Зашто нисам белведерка

Пише: Слађана Каварић Мандић

Да ли ће све нас који имамо амандман на фолкерашки патриотизам јавно омаловажавати? Хоће ли се држава свести на догматизам, партијску лојалност, махање заставама и пљување?

Не могу рећи да ме којекако узбуђује спорт или репрезентација, ма које надметање да је у питању. Ипак, морам признати да ме неријетко узбуди и учини поносном интонирање црногорске химне, па се на моменат пренем из своје космополитско-радничко-солидарне утопије и препустим се нахијашу у мени. Убрзо се ипак повратим из црвеног ајкулашко-лавичарско-соколског царства, укључим усисивач и наставим да усисавам кућу.

ХАШКИ АУТОБУС

Праве патриоте ће сад рећи „за боље и ниси“ и покушати да понизе моју непонизност спрам Црне Горе, као што то свакодневно раде на Фацебооку у покушају да истраже недовољно велике Црногорце међу њима самима, пребројавајући белведерска крвна зрнца односно бубуље националне (не)свијести који се тако лако баце на сваког ко се усуди мислити другачије – а да невоља буде већа – унутар црногорског корпуса.

Прије неко вече играла је рукометна репрезентација Црне Горе, побиједила, и ваљало је запјевати, јер без пјесме нема славља. У аутобусу су рукометашице међу црногорским пјесмама пустиле Мирослава Шкора и његову чувену „Суде ми“. Снимак је објављен на мрежама и кренула је прича, од обичног добронамјерног свијета, до злурадих таблоида.

За оне који не знају, Шкоро је хрватски пјевач, политичар, потпредседник Хрватског сабора и оснивач десничарског Домовинског покрета, који је јавно објашњавао како је његова пјесма посвећена не само Анти Готовини, него свим хрватским генералима у Хагу, дакле осуђеним и неосуђеним за ратне злочине и сличне несташлуке.

ОК, рећи ћете, музика је музика, рукометашице не прате политику (сем ову домаћу ДПС-овску, али то сад није важно), не удубљују се у контекст, понио их Шкоров умилни гласић, поистовјетиле су свој патриотизам са његовим домобранским, мало ми их је жа‘ и то је то.

ИЗНАД СИТУАЦИЈЕ

Знам добро да ни патриотским узданицама и перјаницама црногорске (право)писмености није стран Томпсон, пјевало се ономад на Цетињу и показало да многи нису антифашисти иако се из петних жила напрежу да то буду. Али све се некако са вјером у еволуцију и еманципацију олако заборавило, па и музичка лектира са цетињских протеста… Остали су само турбо патриотизам, кривотворени антифашизам и антиклерикално узбуђење, које није довело до оргазма.

Међутим, проблем настаје не због пјесме и весеља (кад Јока Радичевић запјева), него кад се неко усуди рећи како је пјевање Шкорове пјесме разочаравајуће и политички проблематично. Тад се право патриотско лице – које је у бити мачоистичко-патријархална импотенција – најбоље огледа не само кроз лажне профиле, него кроз агресију према туђем не-слажем-се-у-потпуности мишљењу.

Елем, јуче се на Фацебооку између патриотских промишљања о будућем про(дпс)тесту на дневном реду нашла жена, предавачица на Универзитету, која се усудила повриједити есенцију црногорства, тиме што је рекла да пјесма поменутог Шкора није баш репрезентативна за репрезентативке Црне Горе.

Услиједио је вербални линч на зиду неког забринутог патриоте, који не само да је био разочаран, него је са френдовима у преко 90 коментара квалификовао ову “изнадситуацијашицу” као четника, урашицу, литијашицу, уз савјете “нека пуши да мање лаје” и тако даље…

ЧАЧАК, ЧАЧАК…

Не бих ни обраћала пажњу на ФБ преписке ирелевантних људи да се нијесам сјетила да су ово људи који припремају патриотски протест, а и запитала саму себе – што би било да је међу овим мушкарчинама и понеком љутом белведерком, ова жена у неком кафићу рекла што мисли о пјевању националистичко-олујашке химне које се грозе и многи Хрвати.

Да ли би ли због “отровног језика” добила батине? Да ли ће све који имамо амандман на фолкерашки патриотизам јавно омаловажавати и излагати пријетњама? На крају, да се манем појединачних примјера (који ипак постају колективни) и забринуто као Црногорка упитам – хоће ли ми се држава свести на догматизам, партијску лојалност, махање заставама и пљување недовољноистомишљеника?

Ако је тако, нека нам земљу однесу у Чачак, тако ми Ријечке нахије.

Извор: Нормализуј.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: