Зашто Украјина жели авионе Ф-16?

Бајденова администрација направила је прошле недеље још један корак ка ескалацији прокси рата НАТО-а и Русије у Украјини, најављујући планове за обуку украјинских пилота на управљању борбеним авионима Ф-16 на непознатим локацијама у Европи. Москва је оштро критиковала тај потез и упозорила да ће га имати у виду у својој војној стратегији.

Детаљи о могућој испоруци вишенаменских борбених авиона Ф-16 Украјини и даље су мутни, а Бајденова администрација не нуди информације о томе да ли ће САД испоручити авионе, док је неколико њених главних савезника у НАТО-у, укључујући Италију и Пољску, већ наговестило да своје авионе слати неће.

Пошто медији одбацују могућност да Кијев добије Ф-16 од америчких клијената на Блиском истоку – где лети више ловаца четврте генерације него у целој Европи заједно, терет спровођења ове идеје могао би да падне на Данску, Норвешку, Белгију и Холандију – процењује се да ове државе на залихама имају 125 авиона Ф-16, а овом „донацијом“ би направиле места за своје нове авионе – Ф-35.

Зашто Украјина жели борбене авионе?

Ваздухопловство Украјине и украјинска војна авијација десетковане су током протеклих годину и по дана, изгубивши преко шездесет авиона са фиксним и 30+ ротационим крилима, укључујући већину свог инвентара пре фебруара 2022, плус авионе и хеликоптере које су јој испоручили њени НАТО покровитељи.

Са совјетским залихама авиона и хеликоптера бивших чланица Варшавског пакта (које су претворене у земље НАТО-а), а које су сада пресушиле, Кијеву је потребан нови обилан извор авиона по разумним ценама да би наставио операције у прокси рату с Русијом.

Поред тога, посвећеност Велике Британије и Француске да пошаљу крстареће ракете великог домета „сторм шедоу“ и SCALP-ЕG (француска варијанта поменуте „сторм шедоу“) у Украјину значи да би Кијеву могао да буде потребан и носач за ово наоружање. Иако су пројектили дизајнирани за употребу на британским и француским млазњацима торнадо, тајфун, рафаел и мираж2000, модификације за употребу на авионима Ф-16 могле би да буде лакше него да се постављају у авионе совјетске производње.

Главне карактеристике — какво оружје могу да носе?

Ловац Ф-16 представљен је крајем 70-их година прошлог века, а произвели су га „Џенерал дајнамикс“ и „Локид Мартин“. Од тада је произведено више од 4.600 примерака тог типа авиона који је за скоро пола века извезен у двадесетак земаља широм света.

У зависности од модела, ти ловци наводно коштају америчке и НАТО пореске обвезнике између 12 и 16 милиона долара по комаду.

Иако је првобитно замишљен као авион за борбу против совјетских борбених авиона и бомбардера изнад равница Европе, Блиског истока и Азије, Ф-16 је успешно трансформисан у вишенаменски борбени авион, углавном против држава са ограниченим или никаквим могућностима противваздушне одбране.

Основни модел Ф-16 долази са топом типа М61 калибра од 20 милиметара за борбу у ваздуху са 11 тачака које могу да носе ракете типа земља-земља, ваздух-земља, као и противбродске ракете. Међу њима су ракете „Амрам“, „Харм“ „Ирис-Т“, као и многе врсте навођених и ненавођених пројектила.

Такође, могу да носе америчке Б61 and Б83 нуклеарне бомбе које имају снагу експлозије до 400 килотона. Поређења ради, америчка нуклеарна бомба бачена на Хирошиму имала је снагу од „само“ 15 килотона.

Какав им је домет?

Ф-16 постиже максималну брзину од око 1.530 километара на сат, а брзину крстарења од око 930 километара на сат. Борбени опсег му је око 860 километра, који може драстично да се повећа на 4.200 километара, па и више, на рачун маневарске способности и могућности ношења оружја. Може и да се допуњава горивом у ваздуху, мада је мало вероватно да ће Украјина добити ту могућност, имајући у виду да немају НАТО танкере, а да њихови „иљушин-78“ танкери постају рањиви на руске ударе дугог домета истог тренутка када се вину у ваздух, па остају приземљени.

Коришћени и у НАТО бомбардовању СРЈ

Ловци Ф-16 коришћени су, између осталог, и у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999, инвазији на Ирак 2003, рату у Авганистану и бомбардовању Либије 2011. године.

Израел, једна од првих америчких савезника која је добила те авионе, користила их је у великој мери против Сирије и Ирака 80-их година прошлог века, Либана у рату 2006 и рату у Гази 2021.

Користио их је више пута и Пакистан у сукобима са Индијом, као и чланице коалиција предвођених САД и Саудијском Арабијом у ваздушним ударима на Сирију, Ирак и Јемен.

Иначе, САД располажу са више од 1.000 оперативних ловаца Ф-16.

Шта је руски еквивалент ловцу Ф-16?

На западу ловце често упоређују са руским вишенаменским сухојом „Су-35“ четврте генерације. Међутим, прикладније би било поредити га са „Мигом-29“ који је представљен 80-их година прошлог века као директан одговор на Ф-16.

Може се похвалити супериорним карактеристикама брзине и маневрисања у односу на Ф-16. У поређењу са неким варијантама ловца Ф-16 који може да носи 7.700 килограма наоружања, „Миг-29“ носи око 3.500 килограма, због чега осваја премоћ у ваздуху.

Још једна предност „Мига“ су два мотора, док Ф-16 има један. То значи да у случају опасности, „Миг-29“ теоретски има веће шансе да се врати у пријатељску ваздухопловну базу од америчког „колеге“, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: