Зашто СББ-у смета сарадња „Телекома” и „Теленора”
1 min readСББ је данас забринут, а годинама се развијао бесплатно користећи државне ресурсе – и то управо инфраструктуру „Телекома”.
Да ли се власт спрема да преко „Телекома” и „Теленора” сруши СББ и „угуши слободне медије”, како ових дана јављају Н1 и Нова С, телевизије које са СББ-ом послују под капом Јунајтед групе? Или је на делу злоупотреба сопствених медија за разрачунавање са конкуренцијом која се налази у експанзији, што „Телеком” спочитава СББ-у? Док се два највећа оператера међусобно оптужују за покушај елиминације са тржишта, „Теленор” тврди да нема ништа ново да саопшти јавности и обећава да ће се придржавати закона.
Ипак, Комисија за заштиту конкуренције потврдила је за „Политику” да је на њихову адресу стигао захтев „Телекома” и „Теленора”, али не за њихово спајање, већ за „изузеће од забране уговора о ограниченој и дефинисаној пословној сарадњи у одређеном сегменту пословања”. Овај захтев није никакав изузетак – 2016. комисији су се обратили „Теленор” и СББ како би својим корисницима међусобно омогућили додатне погодности.
Ипак, заједнички план узнемирава менаџмент Јунајтед групе, а Н1 тврди да у њему пише да ће државни оператер да „уступи комплетну инфраструктуру кабловске мреже и комплетан садржај кабловске телевизије” компанији у власништву чешког тајкуна Петра Келнера. О наводним плановима ни „Телеком” ни „Теленор” нису хтели да говоре за „Политику”, а ни у СББ-у јуче нису били расположени да објашњавају своје стрепње. Медијски и економски стручњаци који прате пословање „Телекома” тврде да је СББ у праву када каже да договор два играча на тржишту о изнајмљивању опреме не иде у прилог трећем. И то менаџмент СББ-а зна из прве руке – до 2003. овај оператер потпуно бесплатно је користио државне ресурсе.
Бивши народни посланик и истакнути члан ЛДП-а Зоран Остојић у тексту који се бави вишедеценијским уништавањем државног оператера, а који је објавио Антидот крајем прошле године подсећа да је тадашњи генерални директор „Телекома” Драшко Петровић самостално, без Управног одбора, донео одлуку да се инфраструктура додели конкуренту, СББ-у. Тако је, закључује Остојић, ово изузетно профитабилно тржиште препуштено приватном сектору и директном конкуренту.
– Тек 2003. године „Телеком” доноси одлуку да то наплаћује, али по симболичној цени чиме је формално легализована дотадашња Шолакова (Драган Шолак, сувласник Јунајтед групе, прим. аут. ) узурпација државне имовине без одобрења или икакве надокнаде – указао је Остојић.
Међутим, диоптрија којом сада СББ гледа на коришћење државних ресурса знатно се изменила, па извршни продуцент ТВ Н1 Игор Божић у недавној изјави за медије у томе види политичку игру јер „зашто би неко ресурсе државне компаније давао другој приватној компанији ако иза тога не стоји политика”.
„Ако „Телеком” да „Теленору” целу своју мрежу и све своје ТВ програме, а уз то „Телеком” и „Теленор” имају и мобилну телефонију, јасно је да ће заједно, удружени, нарушити баланс на тржишту и да могу на тај начин потпуно неконкурентно да преотму кориснике СББ-а. У плану „Телекома” у који смо имали увид циља се на смањивање корисника СББ-а на испод 30 одсто, а не на финансијску добит” – тврди Божић.
Познаваоци медијских прилика кажу да је овај сценарио могућ и да, ако чешки оператер има намеру да се поред телекомуникација укључи и у дистрибуцију кабловских канала, СББ-у постаје озбиљна претња. Ипак, сагласни су да посреди није политички, већ тржишни рат у којем су се обе стране бориле за сарадњу са „Теленором”.
Други сценарио, који медијска чаршија ипак види као мање вероватан, јесте да препуштањем кабловских канала приватном оператеру „Телеком” настоји да следи одлуку државе о изласку из власништва у медијима. А Србија је, управо преко „Телекома”, већински власник канала Арена спорт.
Извор: политика.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: