Зашто се манипулише српским жртвама у региону Сребренице?

Пише: Срђан Пухало

“У нама нема мржње и освете, али је крајње вријеме за процесуирање монструозних злочина почињених над Србима. Не можемо прихватити селективну правду како је било до сада, да је једна – српска страна за све крива, а да за оволике српске жртве нико не одговара. Рекао је ово јуче предсједник Републике Српске Милорад Додик, обраћајући се окупљенима на Војничком гробљу у Братунцу на којем је одржан помен и служен парастос за 3.267 српских цивилних жртава које су током ратних сукоба 1992. године убиле оружане снаге Армије РБиХ под командом Насера Орића.” – Глас Српске 12.07.2011. године.

Премијер Српске Александар Џомбић истакао је да међународна заједница мора да уважи чињеницу да су у протеклом рату убијани и Срби. „У Сребреници, Братунцу и околним селима убијено је именом и презименом 3.267 Срба. Желимо да пошаљемо истину у свијет, да покажемо и укажемо да су Срби страдали и да тражимо равноправан третман према свим жртвама и свим злочинцима.“

Питате се у чему је проблем са овом изјавама?

Проблем је у бројци од 3.267 српских цивилних жртава које су током ратних сукоба убиле оружане снаге Армије РБиХ под командом Насера Орића
Проблем је што су ове бројке истакла, у том тренутку, прва два човјека Републике Српске.
Проблем је што ми некритички вјерујемо домаћим политичарима.
Проблем је што то није тачно.
Проблем је што није паметно рећи да то није тачно.
Проблем је што се ове бројке користе као оправдање, мада је такво оправдање глупо само по себи, за све оно што се дешавало јула 1995. године у Сребреници.

Па кренимо са редом.

Подаци које ћу вам представити су добијени од Одјељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације, значи званичне институције Републике Српске којој је то посао и за чији рад становници Републике Српске издвајају новац. Институције – чије податке би власт Републике Српске требала да користи када иступа у јавности и говори о злочинима над Србима у региону Сребренице.

Тако би барем требало бити.

1. Према подацима Одјељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације од почетка до краја рата у БиХ (1992-1995) године на територији општина Зворник, Сребреница, Братунац, Власеница са општином Милићи, Калесија са општином Осмаци и Шековићи погунуло је 2.385 Срба. Жртве су селектоване према мјесту страдања, а не према тренутном пребивалишту, мјесту боравка, рођења или мјесту укопа.

1.1. То је 882 особе мање у односу на бројке које су у својим говорима споменули тадашњи Премијер и садашњи Предсједник Републике Српске.

2. Од укупног броја Срба (2.385) који су страдали у ових 6 општина (плус општине Милићи и Осмаци) 1.974 су војници, 387 цивили, а 24 су сврстани у категорију „непознат статус“.

2.1. Остаје нејасно одакле тадашњем Премијеру и Предсједнику Републике Српске број од 3.267 српских цивилних жртава, када је Одјељење за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације пронашло 387?

3. Интересантано је видјети и то да је 1992. године погинуло 1.489 Срба (273 цивила, 1.201 војника, а за 15 се воде као непознат статус), док је у осталим годинама рата (од 1993. до 1995.) погинуло 896 Срба. Интересантано је видјети и то да је 1992. године убијено Срба цивила 273, док је у осталим годинама рата (од 1993. до 1995.) погинуло 114 српских цивила.

3.1. Ова два податка су веома важна јер показују да су српски цивили највише страдали на почетку рата тј. док Сребреница још није била проглашена „заштићеном зоном“ (април 1993. године).

4. Према подацима Одјељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације од тренутка када је Сребреница проглашена „заштићеном зоном“ (април 1993. године до 1995. године) десила су се напади на три српска села Осмаче, Сребреница и Тамбурића Коса у којима је страдало троје или више људи.

4.1. Из ових података сасвим је јасно да интензитет напада на српска села од тренутка када је Сребреница проглашена „заштићеном зоном“ није био тако интензиван и бруталан као што то власти Републике Српске желе да нам представе.

Власт Републике Српске, а и они политичари који претендују да дођу на власт, морају тражити да се кривци за убијене српске цивиле и војне заробљенике ухапсе и осуде. И то није ништа спорно. Али власти Републике Српске ако желе добро свом народу не смију да злоупотребљавају српске жртве и њима манипулишу у сврху сакупљања јефтиних политичких поена и тиме на било који начин оправдавала све оно што се дешавало у Сребреници у јулу 1995. године.

Суочавање са прошлошћу подразумијева: утврђивање истине, ма колико она била болна; суђење злочинцима ма како се они звали; пружање праведне надокнаде (материјалне или нематеријалне) жртвама и њиховим породицама, јер ако то не урадимо ратоваће наша дјеца и унуци.

Извор: frontal.ba

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: