Зашто су Срби уз Трампа?

Актуелни амерички председник није учинио ништа лоше Србима, што га издваја од његових претходника, каже Владислав Јовановић.

Док свет ишчекује епилог трке за председника САД, чини се да  јавност у Србији никада није била више навијачки расположена. Иако фејсбук група „Срби за Трампа” има свега 600 пратилаца, списак оних који подржавају или барем симпатишу америчког председника Доналда Трампа значајно је дужи. Макар у Србији где већина наших суграђана сматра да је Трамп много наклоњенији Србима од кандидата демократа Џоа Бајдена који нам је познат по својим антисрпским изјавама. Симпатије опстају упркос томе што већина дипломата сматра да се однос САД према Србији неће значајније променити, ма ко да буде изабран за 46. америчког председника.

Једна од покретача кампање „Срби за Трампа” др Олга Раваси  изјавила је раније да су се организовали уз подршку Републиканске странке и Трамповог изборног штаба како би мотивисали Американце српског порекла да се ангажују у реизбору 45. америчког председника. Не тако давно, 2003. године, Срби су подржавали кандидата демократа Џорџа Буша за чијег мандата су косовски Албанци прогласили независност. Искусни дипломата Владислав Јовановић наводи да је за Србе Трамп логичан избор. Није учинио ништа претерано добро за Србију, али, додаје, није урадио ни ништа лоше. За разлику од претходника који су чинили лоше ствари. И то у континуитету. Ипак, додаје Јовановић, у овом дуелу Србија не би требало да се понаша навијачки. Најбоље би било да се држимо по страни.

„Наш народ је познат по својих неколико особина, емоционални смо, доброћудни и често површни, што нас је коштало више пута кроз историју. Други су често користили те наше слабости да нас ставе у подређен положај. Када су у питању избори у САД шансе кандидата су готово подједнаке. За нас је најбоље да се држимо што неутралније могуће, уз уважавање Трампа због потеза који су утицали на спуштање очекивања Албанаца”, каже наш саговорник.

С друге стране аналитичар Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност наводи за „Политику” да су односи Србије и САД значајно побољшани у протеклих шест, седам година што се неће променити без обзира на то да ли ће изборе да добије Доналд Трамп или Џо Бајден. Ипак, након потписивања Вашингтонског споразума, Бајден је признао да не зна шта пише у документима које су потписале делегације Београда и Приштине, али да претпоставља да ће споразум ојачати независност „Косова”.

И председник Србије Александар Вучић је изјавио недавно да он нема никакву сумњу да би Брисел волео да на америчким изборима победи управо Џо Бајден. Додао је и да би тада били настављени притисци на Србију тако што би се говорило о „диктатури у Србији” и уплаћивао новац преко различитих фондација да би се направила атмосфера „за рушење Вучића”.

Након потписивања вашингтонског споразума огласио се и специјални Трампов изасланик Ричард Гренел, који је за Српски радио Чикаго навео да постоји читава гомила проблема широм света, а да политичари у Вашингтону воле овај процес који контролишу. „Па ћете чути пуно буке о овим преговорима између Косова и Србије од вашингтонског типа људи који не воле споразум или им се не свиђа процес. И то је један од разлога, ако не и главни, што га критикују. Нису били укључени у преговоре. И тврдио бих да смо имали успеха када они нису били укључени”, поручио је Гренел.

Након потписивања Вашингтонског споразума, доласка  ДФЦ-а у Београд, укидања приштинских такса на производе из Србије и одласка два косовска премијера, у Србији се учврстило мишљење да Трампова администрација није толико наклоњена Приштини. Као шлаг на торту дошла је изјава хрватског председника Зорана Милановића који је казао да је увређен јер су новинари поредили његов реторички стил са Трамповим. Додао је да је његов „стил” много сличнији стилу Џоа Бајдена.

Дипломата Владислав Јовановић додаје и да већина Срба прижељкује да Трамп победи, јер он има „слободније руке” у одлучивању о свему, па и о нашем простору. Такође, односом према Србији Трамп је послао поруку да је могуће мирно решавање проблема, без употребе силе. На тај начин он покушава да се позиционира супротно непопуларној политици претходника који су све проблеме решавали огњем и мачем. „Трамп у овој изборној кампањи покушава да придобије оне Американце који не желе више своју децу да шаљу у рат. Његова чула су отворена за хватање свих шанси. Још као привредник био је врло препреден, далековид и смео. У односу Београда и Приштине видео је шансу да брзо произведе нешто што може да представи као значајан успех његове мирољубиве политике. Видећемо колико ће му то помоћи”, процењује наш саговорник.

Наводи да Срби чине тек мали део гласачког тела у САД, али да је Трамп показао да њему то није неважан број. Наш саговорник сматра да је Трамп као активан председник у психолошкој предности, а да се  ретко дешава да председник после једног мандата оде у пензију. То је обично последица болести или неке крупне грешке, коју Трамп није направио, како сматра Јовановић. „У САД се не супротстављају само две личности већ и две политике. Одлучује се да ли ће САД и даље да буду носилац војних акција у свету или ће да се сконцентришу на своје проблеме”, додаје Јовановић.

Предраг Рајић подсећа да су Срби и Американци од 1882. до 1992. године били савезници, и да се деведесетих година наши интереси нису поклопили. Међутим, како каже, то не значи да треба да останемо заробљени у прошлости. То би било потпуно политички инфантилно. „Американци су нам неопходни као партнери. Последњих шест, седам година, српски корпус у Конгресу је оживео, схватили смо значај лобирања у свету. Успели смо да се наметнемо, па сада у Вашингтону могу да саслушају наше ставове”, каже Рајић додајући да је нова ера САД и Србије заиста почела и да то нема везе само са Трампом, већ првенствено са нашом дипломатском активношћу.

Како додаје, значајно је што су појединци у Белој кући почели да реално сагледавају стање ствари, попут Џона Болтона и Гренела. „Ситуација је постала повољнија када су неки политичари дипломате који су градили каријеру на ратовима отишли у пензију. Американци више немају интерес да улазе у конфликт са Србима”, додаје Рајић. Сматра да смо од актуелне америчке администрације успели да извучемо политички максимум, али и да Бајденови садашњи сарадници имају избалансиран став о Србији. „То је новитет, али очигледно се и тамо ствари мењају набоље што је такође последица нашег дубинског рада”, додаје овај аналитичар који наглашава да су САД тренутно заинтересованије за решавање проблема на Далеком истоку, па им одговара мир на Балкану.

На наше питање зашто Срби подржавају Доналда Трампа аналитичар Бранко Радун одговара да наши сународници широм света памте бомбардовање Србије, за шта највише окривљују  Клинтонову администрацију. Подсећа да на прошлим изборима избор није био тежак, имали су  Хилари Клинтон против Доналда Трампа. Већина је заправо гласала против Хилари и тако дала подршку Трампу. „Данас је слична ситуација, Трамп има стратешку предност у односу на Бајдена који је деведесетих био један од најгорљивијих заговорника кажњавања и бомбардовања Србије и Републике Српске. Поред тога српска заједница у САД углавном је конзервативног опредељења па је и због тога подршка Трампу већа но што је имају кандидати демократа. Споразум у Вашингтону ће исто тако повећати проценат подршке коју има Трамп у односу на Бајдена који важи за албанског и муслиманског лобисту”, објашњава Радун.

Српска заједница, додаје, није толико богата као неке друге, па ни тако организована, али је у неким државама утицајна. Тако су изборе 2004. на којима је победио Буш пресудили гласови неких мањинских заједница у Охају, међу којима је била и српска. „Доајен Конгреса, демократа Елиот Енгел је у својој изборној јединици у Њујорку изгубио унутарстраначке изборе јер је дошло до савеза српске заједнице и радикалног црначког покрета који су довели до победе анонимног ’обојеног’ средњошколског професора. Све ово значи да није само битан број гласача који нека заједница има на простору поједине савезне државе већ и утицај и организованост те заједнице на терену”, наводи Радун. Додаје да је политички ефекат нарочито видљив кад се једна заједница референдумски определи за неког кандидата, као што се то 2016. десило са Србима и Доналдом Трампом. Можда, како наводи, то на овим изборима не буде толико изражено али ће и даље Срби већински подржати Трампа.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: