Зашто Запад страда од сопственог оружја за економско уништење

Сва је прилика, на крају ће да се испостави да је биланс економских санкција Запада против Русије најпрецизније израчунао премијер Мађарске Виктор Орбан, иначе, правник. „Испрва сам мислио да смо себи само пуцали у ногу“, рекао је, „али, сада је јасно да је европска економија себе упуцала у плућа, и бори се за ваздух“.

Пуцањ у ногу, наиме, још и може да се преживи. У плућа — много теже.

Игра престола

Још руска зима није ни почела да пристиже у Европу, а ова Орбанова дијагноза добија све више присталица и међу онима које је тешко осумњичити да гаје недозвољен ниво симпатија према Русији и њеном председнику Владимиру Путину.
„Не желим да звучим као лик из ‘Игре престола’, али, зима долази (…) и јасно је да ће нам бити тешко“, обавестио је Ричард Мур, директор британске обавештајне службе МИ6, публику на једном недавном скупу у Аспену, пише Спутњик.

А требало је да тешко буде Русији.
Руска економија, најављивали су надмено, биће „обогаљена санкцијама“; немачки „Шпигл“ подсећа и да је Запад на руске банке бацио „финансијску атомску бомбу“, а Бела кућа најављивала је да ће руски БДП бити оборен за 15 одсто и да ће „бити избрисано последњих 15 година економског напретка“ Русије. Циљ је био, открио је француски министар финансија Бруно ле Мер, „колапс читаве руске економије“.
Почетком марта он је и проглашен.

Председник САД Џо Бајден поносно је саопштио да је „рубља постала рушевина“, а магазин „Економист“ помпезно је тад утврдио и да се тај „слом Путинове ‘тврђаве Русија’“ догодио 28. фебруара.

Додуше, подсетио је „Њујорк тајмс“ кад се еуфорија стишала, па је стварност почела да се пробија кроз пропаганду, да су „амерички званичници и раније прецењивали ефекте западних санкција. Председник Барак Обама хвалио се да је његовим казнама руска економија растурена у парампарчад. Обамини званичници данас признају да су санкције у најбољем случају имале умерен утицај.“

Суфицит у Кремљу

По истом моделу и рубља је претворена у рушевине тако да ју је, четири месеца касније, „Блумберг“ прогласио за најучинковитију валуту на свету. Атомска бомба, указује „Шпигл“, „једва да је имала икаквог ефекта“ на руске банке, а уз то је „Кремљ профитирао од раста цена нафте, гаса и угља, кога је сам Запад подстакао својим претњама бојкотом и санкцијама“.

Буџетски суфицит Русије за првих 6 месеци ове године износи 138,5 милијарди долара — што је за чак 100 милијарди више него у истом периоду прошле године, и дупло више од претходног рекордног суфицита. А уместо предвиђаних 15 одсто пада руског БДП-а које више нико и не спомиње, ММФ је сад за додатних 2,5 одсто поправио своју прогнозу и сад Русији предвиђа минус од само 6 одсто, што је мањи пад него 2008. године.

Поврх тога, „у болном обрту“, наводи „Њујорк тајмс“, захваљујући америчким санкцијама Русији главни амерички стратешки конкурент, Кина, „руске енергенте купује уз огромне попусте“. А за то време „америчка алијанса суочава се с фрустрацијама и патњом због сопствених санкција Русији… Државе у савезу против Русије очекује све снажнији економски бол, док санкције немају никаквог ефекта на Путинову војну кампању и његову политичку позицију у земљи“.

Висока цена ембарга

И портал „Хил“ приметиће да „западни лидери почињу да схватају, иако то још не признају отворено, да њихове санкције против Русије наносе штету економијама њихових сопствених земаља, а притом немају озбиљнији утицај на ратну машину Кремља… Запад сад открива да санкције против велике и моћне земље не само да пуно коштају државе које уводе те санкције, већ истовремено и награђују све нације које одбију да их спроводе“.

„Колико нас коштају санкције Русији“, пита се у француском „Фигароу“ утицајни банкар Филип Вилен и објашњава да су „санкције против виталног снабдевача енергентима Европу довеле до катастрофалних последица… Даља поскупљења производње услед раста цена енергената донеће трагедију европским компанијама. То ће довести до губитка тржишта и радних места“, пише Вилен и најављује „шокантан пад нивоа прихода у ЕУ“ и „могући устанак народа“. „Ако се овако настави до зиме“, предвиђа „Њујорк тајмс“, „многе породице у Европској унији мораће да бирају да ли да се греју или да једу“.

А немачки „Билд“ преноси резултате истраживања по коме чак 44 одсто испитаних намерава да се прикључи евентуалним демонстрацијама против поскупљења живота; 62 одсто Немаца, иначе, већ сада се купа краће али зато ређе него раније.
„Били смо решени да бол од наших санкција усмеримо на руску економију, а не на нашу“, правда се сад Далип Синг, америчка половина двојца бриљантних умова који су осмислили овај режим убитачних западних санкција Русији.

Синг се недавно повукао из Савета за националну безбедност САД, а његов парњак из Брисела Бјерн Зајберт, шеф кабинета председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лејен, преко „Шпигла“ обећава да ће ефекте његових санкција Русија осетити „кроз неколико година“. Жозеп Борељ, европски шеф дипломатије, позива на „стратешко стрпљење“, а и Џо Бајден најављује да ће се „ово претворити у игру чекања: колико Руси могу да издрже, а колико ће Европа бити спремна да издржи“.

Исувише велика да би пропала

Колико ће Европа бити спремна да издржи? Шта ће јој донети руска зима? И зашто се западне санкције без преседана претварају у овако спектакуларан неуспех?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили економиста Бојан Димитријевић, члан Фискалног савета, и аналитичар Бранко Павловић.
„Ни у једном случају до сада санкције, које представљају рат у економском смислу, нису постигле свој политички циљ — од Северне Кореје или Ирана и Сирије па до СР Југославије“, објашњава Бојан Димитријевић узроке неуспеха антируских санкција Запада.

„Притом, што је једна земља већа и економски самодовољнија, то је ефекат санкција мањи. Русија је исувише велика да би санкције могле да имају ефекта, а уз то је и њене производе — од ретких метала, преко енергената, до хране – практично немогуће надоместити, што учинак санкција чини још и мањим. А истовремено се увоз са Запада у Русију успешно супституише увозом са других дестинација“.
„Русија је успешно одреаговала и на ударе у монетарној сфери“, додаје Бранко Павловић.
„Успешно су применили читав низ административних мера које су потом прилагођавали њиховом учинку. Зато је рубља и ојачала, и исконтролисано је спољнотрговинско пословање читаве земље — тиме је направљено сидро које је умирило инфлацију, насупрот идеји противника да се под теретом инфлације уруше и сви остали кључни параметри у руској економији. Поједине процене сад говоре да, уместо предвиђаних 15 одсто пада руског БДП-а, он неће износити чак ни 6 одсто по пројекцији ММФ-а, већ свега 3,5 одсто… Архитекте антируских санкција прецениле су значај западних тржишта за руску економију, не схватајући да постоје алтернативе на другим странама света“.
„Оно што Русија извози у Европу нема праву замену. А оно што је Европа извозила у Русију може да се замени чак и унутар саме Русије… У овој економској партији шаха Русија се показује као апсолутни победник. О томе говори и све увреженије схватање на Западу да предстоји веома тешка зима,“ напомиње Бојан Димитријевић.
„Из расизма који је дубоко уврежен у западни начин размишљања, они су потценили Русију и преценили сопствене могућности. Сада се суочавају с последицама таквог начина размишљања,“ опомиње Бранко Павловић.

Мрачне прогнозе

И док се САД већ технички налазе у рецесији – други узастопни квартал у коме је забележен пад БДП-а — и бележе инфлацију каква није виђена још од почетка 1980-их година (9,1 одсто, односно, чак 17 одсто ако би се примењивала методологија од пре четири деценије), Европу чека још тежа судбина.
„Вол стрит џорнал“ пише да се „европске фабрике, зависне од јефтине руске енергије већ затварају“ јер цена производње, због раста цене енергената, вртоглаво расте, па произвођачи „не могу да се надмећу на глобалном тржишту… Они не могу да издрже конкуренцију фабрика из САД, са Блиског истока и из других региона где су трошкови енергије много нижи него у Европи. Цена природног гаса сада је скоро три пута виша у Европи него у САД… Искључивање руских енергетских испорука ствара ризик да ће европска индустрија дугорочно бити стављена у неповољну позицију у односу на конкуренте. Произвођачи зависе од природног гаса и као извора енергије и као сировине. У Европи цена природног гаса обично одређује и цену струје, тако да су фабрике погођене двоструко у случају поскупљења гаса“.
Истовремено и вредност евра пада у односу на долар, а забележен је и рекордни трговински дефицит у ЕУ у првих 5 месеци 2022. — 113 милијарди евра, наспрам суфицита од 84 милијарде евра у истом периоду 2021.
„Европска централна банка“, скреће пажњу Бранко Павловић, „не сме значајно да повећа референтне каматне стопе у циљу обуздавања ових негативних токова зато што су у међувремену и државни дугови драстично увећани — италијански је већ преко 150 одсто БДП-а — што би њихово сервисирање учинило немогућим. Све кључне економије еврозоне, изузев немачке, већ су презадужене. Решење ће покушати да нађу у наметању мера штедње којима ће додатно бити сужавани национални суверенитети, што ће само представљати додатно доливање бензина на ватру“.
„Европу без сумње чекају тешки дани, и економски и у виду све веће политичке нестабилности. Али, уз процес дедоларизације који је већ покренут, ништа мањи губитник неће бити ни Америка, која Русију није успела да обори с ногу, и сада све више губи снагу у овом окршају,“ закључује Бојан Димитријевић.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: