Зашто Саборна Црква на Цетињу није саграђена (Други дио)

Пише: Јован П. Поповић

Митрополит Црногорско приморски Гаврило Дожић извјештава Команду Зетске области да су припремљени планови и прорачуни о количини камена који треба исјећи потребе, за које је ангажован сав кредит предвиђен буџетом за ову годину,  ,,aли за то је за идућу буџетску годину унета потребна сума (прва рата), у првом реду за манастирско земљиште, те ће се тада извршити откуп”.

Митрополит Дожић мирно је реаговао:  „Војна комисија, одређена решењем Министра Војске и Морнарице I.Г. бр. 8839 од 4.VI.1931. год. процијенила дотично земљиште, у укупној површини 152.939 кв.метара, у вредност од динара 6,231.881.-, коју је процјену, и ако је далеко испод стварне вредности процјена извршена, црквена власт без икаквог погађања усвојила, ипак Команда Војног округа Цетињског тражи од Управе манастира Цетињског да се цијела ова имовина искоришћава за 10.200.-динара годишње по старом закупном уговору, који је склопљен онда, кад су биле нередовне прилике и кад је Црна Гора била усљед комитских акција у експлозивном стању!

Кад сам имао част 6. априла т.год. говорити са Вама, Господине Министре, у Вашем Кабинету, о перипетијама овог питања сами сте констатовали, да се нашој Цркви одлагањем истог чини велика неправда. Ја сам слободан учтиво замолити Вас, да непристрасном оцјеном, а на основи свих података по овоме питању, утврдите колика се огромна материјална штета наноси годишње иначе оскудној и сиромашној Српској цркви у Црној Гори са оваквим третирањем и одуговлачењем овога питања.

Исто тако слободан сам Вам истакнути пажњу и на моралну страну његову нарочито с обзиром на постављену у њему сврху и њен публицитет код свештенства и народа ове покрајине. Ја сам тврдо увјерен, да послије оваквог развоја овога питања до сада, нећете дозволити, да Министарство Војске и Морнарице, којег углед, као и цјелокупне наше храбре Војске тако високо стоји, нарочито у очима ових горштака, и даље третира нашу Српску цркву досадашњом неправдом, нарочито данас, кад се наша сиротна црквена област, без икаквих материјалних средстава, труди, да по новом законодавству изводи своју организацију и консолидује стварно јединство Цркве.

На основу горе изложенога мени је част најтоплије умолити Вас, да се захтјев Министарства Војске и Морнарице од 31. маја 1933 г. I.Г.бр. 8463 повуче, у толико прије, што црквене власти за његово испуњење немају ни законске могућности нити службеног оправдања

У нади да ћете наћи начина, да се склопљени уговор стави у извршење са исплатом прве уговорене рате још у овој буџетској години, ја Вас молим, Господине Министре, да изволите примити увјерење о моме дубоком поштовању.“

По налогу Краља Маршал Двора својим дописом бр. 1619   од 11.7.1933. године тражи од Министра војске и морнарице реферисање по питању земљишта манастира Цетињског ког држи Војска. Министар војске и морнарице два дана касније извештава Двор дописом број 11440   од 13.7.1933. године.

У одговору,  између осталог, стоји:

“- Земљиште манастира Цетињског држи се под закупом и за њега се плаћа кирија. Пошто је ово земљиште притиснуто војним објектима, потребно је да се откупи, те да се престане са плаћањем кирије.

Још 1931. године закључен је уговор о откупу овог земљишта, којим је регулисан начин плаћања у ратама за 4 буџетске године, с тим, да уговор ступа на снагу када га Министар Војске и Морнарице одобри.

До сада није било буџетске могућности за овај откуп. У овој буџетској години постоји могућност за исплату прве рате у суми од 1,557.970 динара, ако овај откуп одобри Министарски Савет, зашта ћу у току ових дана поднети предлог. Иста ће се оволика рата уносити у буџете за наредне три године.”

Дан касније, односно одмах након добијеног одговора од стране Министра војске и морнарице Маршал Двора извештава Митрополита Црногорско-Приморског Гаврила о појединостима:

“Ја сам по налогу Њ.В.Краља интервенисао код Господина Министра војске и морнарице и добио сам углавном овај писмен одговор:

– Још 1931 године закључен је уговор о откупу овога земљишта, којим је регулисан начин плаћања у ратама за 4 буџетске године с тим, да уговор ступа на снагу када га Г.Министар војске и морнарице одобри.

До сада није било буџетске могућности за овај откуп. У овој буџетској години постоји могућност за исплату прве рате у суми од 1,557.970 динара, ако овај откуп одобри Министарски Савет, зашта ћу у току ових дана поднети предлог. Иста ће се оволика рата уносити у буџете за наредне три године.”   Међу наведеним документима у овој архивској јединици налази се један непотписани и неоверени акт – забелешка под насловом: “Сечење терена на “Табљи” на Цетињу за нивелисање терена за катедрални православни храм, за добијање камена за официрски дом на Цетињу као и за поменути храм.”

Иако овај документ нема датума када је писан и коме је намијењен, из њега се може доћи до појединости везаних како за вађење и сјечење камена, како за катедрално православни храм, тако и за официрски дом.

Претпоставља се да је овај документ чинио саставни дио писама које је Митрополит слао како Двору тако и Министарству Војске и Морнарице. Текст гласи:

“По начелном споразуму између Команде Зетске дивизиске области и Митрополије на Цетињу терен на “Табљи” треба да буде нивелисан за градњу катедрале и на тај начин да  се добије материјал – камен – за градњу Официрског дома и православне катедрале. Митрополија, чија је својина “Табља”, камени мајдан првокласног квалитета, од Команде Зетске дивизиске области не тражи одређено никакву накнаду од команде већ једино услугу, да се приликом сечења и чишћења терена на “Табљи” очисти онолико терена колико је потребно за грађење катедрале. Том приликом и тим начином рада добиле би се три ствари:

1/ Камен за Официрски дом /3000 куб. метара/

2/ Камен за катедралу /око 20.000 куб. метара/

3/ Терен за грађење катедрале био би спреман за архитектонске радове.

Међутим, Митрополија све то оставља увиђавности Команде, али за то моли Маршалат за дејство код Команде да им изађе на сусрет, како је то најзгодније и за једну и другу страну и како је то горе изнесено. Сечени камен, потребан за катедралу био би наслаган на самој “Табљи”.

Митрополит црногорски у исти мах моли интервенцију код М-стра финансија да им се исплати овогодишња рата од 1.410.000.– динара за земљиште уступљено држави.  Конкурс за планове за катедралу је расписан са крајњим роком од 1. јануара 1935. године, тако да се радови на изграђивању катедрале могу почети одмах идуће грађевинске сезоне.”

Пошто је конкурс већ био расписан, очекивало се да ће се након избора најбољег понуђача завршити са припремним и земљаним радовима и приступити изградњи Саборне цркве на Цетињу. Командант Зетске дивизиске области ђенерал Војин Максимовић дописом Повјерљиво 1.Бр. 712 од 1.9.1934. године тражи од Митрополије Црногорско приморске податке:

“- Коју количину камена имала би ова команда посећи на Табли, поред потребних истој 3.000 м 3 за официрски дом, – као накнаду за искоришћење мајдана, који припада Митрополији.

– На којем се месту има сложити камен, који ће се вадити из овог мајдана за потребе Митрополије.

– Ко ће вршити рад око преношења и слагања камена, извађеног за потребе Митрополије.”

Митрополит Дожић је истог дана, под истим бројем и датумом припремио одговоре евидентне под Повјерљивим бројем 19 и 25.8.1934. године упутио их Маршалу Двора Александру Димитријевићу и Команди Зетске дивизијске области.

Писмо упућено Команди Зетске дивизиске области је одговор на постављења Команде, док је писмо упућено Маршалу Двора упознавање са садржајем писма Команде Зетске области упућеног Митрополији и одговором на то писмо.

Писмо упућено Команди Зетске дивизијске области гласи:

“На Ваш цијењени акт од 1-IX-1934 Пов.I.бр.712, Митрополији је част извјестити ту Уважену Команду, да понуда за вађење камена са “Табље” за потребе официрког дома на Цетињу, поднесена овим. актом Мбр. 3711/34 није условљавала никакву одређену накнаду.

У тежњи, да се подједнако олакша подизање и катедралног храма и официрског дома на Цетињу, а с обзиром на добар квалитет камена и близину терена, Митрополија је горњу понуду поднијела у намјери да се постигне олакшица и за једну и за другу грађевину. Јер би вађењем камена са мајдана “Табље” за потребе катедралног храма и за потребе официрског дома Војне власти осигурале камени материјал за официрски дом, а у исто вријеме, тим начином, олакшале би сјечење и припрему терена за подизање катедралног храма на “Табљи”, пошто је Његово Величанство наш Узвишени Краљ одредио “Табљу” за подизање кат.Храма.

Према овоме Митрополија не условљава сијечење свих 18.000 м 3 на “Табљи” као накнаду за камен, који ће се употребити за официрски дом, већ оставља доброј вољи и увиђавности Војних власти у погледу обима сијечења “Табље” и вађења камена за потребе катедралног храма. На друго и треће питање под б и в у Вашем цијењеном акту, Митрополији је част одговорити, да ће се извађени камен за потребе храма сложити на лицу мјеста, те у колико би за слагање овога камена била потребна новчана средства, Митрополија ће их ставити на расположење.

У вези овога Митрополији је част напоменути, да су за сијечење “Табље” израђени планови и прорачуни, према којима ће се сијечење вршити, како би се у исто вријеме и вадио камен за грађевине и спремао терен на коме ће се подићи катедрални храм. Ови планови и прорачуни налазе се код Тех.Одјељења Краљ.Банске Управе на Цетињу. Митрополија поново увјерава ту Уважену Команду, да је њена жеља да се узајамним олакшицама омогући што прије подизање и катедралног храма и официрског дома на Цетињу, па моли Команду Зетске Дивиз. Области, да у горњу сврху изволи уважити молбу Митрополије од 30/17-VI-1934 г. Мбр.3711 и учинити потребна расположења.

МИТРОПОЛИТ Црногорско-Приморски

Гаврило”

Информација о преписци између Митрополије Црногорско Приморске и Команде Зетске дивизијске области и ставу Митрополије, Гаврило Дожић Митрополит Црногорско приморски, извештава Маршала Двора да:

“Потписани има част доставити Вам у овјереном препису акт Команде Зетске Дивизиске Области. Одговор Митрополије по питању сијечења брда “Табље”, гдје је одређено мјесто за подизање катедралног храма, а с тим у вези и питање вађења камена за потребе будућег официрског дома на Цетињу. Ово је питање проведено Вашом високом интервенцијом, те сматрам за дужност, да Вас са истим упознам. Митрополија, као што видите, није могла оставити никакве услове за накнаду за камен, који ће се вадити за потребе официрског дома, већ је молила и моли, да се узајамним олакшањем омогући подизање и једне и друге грађевине, које су толико потребне.

Припреме за катедрални храм отпочеле су у томе, што је расписан конкурс са роком до 1. јануара 1935. год. за идејне скице храма; откупљене су оних неколико кућица око “Табље” и већ се евакуишу и отпочет је рад на изградњи пута од вароши ка “Табљи”. Министарство Војно, односно Мин. Финансија, није још исплатило од овогодишње рате 1.410.000.-динара. Наше интервенције су слабе и немоћне, па Вас молимо да се заинтересујете за ову исплату. И овом приликом апелујем на Вашу високу пажњу, да препоручите мјеродавним у Министарству Војске, да би приликом вађења камена за официрски дом са “Табље” што лакше олакшали сијечење терена за катедрални храм, што би у велико олакшало и убрзало рад за подизање храма. Молимо Вас, Господине Маршале, да и овом приликом изволите примити увјерење о моме свагдашњем дубоком поштовању.

МИТРОПОЛИТ Црногорско-Приморски

Сумирајући одуговлачење овог пројекта приређивач сматра да је срамота како за Двор, тако и за Владу, па коначно и за Министарство војске и морнарице да се њихов, већ закључени уговор не реализује. То је неразумљивије и због тога јер је Митрополија од Уједињења 1918. године дала све од себе то јест огромну површину црквеног земљишта без накнаде Министарству војске и морнарице. Ту је изостало елементарно разумијевање за потребе Митрополије, јер се овдје ради о уређењу једног питања које није било молба за средствима, већ захтјев за накнаду имовине коју Војска користи, чијим би измирењем прешла у њено власништво.

И краљ Никола је пре више од једног вијека положио камен темељац за Саборни храм на Цетињу Да су Двор, Влада и Војска хтјели удовољити Цркви, не би споредним путем, умјесто главног питања, штоповали вријеме и одуговлачили. Није било потребе да Двор преноси надлежност на Министарство војске и морнарице, кад је то могао сам ријешити или евентуално пренијети на Владу. То је и несхватљиво и чудно да апели изузетно цијењене и угледне личности Митрополита Црногорско Приморског Др Гаврила Дожића, у каснијем периоду и Патријарха, нијесу реализовани, а да  је насупрот томе “нештедимице трошено” на подизању “величанствених палата, цркве и раскошних паркова у Бару, резиденцији римокатоличког бискупа”, без обзира што је вјероватно и то било потребно.

Иначе, нити наведени разлози, нити смрт краља Александра 1934. године, а понајмање преношење надлежности с једног надлештва на друго, нити било који познати разлог, може оправдати “застој” са изградњом Саборног храма на Цетиње, који на жалост Цркве и Цетињана ни до дана данашњег није изграђен иако је иницијатива потекла, уговор склопљен, радови на прилазу и санирању терена урађени прије више од  80 година. А да буде још чудније, краљ Александар не само да је дао сагласност за изградњу и обећао помоћ, већ је и он одредио локацију гдје је требало храм подићи. Мислим да жеља и потреба за изградњом Саборног храма на Цетињу још није престала, па ето теме за размишљање и евентуално настављање са пословима по урађеном Пројекту.

Прочитајте још:

Зашто Саборна Црква на Цетињу није саграђена (Први дио)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: