Зашто вијести изазивају анксиозност и како се носити с њом

Гледање вијести може изазвати стрес и анксиозност. Сазнајте зашто вијести изазивају анксиозност, како поставити границе, практицирати бригу о себи и усмјерити пажњу на позитивне ствари. Било да укључите ТВ увече или непрестано скролате на друштвеним мрежама, сигурно је рећи да вијести тренутно изгледају неизбјежно.

А с обзиром на то колико узнемирујућих догађаја се одвија широм свијета, отварање наших апликација за вијести или Инстаграм феедова може бити застрашујуће, узнемирујуће и изазвати анксиозност.

Ако осјећате осјећај безнађа док гледате актуелна догађања, нисте сами. Једно научно истраживање је показало да су људи који чешће гледају вијести 1,6 пута склонији пријављивању симптома анксиозности, попут страха или проблема са спавањем, у односу на оне који конзумирају мање вијести.

Наравно, важно је бити информисан о томе што се догађа у свијету. Али, како балансирати нашу потребу да будемо обавијештени с жељом да заштитимо наше ментално здравље?

Како су вијести свуда око нас, може бити тешко искључити их. „С обзиром на то да имамо стални приступ вијестима на ТВ-у, веб сајтовима и другим медијима, потенцијално гледамо сваку тешкоћу која погађа милијарде људи широм свијета у стварном времену“, објашњава Џон-Пол Дејвис, психотерапеут.

„Често нема много што можемо учинити да направимо разлику у вези с траумама које видимо. Емоционално, ово нас може оставити у прекомјерно узбуђеном стању, тако да смо стресирани, анксиозни, кронично љути или изнервирани, а понекад у искљученом или под-стимулираном стању, осјећајући се безнадно, у очају, отупјели или празни. Многи од нас ће се кретати између та два стања у различитим тренуцима.“

Ово се догађа због начина на који наш мозак реагира када покушавамо обрадити информације које видимо. „Свједочење трауматичним догађањима у вијестима може активирати лимбички систем нашег мозга, посебно амигдалу, која је одговорна за обраду емоција и препознавање пријетњи“, објашњава психолог Др Лалита Суглани.

„То покреће стресну реакцију у тијелу, отпуштајући кортизол и адреналин, што може изазвати осјећаје анксиозности, страха и узнемирености.“ Суглани такођер истиче да ће ове реакције можда бити јаче код „особа које су већ рањиве или су прошле кроз трауму у прошлости“.

1. Поставите здраве границе

„Поставите ограничења у вези с конзумирањем вијести како бисте спријечили прекомјерно излагање и емоционални преплав“, савјетује Суглани. Сугеришу се практични начини за то, као што је кориштење блокатора страница за контролу времена проведеног на одређеним сајтовима и искључивање искачућих обавијести са друштвених мрежа.

2. Практикујте бригу о себи

„Укључите у свој седмични распоред активности које вас награђују и опуштају, као и тјелесне активности и друге понашања која вас одржавају у равнотежи колико год можете“, сугерише Дејвис. „Активности као што су миндфулнесс, креативност, боравак на свјежем зраку, природи, помагање другима, пјевање и генерално одржавање тјелесне активности, одлични су начини за то. Када се ваше тијело осјећа сигурним, тако ће бити и ваши мисли.“

3. Размислите о ономе што можете контролисати

„Умјесто да се фокусирате на догађаје изван ваше контроле, усмјерите своју енергију на акције које можете подузети у властитом животу или заједници“, савјетује Суглани.

Давиес наглашава да никада не бисте смјели осјећати кривицу због тога што се фокусирате на властити живот и ствари које можете контролирати. „Мање узнемирености због свих ових трауматичних догађања није недостатак бриге за друге, то је битан чин бриге о себи“, каже он.

4. Усмјерите пажњу на добре ствари које се догађају

„Одвојите вријеме да се фокусирате на ствари на којима сте захвални у свом животу“, каже Суглани. „Вођење дневника захвалности или једноставно размишљање о позитивним аспектима вашег дана може помоћи да скренете пажњу са вијести.“

Дејвис такође додаје да је важно планирати унапријед и размишљати о стварима на које се радујете у свом животу. „Ако постајете узнемирени, покушајте, кад год можете, усмјерити пажњу на чињеницу да, чак и уз сва трауматична догађања, постоје добре ствари на којима можете бити захвални у свом животу“, каже он.

„Такође је добра идеја планирати ствари на које се можете радовати успркос тренутној глобалној несигурности.“

(Љепота&Здравље)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: