Сви желе да знају колико се њихова земља успешно бори са вирусом корона у поређењу са неким другим. Али морате бити сигурни да поредите исте ствари.

Америка, на пример, има много више смрти од Ковида-19 него било која друга земља – закључно са 9. мајом, укупно више од 78.000 смрти.

Али Сједињене америче државе имају 330 милиона становника.

Уколико узмете пет највећих земаља Западне Европе – Велика Британија, Немачка, Француска, Италија и Шпанија – оне заједно имају отприлике 320 милиона становника.

А укупан број регистрованих смрти од вируса корона у тих пет земаља, закључно са 9. мајем, био је више од 120.000 – много више него у САД.

Број смрти у Америци тренутно расте брже, али појединачна статистика не даје целовиту слику.

Да би поређења уопште била корисна, каже Рауленд Као, професор науке података са Универзитета у Единбургу, у обзир морају да се узму два широка питања.

„Да ли подаци у датом контексту значе исту ствар? И има ли смисла поредити два сета бројки уколико је епидемиологија [сви други фактори око ширења заразе] другачија?“

Број умрлих

Погледајмо прво неке од бројки. Постоје разлике у томе како земље бележе смрти од Ковида-19.

Француска и Немачка, на пример, уврштавају и бројке из геронтолошких центара у статистици које износе у новинама сваки дан.

Али дневне бројке у Енглеској односиле су се само на смрти у болницима до 29. априла, када је и она почела да рачуна смрти из геронтолошких центара.

Додатно компликује ствар то што не постоји прихваћени међународни стандард како рачунати смрти или њихове узроке.

Да ли је неко морао да буде тестиран позитивно на вирус корона да би био увршћен у статистику или су сумње лекара довољне?

Немачка рачуна смрти у геронтолошким центрима само ако су људи били позитивни на тесту за вирус. Белгија, с друге стране, рачуна сваку смрт за коју лекар сумња да је била узрокована вирусом корона.

Дакле, да ли вирус мора да буде главни узрок смрти или се рачуна оно што је записано на смртовници?

Да ли поредите слично са сличним?

Стопа смртности

Много се прича о стопи смртности, али постоје различити начини мерења чак и овога.

Један је број смрти у односу на број потврђених случајева – од свих људи који су били позитивни на вирус корона, колико њих умре?

Али различите земље тестирају на различите начине. Велика Британија је углавном тестирала само људе који су били довољно болесни да буду примљени у болницу, нарочито у раној фази епидемије.

Због тога стопа смртности може да делује много виша него у земљи која је имала много шири програм тестирања.

Што више тестирања нека земља изврши, више ће људи пронаћи који имају вирус само са благим симптомима или можда без икаквих симптома.

Дакле, стопа смртности код потврђених случајева није иста као и укупна стопа смртности. Други начин мерења је колико је смрти било у поређењу са бројем становника земље – број смрти на милион становника, на пример.

Али то се делимично одређује по томе који стадијум епидемије је свака појединачна земља досегла. Ако је први случај у земљи забележен у раној фази глобалне заразе, она је имала више времена да тај број смрти нарасте.

Британска влада пореди како је свака земља прошла после забележене 50. смрти, али чак и то представља извесне проблеме.

Земља које стигне до 50 смрти касније, имала је више времена да се припреми за вирус и смањи коначан број смрти.

Приликом проучавања ових поређења, не смемо заборавити ни да ће огромна већина људи која се зарази вирусом корона оздравити.

Политички фактори

Теже је веровати подацима који потичу из земаља са строго контролисаним политичким системима.

Да ли је број смрти до сада забележен у земљама као што су Кина или Иран веродостојан? Заиста не знамо.

Рачунајући број смрти по милион својих становника, бројке у Кини изузетно су ниске, чак и након што је земља ревидирала број смрти у Вухану навише за 50 одсто.

Дакле, можемо ли заправо да верујемо тим подацима?

Фактори становништва

Постоје велике разлике у становништвима у различитим земљама. Демографија је посебно важна – то су ствари као што су просечно годиште или где људи живе.

Прављена су поређења између Велике Британије и Републике Ирске, али она су проблематична. Ирска има много мању густину насељености, а много већи постотак људи живи у руралном крајевима.

Има много више смисла поредити Даблин Сити и Округ са урбаном облашћу отприлике исте величине у Великој Британији (као што је Мерсисајд) него поредити две земље у целости.

Исто тако, боље, мада и даље несавршено, поређење за Лондон, велики европски град, било би Њујорк, највеће глобално чвориште у САД.

Такође, морате да пазите да поредите слично са сличним у погледу старосне структуре.

Поређење стопе смртности између земаља у Европи и Африци не би нужно функционисало, зато што афричке земље обично имају много млађу популацију.

Знамо да су старији људи много склонији умирању од Ковида-19.

Различите здравствене службе

С друге стране, већина европских земаља има здравствене системе који су боље финансирани од оних у већини афричких земаља.

А то ће такође утицати на то колико је нека земља тешко погођена вирусом корона, као и фактори као што су колико се лако различите културе прилагођавају социјалном дистанцирању.

Здравствени системи очигледно играју кључну улогу у покушајима да се заузда пандемија, али они нису сви исти.

„Да ли људи активно траже лечење, колико је лако стићи до болница, да ли морате да платите да бисте били добро лечени? Све те ствари варирају од земље до земље„, каже професор Енди Тејтем, са Универзитета у Саутхемптону.

Други велики фактор је степен коморбидитета – а то значи број других здравствених стања, као што су дијабетес, срчане болести или високи крвни притисак – који људи већ могу да имају пре него што се заразе.

Тестирање

Земље које су извршиле много тестирања у раној фази пандемије, а након тога тражили контакте сваког ко је био заражен, чини се да су биле најуспешније у досадашњем успоравању ширења болести.

И Немачка и Јужна Кореја имале су много мање смрти од најгоре погођених земаља.

Број тестова по глави становника може да буде корисна статистика за предвиђање ниже стопе смртности.

Али нису сви подаци о тестирању исти – неке земље бележе број тестираних људи, док друге бележе укупан број извршених тестова (многи људи морају да се тестирају више од једанпут док се не добије тачан резултат).

Темпирање тестова и то да ли су се вршили углавном у болницама или у заједници, такође мора да се узме у обзир.

Немачка и Јужна Кореја тестирале су агресивно у веома раној фази и сазнале много више о томе како се вирус шири.

Али Италија, која је такође урадила много тестова, претрпела је релативно висок број смрти. Италија је појачала капацитет тестирања тек кад је пандемија већ узела маха. Велика Британија ради исто.

Поређења су тешка

Може ли, дакле, да се извуче било шта корисно из ових поређења?

„Ви заправо желите да знате зашто некој земљи иде боље од неке друге и шта можете да научите из тога„, каже професор Џејсон Оке са Универзитета у Оксфорду.

„А тестирање се чини као најочигледнији пример до сада.“

Али све док пандемија не буде сасвим окончана, неће моћи поуздано да се зна које земље су се боље избориле са вирусом.

„Тада ћемо стварно моћи да научимо лекције за следећи пут„, каже професор Оке.

Б92

Прочитајте ЈОШ:

Цетиње на двије столице

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: