У развијеним државама лидери су избегавали карантин због бојазни за економију, а њихови становници су увелике кршили мере социјалне дистанце па смо тако виђали препуне лондонске и њујоршке подземне железнице,  људе који уживају у паришким парковима и активностима на отвореном.

У бившим комунистичким земљама људи су и даље мање изложени великим кретањима становништва. Претња од Ковида-19 се схвата озбиљније као „оно нешто страно“, што је боље да не продре у друштво. Људи прихватају неугодности и дисциплиновано спроводе ограничења наметнута од државе.

„Пре свега то је однос према ауторитету. Житељи средње и источне Европе још увек имају навику да слушају одлуке државног апарата, ауторитета, а посебно је то изражено у кризама.  Због тога су мере ограничења рада и кретања прихваћене брзо и без много размишљања. Као други разлог бих свакако истакла разлике између система јавног здравља. Наиме, кад је педесетих година прошлог века покренут глобални пројект вакцинације, управо су земље средње и источне Европе од тога имале велике користи“, објашњава докторка Дагмар Радин, унивезитетска професорка која изучава здраствене системе, преноси Спутњик.

Према њеним речима, тада се на том простору развио систем јавног здравља који би се могао једноставно протумачити фразом „јавно здравље на првом месту“.

„Здравствени систем тих земаља је инфраструктурно слабији од оних на Западу, где се битно више улаже у здравство, али под другом максимом. Онде је „индивидуално здравље на првом месту“, тумачи Радин.