Зашто се поново напада Црква и коме је циљ мржња?

Апусрдност дешавања у Црној Гори лако је описива једним посве лијеним мисаоним експериментом.

Замислите следеће: У некој држави догоди се стравичан злочин. Мушкарац средњих година, у свом граду, убије 12 људи, међу којима су недужна дјеца, али и чланови његове породице. Становништво те државе је потрешено. Шта су даља дешавања?

Извјесно вам не би пало на памет да би се у данима након злочина морала бранити цијела једна вјерска групација, која ниједним дијелом није повезана са поменутим догађајем. Ипак, управо то се догодило у Црној Гори. Прескочени су сви логички кораци, заобишли се сви морални кодекси и прешло се право на ствар, на оно што неколицину заправо интересује и траже тренутак да свој наум остваре – напад на Српску православну цркву.

Прво су на протесту, организованом испред МУП у Подгорици, послате важне поруке, које су гласиле: „(Претресите) попове, попове“, „Претресите цркве и манастире за сваки случај“, „Обиђите литургије“. Странац који је новајлија у црногорској збиљи, с правом би се запитао какве тачно везе има Црква са тим протестом? Зашто се помиње? Да ли је злочинац „поп“ који се крије у неком вјерском објекту за вријеме вјерског обреда? Страшно је о томе на овај начин и говорити, али је неопходно ствар поједноставити – што због нас самих, да би остали у памети, што због заиста неког потенцијалног новајлије. Нама који смо свједоци апсурдности дешавања у нашој земљи, одговор је јасан: Црква заиста с овим нема никакве везе, али сви знамо да је она мета.

Неформални студенти послали кључне „божићне поруке“: Позивали на претрес манастира и „обилазак литургија“

Било би ово тешко објаснити било коме, али нама су те тешко објашњиве ствари свакодневица. Када су разумјели да ће бити тешко оправдати вербални напад на вјернике и СПЦ, онда су дошли до своје нове еуреке! Еурека је вјероватно гласила овако: „Црква мора да учини сада нешто лоше, да би их ми напали за то нешто лоше и свашта друго нешто што нам је све вријеме мета!“ Није званична информација да је баш тако ишла њихова мисао, али може се подвести под „незванично сазнање“.

План је, дакле, створен, треба га још само спровести у дјело. Није морало много да прође, нашла се савршена прилика – Бадње вече. Зар није идеал једне грађанске државе да се нападају вјерске заједнице на њихове вјерске празнике? Није, али то није ни била њихова тема и намјера.

Тако се, посве ниоткуд, појавила вијест како је испред Храма Христовог Васкрсења организован ватромет, те да је црква одлучила да се оглуши о сопствену ријеч и направи прославу упркос томе да држава Црна Гора и њен народ процесуирају трагедију. Дакле, посве ниоткуд се појавила.

Не само да се није организовао ватромет, него је Управа Саборног храма, као и све цркве у Митрополији црногорско-приморској, одложила све музичко-сценске наступе који су планирани ове године од 2. до 13. јануара укључијући и Бадње вече.

Из Управе тврде, а за то су дали и фото доказ, да су примијетили на паркингу испред Храма Христовог Васкрсења, али и на паркингу испред Цркве Светог Ђорђа под Горицом, како неки људи у капуљачама, и поред јасног упозорења свештеника, испаљују ватромете у правцу цркава.

„Сада оправдано сумњамо да су и неколико испаљених ватромета вечерас и овакви текстови изашли из исте кухиње. У тешко и осјетљиво вријеме овакви текстови могу бити многим неупућеним људима повод за ново насиље и узрок нових братских неслога и свађа. Зато позивамо надлежне институције да испитају који је стварни повод писања ових текстова и опасности које могу да произведу“, рекли су из Управе саборног храма.

Доказ да су из Цркве позивали и те вечери на мирну прославу, без музике и пиротехничких средстава такође је документована.

Питање на крају је једноставно: зашто се сије мржња у Црној Гори и до када је план да се то толерише?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: