Зашто је руска паметна хиперсонична ракета „Циркон“ кошмар за противнике

Русија наставља тестирање противбродске ракете „Циркон“ која може да ојача позиције руске флоте у два океана.

Амерички часопис „Нешенел интерест“ назвао је „кошмаром“ сценарио у коме би сви руски бродови били наоружани оваквим хиперсоничним противбродским ракетама.

Шта је уплашило овај часопис? У децембру 2019. године директор Уједињене корпорације за бродоградњу Алексеј Рахманов изјавио је да су сви руски бродови нових пројеката спремни за примјену хиперсоничних ракета „Циркон“.

Почетком 2020. године, фрегата „Адмирал Горшков“ извршила је пробно лансирање ове ракете из Баренцовог мора на циљеве на копну на војном полигону Сјеверног Урала. Домет лета „Циркона“ премашио је 500 км.

Тестирање „Циркона“ сензационална вијест

Ова вест, на први поглед, није ударна, али је заправо у извјесном смислу сензационална, пише војни аналитичар Дмитриј Корњев у ауторском тексту.

Раније је саопштено само о тестирањима ракете „Циркон“ за подморнице. Конкретно, још 2017. године медији су писали о могућем пробном лансирању ракете „Циркон“ са нуклеарне подморнице „Северодвинск“ пројекта 885 „Јасењ“.

Перспективна хиперсонична крстарећа ракета „Циркон“ биће универзална. Носачи ракете могу бити подморнице, бродови и авиони. Чак се предвиђа и стварање копненог ракетног комплекса опремљеног „Цирконом“.

Претече „Циркона“

Радове спроводи Војно-индустријска корпорација „НПО машиноградња“ која је позната по изградњи веома ефикасних противбродских ракета „Гранит“ и „Оникс“. Ракетама „Гранит“ су 1980-1990-их биле наоружане подморнице опремљене средствима за борбу против носача авиона пројекта 949 „Гранит“ и 949А „Антеј“, као и нуклеарне тешке крстарице пројекта 1144 и тешка крстарица-носач авиона „Адмирал Кузњецов“ пројекта 11435. Ракете „Оникс“ су сада део бродских ракетних комплекса „Калибар“ и укључене су у комплекс обалске одбране „Бастион“. На основу ракете „Оникс“ заједно са Индијом ствара се ракетни комплекс „Брамос“.

„Циркон“ и „Харпун“

„Циркон“ је креиран као противбродска ракета која може да гађа циљеве на мору било које врсте. Брзина лета је око 8-9 маха (односно до 11.000 километара на час), максимални домет лета је до 1.000 километара. Уобичајено је да се „Циркон“ пореди са америчком ракетом „Харпун“ (Harpoon), чије су карактеристике много скромније: брзина је до 1000 километара на час, домет лета је, у зависности од модификације, до 280 километара.

Теоретски гледано, такви параметри чине „Циркон“ готово недостижним за савремена средства противваздушне одбране.

Тактика „паметне“ технологије

За процену потенцијалне противбродске ракете треба узети у обзир два фактора: способност да се надвлада систем ПВО модерних бродова и ударне способности саме ракете. Праволинијски лет ракете „Циркон“ на великој висини и уз максималну брзину може прекинути део најсавршенијих система ПВО, али ако та ракета буде маневрисала и кретала се на малим висинама, мале су шансе да ће бити пресретнута. Ракете ове врсте готово сигурно ће бити усјмерене на уништавање првенствено ваздухопловних формација, и самим тим неће се користити појединачно већ одједном у групама од по 6-8 и више ракета.

Поред тога, вјероватно ће се узети у обзир искуство изградње ракета за борбу против носача авиона „Гранит“ у којима је први пут коришћена тактика „паметног“ групног навођења ракета на већем броју бродова уз размену информација. Таква тактика улива наду да је могуће уништењу групе носача авиона и одједном 20-24 ракете. С обзиром на изванредне „Цирконове“ карактеристике за летење, ова цифра се може смањити за неколико пута.

Још један бонус такве ракете је велика брзина лета у завршној фази. У складу са овим условима, ракета чак и у безатомској опреми има огромну количину кинетичке енергије која омогућава наношење озбиљних оштећења чак и најкрупнијим бродовима, на примјер носачима авиона. Таква тактика, кад се примијени на ракете „Гранит“ омогућавала је да се група носача авиона гађа салвом од 20-24 ракете. Имајући у виду изузетне карактеристике „Циркона“, тај број може бити неколико пута мањи.

Још један плус такве ракете је велика брзина лета у коначној етапи. С обзиром на то, ракета чак и без нуклеарног пуњења има огромну резерву кинетичке енергије, што јој омогућава да нанесе озбиљну штету чак и веома великим бродовима, рецимо, носачима авиона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: