Зашто Тужилаштво ћути о злочинима над припадницима ЈНА из Црне Горе

Удружење бораца ратова од 1990. године затражило је од Врховног државног тужилаштва да се коначно посвети случајеви ратних злочина хрватских оружаних формација над припадницима ЈНА из Црне Горе.

„Поводом 24. године од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко-шавничке групе, који су починили припадници Војне полиције Хрватске у Војно-истражном центру “Лора”, Сплит и припадници хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају 1992. године, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе обратило се главном специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу захтјевом за писану информацију о резултатима сарадње Врховног државног тужилаштва Црне Горе (ВДТ) и Државног одвјетништва Републике Хрватске (ДОРХ) на процесуирању тог ратног злочина, означеног као Лора 3“, наводи се у саопштењу које потписује Радан Николић.

Удружење је Катнића детаљно упознало са дешавањима у случају “Лора 3”и уз захтјев приложило писане информације о околностима убистава 24 војника ЈНА од стране хрватских паравојних формација у Чепикућама, Ивањици, Осојнику и Грабу 1.10.1991. године, као и о околностима заробљавања и страдања шесторице припадника ЈНА из барске групе на подручју Неума у априлу 1992. године.

Удружење подсјећа да су ранији врховни државни тужилац Црне Горе Веснa Меденица и главни државни одвјетник Хрватске Младен Бајић 28.07.2006. године у Будви потписали Споразум о сарадни и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, чије подручје примјене је ограничено искључиво на ратне злочине који су почињени на подручју Хрватске, односно према држављанима Хрватске, а чији починиоци имају пребивалиште и/или држављанство Црне Горе.

Тим једностраним споразумом, који је продукт политичког договора Стјепана Месића и Мила Ђукановића да се кривица за ратна дешавања 90-их пребаци на ЈНА и Србију, скоро двије и по деценије, нечињењем ВДТ дискриминишу се црногорске жртве ратних злочина хрватских оружаних снага, попут припадника никшићко-шавничке групе.

По скорашњим изјавама врховног државног тужиоца Црне Горе Ивице Станковића и главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, у Специјалном државном тужилаштву је, у складу са Стратегијом за истраживање ратних злочина, формирано седам предмета који се односе на кривична дјела ратног злочина за која се сумњиче црногорски држављани, а који се већином односе на “преглед старих предмета” у случајевима “Морињ”, “Калуђерски лаз”, “Буковица”, “Депортација”.

У вези са тим, питамо тужиоце Станковића и Катнића шта је са ратним злочином у случају “Лора 3” и тврдњом из јавног саопштења Жупанијског државног одвјетништва, Сплит од 17.12.2011. године  да је “затражено криминалистичко истраживање због сумњи на смртно страдавање групе заробљеника припадника тзв. “никшићко-шавничке групе”, који су доведени у војни затвор у “Лори”,  гдје су били злостављани”.

Држимо поразном чињеницу да од многих ратних злочина које су 90-их година починили припадници паравојних оружаних формација СР Хрватске над припадницима ЈНА и цивилима из Црне Горе, није покренута истрага ни у једном случају, те да нема показатеља да нова стратегија ВДТ у истраживању ратних злочина, која укључује сaрадњу са државним тужилаштвима Хрватске и Босне и Херцеговине, подразумијева и обезбјеђује једнако чињење и третман за све ратне злочине и све жртве ратних злочина.

Од главног специјалног тужиоца Катнића, каоправника и војника који је до краја 1992 године радио у Рапубличком штабу територијалне одбране СРЦГ Титоград и који је до средине марта 2005. године био судија у Војном суду у Подгорици, очeкујемо конкретна чињења у виду иницирања измијене хрватско-црногорског Споразум о гоњењу ратних злочинаца, који препознаје само хрватске жртве и црногорске ратне злочинце, а не и обратно; изузеће замјенице специјалног тужиоца Лидије Вукчевић из предмета ратног злочина над припадницима ЈНА из никшићко-шавничке групе због нечињења и контактирање Жупанијског државног одвјетништва, Сплит ради прецизне јавне информацију о резултатима истраге у случају “Лора 3”, на којој инсистирају породице убијених резервиста и Удружење.

Послије 24 године од ратног злочина над припадницима никшићко-шавничке групе, неминовно се намеће питање каквог смисла има правни принцип да ратни злочини не застаријевају ако лица одговорна за ратне злочине, за живота, односно послије више деценија живота, не стигне правда?

„Има ли ВДТ коначно снаге да се отргне политичкој контроли од стране црногорске Владе и њеног поратног ортаклука са званничном Хрватском  у који је увукла ВДТ на штету Црне Горе и њенихдржављана – војника ЈНА, остаје да се види. Оно што је извјесно је  да док је МладенБајић у ДОРХ, пуна истина о ратним злочинима  у логору Лора, укључујући и „Лору 3“, којима је Бајић значајно допринио као замјеник војног тужиоца у сплитском Војном тужилаштву од 1992. до 1996. године, тешко ће избити на видјело“, наводи се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: