Зашто Запад страхује кад Русија нема глад за ширењем

Пише: Наташа Милосављевић

Признање челника НАТО-а да губе војну предност над Русијом, приче о специјалним изасланицима за Балкан, напад на нафтна и гасна постројења у Саудијској Арабији и програмска декларација странке Бакира Изетбеговића теме су о којима је за Спутњик причао професор доктор Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност.

У јеку кампање коју води председник САД против Ирана, шеф америчких снага генерал Џозеф Данфорд као главног ривала навео је Русију. Он тврди да је Русија постала огромна војна претња, будући да је званична Москва урадила много тога на побољшању своје одбрамбене способности. Данфорд је признао да НАТО губи војну предност над Русијом и да су челници Алијансе због тога приморани да раде на редефинисању стратегије.

„Русија сигурно неће ући у неку беспоштедну трку са економски моћнијим западним земљама. Совјетска империја је пропала, зато што није могла да парира Западу. Сада поново покушавају да ставе Русију у позицију да економски мора да се надмеће и да издваја несразмерна средства за војни буџет. Због тога Москва тежиште ставља на одбрану супероружјем, које не изискује велика улагања, а одвраћа у највећој мери свакога ко планира да узме и један педаљ руске територије“, рекао је Кајтез.

Вечити изговор Запада

Из Русије поручују да су изјаве Данфорда манипулативне, али прихватају „комплимент“ да је Русија, у технолошком смислу, подигла своје војне могућности до нивоа на ком се налази НАТО. Кајтез каже да је Запад казнио самог себе, јер је ИT сектор и фабрике преселио у земље „трећег света“ и зато што је остао и без људи који могу да прате тај техничко-технолошки напредак.

„Оно што је Русија успела да избегне, за разлику од нас, јесу замке ’болоње‘ — остала је истрајна у школовању квалитетног кадра. Русија као од шале производи и продаје С-300, С-400 нуди, а уводи С-500, што значи да увелико ради на С-600. Са друге стране, Русија развија индустрију у одбрамбене сврхе и Запад не би требало да страхује, јер глад за ширењем територије не постоји“, нагласио је професор Кајтез.

Нови посредници на Балкану

Иако се после именовања специјалног изасланика САД за Балкан много прича о промени формата преговора Београда и Приштине, то се за сада није догодило. Кајтез каже да и САД и Европска унија морају да схвате да нико српску страну не може да присили на нешто што је испод минимума наших националних интереса.

„Mи смо се 1999. године супротставили земљама НАТО, било нам је јасно да не можемо да их победимо, али смо показали да нико не може да нас натера да прихватимо оно што је противно уважавању наше стране. Према томе, сви могући представници немају смисла, ако траже од нас да признамо лажну државу Косово. Исток се буди, позиција Србије јесте мало боља, али треба да схватимо да је то један дуготрајан процес који не може да се посматра изоловано од светских геополитичких прилика“.

Кајтез додаје да је небитно ко ће бити посредник у преговорима, када Србија са друге стране има људе који су у 21. веку били спремни да уведу економске геноцидне санкције, на које цео свет ћути. Америка би, према његовом мишљењу, морала мало да се преуми и да искључи аутопилота и уважи реалност савременог света.

„Када би они желели, могло би да дође до неког решења које би највероватније било болно за обе стране. Судећи према обећањима председника Александра Вучића, тако постигнуто решење би морало да буде потврђено и на референдуму“, рекао је он.

Недосањани сан породице Изетбеговић

Странка демократске акције Бакира Изетбеговића усвојила је Програмску декларацију, са циљем да се створи устав којим би БиХ била дефинисана под називом „Република БиХ“, са три нивоа власти — државним, регионалним и локалним. Он каже да је то, заправо, сан оца Бакира Изетбеговића, Алије, који је имао идеју шеријата, џамахирије на тлу БиХ и тренутно могу да направе само мимикрију, када им већ друге снаге не дозвољавају да то снажније нагласе.

„Изетбеговић покушава да са одређеним манипулацијама промовише грађанску Босну, која би у преводу била већински муслиманска држава, а где би, по моделу мајоризације, они практично постали господари БиХ. Међутим, рат није вођен због тога, а Изетбеговић треба да има у виду да ни српски, а ни хрватски партнер у БиХ то неће дозволити“, закључио је Илија Кајтез.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: