IN4S

IN4S portal

Zašto Rusi ne veruju Amerikancima?

1 min read
Istraživanja pokazuju da većina Rusa SAD i njihovu politiku smatra pretnjom i veruje da ova zemlja ima negativan uticaj na svet.

Piše: Oleg Jegorov

Istraživanja pokazuju da većina Rusa SAD i njihovu politiku smatra pretnjom i veruje da ova zemlja ima negativan uticaj na svet. Eksperti smatraju da su dugotrajne nesuglasice sa Vašingtonom utemeljene na Hladnom ratu i trenutnim političkim varnicama.

U poslednjim godinama većina Rusa bila je saglasna oko toga koja je zemlja prema njihovoj domovini imala neodgovarajući odnos. Istraživanja Levada centra, poznate ruske sociološke organizacije bliske liberalnim krugovima, pokazala su da je u periodu od 2013. do 2017. najčešći odgovor na ovo pitanje bio – SAD. Ove godine 69% Rusa veruje da se Vašington ponaša agresivno, i prema Moskvi se odnosi kao prema neprijatelju.

Međutim, osećanja su obostrana. Kada je Fox News postavio isto pitanje, 64% Amerikanaca označilo je Rusiju kao neprijatelja, odmah iza Severne Koreje, Irana i Sirije.

Slavna prošlost

„Prolazimo kroz veoma težak period u našim odnosima. Ne mogu da se setim ničega sličnog još od momenta raspada SSSR-a“, izjavio je Komersantu početkom 2016. Sergej Kisljak, ruski ambasador u SAD. Deluje da se do sada situacija nije mnogo izmenila.

Kisljak je u pravu. Stav građana Rusije prema SAD nije bio ovakav u ranim devedesetim. Prema istraživanjima Levada centra, Rusi su tada imali uglavnom pozitivno mišljenje o Amerikancima. Od 1990. do 1991. 74% anketiranih smatralo je da Rusija mora da sarađuje najviše sa SAD, a 51% je na SAD gledalo kao na prijateljsku zemlju. Ljudi su bili skloni da veruju Americi i smatrali su da ona može pomoći Rusiji da postigne uspeh i prosperitet.

Od ljubavi do netrpeljivosti

Međutim „medeni mesec“ nije trajao dugo i krajem devedesetih mnogo Rusa je bilo duboko razočarano. Prema Denisu Volkovu, sociologu iz Levada centra, postsovjetska Rusija bila je rođena, ali nije uspela da ide u korak sa političkim i ekonomskim kriterijumima zapadnih zemalja. Sa druge strane, američki političari, koji su igrali ključnu ulogu u Zapadnom svetu, nisu bili odlučni da integrišu Rusiju i vodili su računa uglavnom samo o svojim interesima.

Ruska elita nadala se da bi Vašington mogao da ukine Džekson-Venikov amandman (koji je ograničavao bilateralne trgovačke veze) i da pomogne Rusiji da postane članica Svetske trgovinske organizacije. To se nije dogodilo u devedesetim. Vašington se nije odlučio na takav korak, a ruska ekonomska situacija se pogoršavala.

„Ruske nade veoma brzo je smenilo razočarenje“, navodi Volkov u tekstu. „Većina ljudi nije razumela transformaciju ruskog statusa, od supersile do mlađeg partnera, koji uvek mora da uči i usvaja od starijih. To je stvorilo traumu i aktiviralo antiamerikanizam.“

Godine konflikta

Situacija se pogoršava u devedesetim, nakon više američkih postupaka koje Rusija nije podržala: na primer, bombardovanje Jugoslavije, otimanje Kosova od Srbije i invaziju na Irak. Mnogi ruski analitičari i intelektualci, među kojima i Aleksandar Solženjicin, upravo bombardovanje Jugoslavije 1999. smatraju prelomnim trenutkom, kada ruska politička elita shvata da prijateljstvo Rusije sa Zapadom nije održivo na duge staze.

U isto vreme Amerika je kritikovala Drugi čečenski rat (1999-2000), podržala je širenje NATO-a na Istok, te se povukla iz Sporazuma o antibalističkim raketama. Prvi put nakon konstituisanja moderne Rusije, istraživanja u SAD su pokazala da 35% Amerikanaca Rusiju smatra pretnjom.

Isključujući kratak period početkom 21. veka, kada je predsednik Vladimir Putina podržao plan o „obračunu sa terorizmom“ predsednika Džordža Buša, međusobni odnosi počinju da se kvare. Amerika je 2003. napala Irak i 2011. godine Libiju; Rusija se sukobila sa Gruzijom 2008, vratila sebi Krim i podržala pobunjenike na Istoku Ukrajine 2014. godine. U svim ovim slučajevima obe strane su se međusobno optuživale za kršenje normi međunarodnog prava i demonstraciju imperijalističkih interesa.

Uloga medija

Volkov veruje da je za širenje antiamerikanizma delimično odgovorna kontrola medija od strane ruske države.

Vladimir Vasiljev, rukovodilac istraživanja na „Institutu SAD i Kanade“ Ruske akademije nauka, veruje da isto važi i za negativne stavove američke javnosti prema Rusiji. Komentarišući ranije pomenuta istraživanja Fox News-a, Vasiljev je naveo: „Nakon raspada SSSR-a, Amerikanci su uradili veoma malo da promene negativne stavove prema Rusiji“.

Politika i ljudi nisu isto

„Bez obzira na to koliko su komplikovani politički odnosi između dve zemlje, to ne utiče na lične odnose između običnih ljudi“, veruje Kisljak. „Rusi nemaju i neće imati negativna osećanja prema Amerikancima kao naciji, čak i ako se političke tenzije nastave“, navodi takođe ambasador Kisljak u svom razgovoru za Komersant.

Ovo stanovište je veoma rasprostranjeno prema Rusima. Na primer, Sergej Kozin, urednik i prevodilac, u odgovoru na pitanje ruske redakcije portala Quora.com „Zašto mnogo Rusa ne voli SAD?“, pretpostavlja da je „slika neprijatelja nejasna i neodređena. Rusi će voleti svakog pravog Amerikanca i prema njemu, ili njoj odnosiće se dobro“.

Interesantno je i viđenje poslednjeg lidera SSSR-a Mihaila Gorbačova, neuporedivo više cenjenog na Zapadu, nego u sopstvenoj zemlji. On kao glavnog krivca za loše odnose vidi SAD, jer Amerikanci su „rešili da objave pobedu u Hladnom ratu“, navodeći da je umesto toga trebalo objaviti „zajedničku pobedu“.

Preuzeto sa portala: Ruska reč

Podjelite tekst putem:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *