Зашто се звезде гранта противе „америчком изуму“: Да их подсјетимо на закон ФАРА

Коалиција За будућност Црне Горе (ЗБЦГ) јуче је објавила да ће предложити закон о агентима страног утицаја.

Истакли су да би како су навели хитно доношење новог закона уредило функционисање разних страних агентура које под плаштом невладиних организација (НВО) „покушавају да утичу на унутрашњу и спољну политику Црне Горе“.

Земље ЕУ су такође почеле припреме закона о страним агентима у борби „против страног утицаја“.

Бриселски портал, је прошле године, позивајући се на три извора, пише да ЕУ у оквиру борбе против страног утицаја у том блоку ради на закону који ће приморати невладине групе, консултантске куће и академске институције да пријаве свако финансирање изван ЕУ.

Европска унија припрема закон о страним агентима мада су највиши европски званичници оштро критиковали власти Грузије због покушаја да донесу такав закон, сазнаје Политико.

Бриселски портал, позивајући се на три извора, пише да ЕУ у оквиру борбе против страног утицаја у том блоку ради на закону који ће приморати невладине групе, консултантске куће и академске институције да пријаве свако финансирање изван ЕУ.

Планирани закон који је у раној фази припреме, сличан је законима у Аустралији и САД. По америчком Закону о регистрацији страних агената, још од 1938. године лобисти који раде у име неке стране државе, морају да се региструју код савезне владе САД.

Многе земље су слиједиле добар примјер из Вашингтона и у оквиру својих законодавствава уградиле закон о спрјечавању утицаја страних агената. Последња је то учинила Грузија.

Амерички закон ФАРА

Сви ови закони о регистрацији НВО настали су по угледу на амерички закон (ФАРА) усвојен давне 1938. године који је и данас на снази. Овај правни акт изискује да „агенти који представљају интересе страних сила” у ма каквом политичком или квазиполитичком својству, морају да саопште све о својим везама са тим страним силама, односно да пруже „све податке о тим активностима и финансијама” како би влада и амерички народ „могли да процијене изјаве и активности таквих људи”. То процењивање у име америчког народа обавља Контраобавјештајна секција у Одељењу за националну безбједност америчког министарства правде.

Надаље, контролише се свака лобистичка фирма, па и сваки бивши амбасадор САД ког странци ангажују да заступа њихове интересе, макар се тај ангажман сводио на то да посредује да страни државник ком „помаже” објави коментар у неком америчком листу. Све сличне активности могуће је претражити у јавној бази података. ФАРА (Foreign Agents Registration Act) је настао како би се пред почетак Другог свјетског рата заштитили амерички национални интереси, односно како би америчка влада и народ стекли увид „у пропаганду и идентитет особа које покушавају да утичу на америчко јавно мњење, политику и законе”.

Треба истаћи да америчка држава сваких шест мјесеци ажурира списак „страних агената”.

Ипак јуче су се цивилни активисти и политичари обрушили на предлог Коалиције За будућност Црне Горе, док је и владајући ПЕС најавио да неће гласати за овај предлог закона.

Да апсурд буде већи овом америчком изуму се највише противе НВО које се налазе на платном списку америчких агенција и института и које промовишу евроатлантске вриједности у Црној Гори.

Зашто се најистакнутији пропагатори евроатлантских, а самим тим и америчких вриједности, плаше имплементације једне од тих цивилизацијских вриједности.

Копривица: Закон о агентима страног утицаја потенцијални удар на демократију

Закон о “агентима страног утицаја” је сувишан и контрапродуктиван, јер се шпијунажа и активности које угрожавају националну безбједност већ санкционишу постојећим законима, оцијенио је потпредсједник Владе Црне Горе Момо Копривица поводом данашње иницијативе коалиције “За будућност Црне Горе”.

Предложени закон представља, према ријечима Копривице, потенцијални удар на демократију.

– Јер проширује правне механизме за репресију према НВО, који су већ довољно регулисани, и уводи непотребан притисак на организације које добијају средства из страних извора. То би могло бити злоупотребљено за политички обрачун са цивилним друштвом које критикује власт, а све под изговором борбе против “страног утицаја”, навео је Копривица на мрежи X.

Он сматра да је умјесто тога потребно имати фокус на јачању владавине права и побољшању транспарентности постојећих механизама надзора.

– Цијеним да би ово био далеко продуктивнији приступ без нарушавања основних демократских слобода. Такође, умјесто стигматизације цивилног друштва, неопходно је промовисати дијалог и јачање демократских институција, како би се осигурала заштита слободе говора и удруживања, наводи Копривица.

ЦеМИ: Предлог закона о страним агентима дио смишљене стратегије усмјерене на слабљење НВО сектора

Предлог закона о страним агентима дио је смишљене стратегије усмјерене на слабљење невладиног сектора, као једног од кључних браника против корупције и злоупотребе моћи, и први корак ка сужавању и гушењу грађанских права и слобода, оцијењено је из Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).
Они су реаговали приједлог коалиције За будућност Црне Горе која је данас предложила хитно усвајање закона о страним агентима.

– Они који пажљивије прате међународна политичка дешавања одмах ће препознати да је овај приједлог инспирисан контроверзним законима усвојеним у Русији, Бјелорусији и другим државама под аутократским режимима, каже се у саопштењу које потписује шеф Правног одјељења ЦеМИ-ја Владимир Симоновић.

Сматра да би било наивно помислити да је овакав приједлог случајан, похваљујући посланике и чланове Владе који су то препознали, и који су овај предлог у старту одбацили, „показујући на тај начин политичку зрелост и приврженост европским вриједностима“.

Што се тиче предлагача закона и оних који га подржавају, позивам их да дођу у неку од држава у којима су усвојени слични закони и из прве руке виде ефекте политике за коју се залажу. Нека виде како грађани, под пријетњом репресивних мјера, страхују да разговарају с новинарима, да износе своје политичке ставове или да учествују у активностима које критикују власт, навео је Симоновић.

Казао је да је ова атмосфера страха и аутоцензуре директна посљедица закона који циљано гуше дјеловање цивилног друштва.

– Али претпостављам да они то итекако добро знају, закључио је Симоновић.

БС неће подржати закон о страним агентима, пуну подршка НВО сектору

Бошњачка странка неће подржати ниједно рјешење које је супротно концепту отвореног и демократског друштва за какво се залажемо током више од 18 година свог политичког дјеловања, поручила је посланица Бошњачке странке Едина Дешић.
Она је казала да је активно укључивање грађана у различите сфере и токове друштвеног живота веома важно за свако истински демократско друштво, а невладине организације кроз своје активности пружају грађанима такву могућност.

– Такође сматрамо штетним за развој демократије и европски пут Црне Горе сваки вид притиска на НВО сектор од стране било које гране власти и позивамо све у Црној Гори да се уздрже од изјава и активности које јесу или се могу тумачити као притисак. Нећемо подржати тзв. Закон о страним агентима и сматрамо да је у једном демократском друштву етикетирање активиста НВО као страних агената својеврсно цртање мета на њихово чело, те да може допринијети смањењу мотивације грађана да се укључе у рад НВО или довести до извјесне аутоцензуре у раду НВО – казао је Дешић.

Истиче да Бошњачка странка даје пуну подршку раду НВО, а представнике власти позива да имају више разумијевања и већи степен толеранције на различита мишљења и критику, јер су то основи демократије.

Свједоци смо да у Црној Гори из године у годину ниче све већи број невладиних организација.

На рачунима црногорских НВО се годинама сливају милиони и милиони евра и долара за разноразне пројекте.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: