Зашто Кучи траже измјештање споменика Мирка Петровића из центра Подгорице: Крвник са Цетиња клао дјецу у колијевци, па му ДПС подигао споменик у њиховом дворишту!
1 min readУ препуној сали Дома омладине на Ублима прејуче је донесена одлука да се формира Иницијативни одбор Куча који ће припремити текст петиције за измјештање споменика Мирка Петровића Његоша из центра Подгорице. Са скупа је поручено да ће се борити свим правним средствима за оставрење свог циља јер је Мирко Петровић, “кучки крвник који је у Кучима клао дјецу у колијевци”.
Споменик војводи Мирку Петровићу Његошу постављен је на Тргу независности у Подгорици 31. јула 2017. године и поред противљења једног читавог брдског племена Кучи.
А разлог за противљење његовом подизању је итекако јасан – Похара Куча спроведена по наредби књаза Данила. У народу се и данас препричава наредба књаза Данила, коју је досљедно спровео његов брат, војвода Мирко Петровић: „Удри Куча на божју вјеру, ако га другачије уфатит не мош… и дјеца у колијевке да се кољу!“
Разлог крвавог пира био је бунт Куча, који нису могли више да трпе терор који је спроводио цетињски господар. Сабља Мирка Петровића и „његове војске сјекла је главе тек рођене дјеце, а од њене оштрице нису поштеђене чак ни жене труднице”, само је детаљ из бројних казивања записаних у књигама савременика, преноси Политика.
А према казивању очевидаца из времена тих трагичних догађаја, посебно запису војводе Марка Миљанова, „посјечене су 243 племенске главе, од чега 17 ’војничкије’, док су преостале биле стараца, жена и дјеце…”
„Главе људи и дјеце, које су посјечене, скупљене су на уљаник попа Луке и пободене на розге око уљаника, како би иж војвода Мирко мога гледат и видјет колико иж је”, записао је гласовити војвода Марко Миљанов.
„Шта рећи за многобројне посјечене главе гласовитих племеника, њиховим запаљеним огњиштима, па чак и црквама!? То је злочин који у данашњој терминологији може понијети и најсуровију ријеч – геноцид”, казао је својевремено окупљеним Кучима свештеник Бранко Тапушковић. „А Злочинци нису могли да побегну од Божјег суда. Књаз Данило убијен је од руке Тодора Кадића, док је његов брат војвода Мирко умро од колере.”
Шта траже Кучи?
Са скупа одржаног у Кучима, ово брдско племе тражи измјештање споменика, а како каже извор БОРБЕ, не позивају на његово рушење, већ просто измјештање.
Кучи тврди да је власт Демократске партије социјалиста намјерно поставила споменик 2017. године као освету Кучима који су увијек били против Мила Ђукановића и његове мафијашке клике.
Књижевник Перивоје Поповић казао је да је постављање споменика крвнику Куча у центру Подгорице у ствари Трећа похара Куча и да и стари и млади треба да се удруже заједно да се скупи што више потписа за петицију да се питање уклањања споменика стави на дневни ред неке сједнице Скупштине општине.
Момчило Вуксановић је поручио да крвнику Куча није мјесто на вратима Куча и да се свим правним средствима треба изборити за његово укљањање са те позиције. И Милисав Поповић је нагласио да глас Куча треба да се чује и да је неопходно да се о злочину Мирка Петровића и његове војске мора јавно говорити. Са скупа је поручено да ће до краја мјесеца кренути са прикупљањем потписа за поменуту петицију.
Ко је био војвода Мирко Петровић Његош?
Мирко Петровић Његош рођен је на Његушима 1820 године, био је црногорски војвода, дипломата, пјесник, старији брат кнеза Данила, а отац краља Николе.
Мирко Петровић Његош се прославио након побједе над Турцима у бици на Граховцу 1. маја 1858. у којој је заповиједао црногорском војском, а Кучи су тада позивали да Споменик буде измјештен управо на мјесту те његове велике побједе.
Споменик војводи Мирку Петровићу на Тргу независности у центру Подгорице открили су 2017. године тадашњи министар одбране Предраг Бошковић и тадашњи градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић.
“Обнављамо и откривамо овај споменик свим црногорским бастадурима који су већ одавно себи сплели вијенац под слободарским небом Црне Горе”, најавио је министар Бошковић.
На постаменту је исписано „Великом војводи Мирку Петровићу, 1820-1867. и црногорским јунацима учесницима ослободилачких ратова 1853, 1862, 1876-1878“.
Постоље споменика је из два дијела, направљено је од гранита из Индије, тешко је 26 тона. Гранит је из Индије допремљен у Италију, а након тога у Сарајево, гдје је обрађиван и допремљен у Подгорицу, док је мермер из Прилепа.
Обелиск са постаментом је висок преко десет метара, а аутор дјела је познати умјетник Димитрије Поповића.
Одлуку о подизању споменика подржали су на сједници Скупштине Главног града, крајем јула 2015. године одборници владајуће коалиције ДПС-СДП-ДУА-БС-ЛП-ХГИ, док су против одлуке гласали одборници ДФ-а, Демоса, Демократе, СНП, а Позитивна је била уздржана.
Разлог за подизање споменика представници Главног града виде у значају личности војводе Мирка Петровића за Црну Гору, али и истичу да се ради о обнови споменика који је у центру Миркове вароши постављен 1886. године, а срушен 1919. године након детронизације династије Петровић.
„Није он срушен због 1856. године, већ зато што је био симбол црногорске државности. Сметао је онима којима је сметала Црна Гора“, истакао је раније Славољуб Стијеповић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: