Зашто Милан Младеновић треба да добије споменик у Београду

Милан је персонификација оног Београда који је устао против зла изњедреног деведесетих. На приколици камиона који је уместо цираде имао звучнике из којих је свирала антиратна песма „Римтутитуки“. И албум ЕКВ-а који је изашао у то мрачно вријеме звао се „Дум-дум“ јер су умјесто рифова одјекнули меци.

Протеклих дана поново се причало о једној одлуци и једном споменику. Пјевач и гитариста групе „Екатарина Велика“ Милан Младеновић добиће спомен-обележје на дијелу Платоа испред Дома омладине Београда, који већ носи његово име. Одлуку о томе усвојили су одборници градског парламента, а на иницијативу Дома омладине.

И одмах су се јавили противници ове идеје. Један новинар патриотске провенијенције дигао се на мрежи против ове одлуке градских власти. Образложења противника су да има људи значајнијих за историју Србије, а који нису добили споменик. Аргумент против је и да је можда незаслужено да спомен-обележје добија особа која је предводила бенд чији су сви чланови умрли од последица хероинске зависности.

Нико од њих није рекао да су неке од тих особа, којима је закинута бесконачност преточена у споменички камен, домета који не прелази даље од Шида. Милан је персонификација оног Београда који је устао против зла изњедреног деведесетих. На приколици камиона који је уместо цираде имао звучнике из којих је свирала антиратна песма „Римтутитуки“. И албум ЕКВ-а који је изашао у то мрачно вријеме звао се „Дум-дум“ јер су умјесто рифова одјекнули меци. Милан је слика последње срећне деценије у којој су новинари иностраних листова долазили у Београд због музике, а не због бомбардовања, рата, убиства премијера…

Извор: Недељник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: