Зашто Унеско не каже ко је одговоран што су угрожене српске светиње на КиМ

Уопштена фраза Унеска да су средњевековни споменици на Косову и Метохији у опасности због политичке ситуације не даје јасну слику о томе зашто су и од кога угрожени, каже историчар Лука Јовановић и додаје да га не би изненадило да Приштина сутра Београд означи као одговоран за то.

Скрнављење, паљење и рушење српских манастира и цркава на Косову и Метохији од руку албанских хулигана, који су 2004. године достигли врхунац и то ред очима униформисаних припадника међународне заједнице, односно Кфора који није стао на пут том ужасу, није само одговорност Приштине него и Запада.

То је један од битних разлог због чега, у овом случају Унеско, није јасно ставио до знања да су српски манастири на Косову и Метохији у опасности од Албанаца и да су они ти који проузрокују политичку нестабилност на КиМ, сматра Јовановић, професор приштинског универзитета са седиштем у Косовској Митровици.

Ћуте на непочинства Приштине да оперу себе

Јовановић овако за Спутњик коментарише 46. заседање Унесковог Комитета за светску баштину, одражно у Њу Делхију где је одлучено да средњовековни споменици, односно српски манастири, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница на Косову и Метохији буду задржани на Листи светске баштине у опасности.

Као разлог за овакву одлуку наводи се политичка нестабилност на КиМ без апострофирања ко ту нестабилност тачно изазива.

Лукић каже да је за очекивати да Запад никада неће рећи да је за нешто крива Приштина и да смо се на то већ навикли.

„Поменути српски манастири су као споменици од изузетног значаја за развој светске културе и цивилизације одавно на листи Унексове културне баштине. Оно што их међутим, издваја из целе те листе и једне од ретких привилегије да буду уписани као српски споменици, јесте управо опасност која прети њиховом опстанку и нормалном раду и функционисању. Останак на листи светске баштине у опасности заправо значи да је њихов опстанак доведен у питање,“ напомиње Јовановић.

Уопштена фраза

Он с дозом ироније констатује да би свакако било занимљиво чути како је на том заседању образложено да су српски манастири у опасности због целокупне политичке ситуације и због могућих политичких и друштвених превирања на КиМ, односно да се тиме алудира на могући сукоб.

„То је једна уопштена фраза која не даје ни нама ни европској јавности јасну слику на који начин су поменути српски манастири угрожени, зашто и од кога. Ми дуже од годину дана гледамо Приштину која је покренула акцију а представила је тако као да она не стоји иза ње, а то је управо било питање српске цркве на КиМ. Односно, заузимање мањих цркава које су православне и покушај да се под изговором да их реконструишу, и то без сагласности СПЦ, представе као католичке. Мишљења сам да је то било опипавање терена за нешто много веће,“ каже Јовановић.
Приштина је, додаје он, свесна чињенице да су на косовско-метохијској земљи заправо српски манастири и српски печати а не албански, иако се њихова стручна јавност трудила да их представи као албанске.

Приштина не ферма Унеско

„Такође смо могли видети да за саму Приштину Унеско као такав не значи много и то се најбоље показало на примеру манастира Високи Дечани где су, осим отимања земље манастиру, и новом градњом пута у заштићеној зони манастира нарушили зону манастирског комплекса који је у заштити Унеска,“ подсећа саговорник Спутњика.

Јовановић такође истиче да је одавно јасно да српске манастире Приштина не жели да заштити, напомињући да је Богородица Љевишка у Призрену још увек опасана бодљикавом жицом.

Он додаје и да га не би изненадило да сутра Србија буде означена од Приштине као неко ко угрожава српске манастире на КиМ.

У документу Комитета за светску баштину Унеска стоји да је разматрање стања конзервације ових споменика поново одложено за наредно заседање Комитета. Такође се тражи од државе уговорнице да, у сарадњи са Унмиком, Центру за светску баштину, до 1. фебруара 2025. године, достави ажурирани извештај о стању очуваности имовине, на разматрање Комитета за светску баштину на својој 47. седници.

Културно добро „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“, уписано је на Унескову листу светске баштине у опасности 2006. године на иницијативу Србије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: