Зашто нису вјештачени сви ДНК трагови о убиству Јовановића?

Комисија за праћење истрага о нападима на новинаре затражила је од Вишег тужилаштва у Подгорици да у најкраћем року писано, детаљно и обраложено одговори зашто до сада није наређено и спроведено вјештачење свих предмета у вези ДНК трагова у истрази убиства новинара Душка Јовановића, те да ли намјерава да то нареди и спроведе, и када, пише РТЦГ.

Једно од кључних питања је зашто се непознати изоловани ДНК трагови за које се не зна коме припадају не упореде са свим ДНК траговима из одговарајућих евиденција у Црној Гори, Интерпола и држава у окружењу, имајући у виду да се те евиденције трагова природно проширују са новим траговима.

Комисија у јуче објављеном извјештају наводи да је допуном Извјештаја о раду полиције и тужилаштва у предмету убиства Душка Јовановића, главног и одговорног уредника дневног листа „Дан“, у периоду од 23. јуна 2023. године до 30. новембра 2023. године, сачинила и усвојила више препорука.

Они предлажу да се провјери да ли су се ДНК трагови и ствари и предмети у вези убиства Јовановића од дана кад су изузети, до данас, чували и да ли се чувају на законом прописан начин и законом прописаном мјесту.

Такође, препорука је, између осталог, и да се на стручан начин провјере сви нађени ДНК трагови на свим предметима и мјестима и да се поново утврди да ли су то стварно ти ДНК трагови који су изузети са тих предмета и мјеста догађаја, као и коме припадају.

„Опреза ради и да не буде сумње, препоручује се да то не раде стручна лица која су раније радила на идентификацији ДНК трагова, већ да то раде друга стручна лица или макар да друга стручна лица буду укључена у тај рад са претходним стручним лицима“, објашњавају у извјештају.

Предлажу и да се „на све стручно познате и признате начине“ опет провјере сви ДНК трагови за које још не постоји сазнање коме припадају, односно ДНК трагови за сада непознатих лица, као и да се поново провјере сви предмети и ствари (посебно оружје, муниција, укључујући и шанжер-оквир од пиштоља који је Душко Јовановић пронашао у својој пошти, разна писмена, возило, али и све друго доступно и сачувано).

Траже и да се Комисији одговори када су посљедњи пут и то тачно датумски, надлежни у Црној Гори ажурирали и провјеравали све ДНК трагове који припадају за сада још увијек неидентификованим или непознатим лицима и на који начин.

„Да се сви такви ДНК трагови поново провјере и да се убудуће, ако то техничке могућности дозвољавају стално провјеравају и то најмање једном мјесечно, и то тако да се исти провјере у домаћим евиденцијама ДНК и да се путем међународне правне помоћи такви ДНК трагови који припадају за сада непознатим лицима посебно провјере везано за припаднике организованих криминалних група, а посебно које су дјеловале у времену убиства Душка Јовановића“, наводи се, између осталог, у препорукама Комисије.

Траже одговоре на бројна питања

Из извјештаја Вишег тужилаштва о овом предмету и након његовог упоређивања са претходно наведеним препорукама, Комисија је закључила да се не може видјети да је Више тужилаштво у било ком дијелу поступило по њеним препорукама, нити се о њима конкретно изјаснило.

Такође, Комисија сматра да податке које тужилац сматра осјетљивим за истрагу могу доставити Комисији након што се означе одређеним степеном тајности.

„Извјештај тужилаштва састоји се углавном од паушалних израза попут ‘саслушано 9 свједока’, без навођења који су то свједоци и да ли су међу њима они који се конкретно наводе у препорукама Комисије, не наводи се да ли је тим свједоцима понуђено полиграфско тестирање и ако је понуђено да ли су то ти свједоци прихватили или нису и друге појединости и одговори у вези препорука Комисије које је усвојила и Влада Црне Горе“, истиче се у извјештају те Комисије.

Комисија је мишљења да је требало у извјештају таксативно и тачно по радњама и датумима навести шта је конкретно урађено у вези истраге убиства Душка Јовановића и по препорукама Комисије, а што, како наводе, тужилаштво није урадило.

„У извјештају тужилаштва се наводи да се ,,врше анализе“, ,,одржано је више састанака“,затим ,,затражено је од суда да се достави цјелокупан доказни материјал који се налази код суда“, ,,од Форензичког центра је добијено обавјештење у вези са могућностима накнадног ДНК вјештачења оружја“, па онда је опет ‘одржано више састанака“, овога пута ,,са представницима Форензичког центра и полицијским службеницима“ и поступајућа тужитељка указује ,,да је од 2004. године па надаље формирано више предмета у вези сазнања о убиству Душка Јовановића, те су вршена ДНК вјештачења одређених лица и трагова који нису дали резултате““, истичу у извјештају.

Комисија наглашава да је потребно одговорити шта је са службеном забиљешком коју су саставили полицијски службеници Тихомир Гачевић и Бранислав Живковић, а коју помиње тадашњи високи функционер МУП-а Милан Вујановић, који је руководио истрагом убиства Јовановића.

„А која је нестала из списа предмета и зашто је иста нестала из предмета и ко је конкретно наредио или одредио да не буде доказ у кривичном поступку и да нестане из списа предмета“, упитали су из Комисије.

Зашто се помиње само оружје

Комисија за праћење истрага о нападима на новинаре тражи објашњење зашто се у извјештају тужилаштва од предмета помиње само оружје и зашто се не помиње аутомобил из кога је доказано да је извршено убиство Јовановића, као и шта је са наведеним аутомобилом – гдје се чува и у којим условима.

„Зашто се једноставно непознати изоловани ДНК трагови за које се не зна коме припадају не упореде са свим ДНК траговима из одговарајућих евиденција у Црној Гори, Интерпола и држава у окружењу, а које евиденције ДНК трагова се природно проширују са новим траговима, већ се упорно ти ДНК трагови упоређују са пар познатих лица и то све без икаквог резултата“, закључује се у извјештају Комисије.

Јовановић, уредник „Дана“, убијен је 27. маја 2004. године у Подгорици. Злочин до данас није расвијетљен. У понедјељак се навршава 20 година од тог атентата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: