ИН4С

ИН4С портал

Застранили у нечојству

1 min read

У малој држави на Балкану у периоду када је вријеме да се славе побједе наших предаха над злом, ми овако малени огризавамо у зло које смо сами створили. Питамо ли се некада колико смо се одаљили од нашег славног имена, да ли уопште заслужујемо да ходамо земљом којом су ходали они који нам подарише слободу?

Још једна бахатост и погрешна процјена црногорских доктора довела је до смрти једног дјетета, довела је до гашења једног недужног маленог бића. Потресно писмо његове мајке није оставило никог равнодушним, али прије свега поставља нам питање: Чије следеће дијете може бити? Данас је један дом завијен у тугу, данас Црна Гора плаче над усудом маленог анђела! Бахатост, ништавност, егоизам у многоме доминира у нашем здравству, наравно увијек ту постоји изузетак. Но, тај изузетак полако напушта ову безудну земљу из дана у дан и оставља нас у милост и немилост оних који свој свети позив обављају тек онако, рутински, чекајући викенд као што је чекала докторица из писма мајке умрлог дјечака.

Питамо ли се: Одакле право некоме да нам олако узима дјецу, одакле право некоме да изиграва Бога?

Сматрам да име Марка Миљанова и сво његово учење треба да се избаци из овог народа, одавно ми нијесмо Маркови и Марко није наш. Црна Гора одавно није јуначка, а још мање чојска. Примјера за тој је бескрај.

У истом овом дану кад друштвене мреже потреса исповијест несрећне мајке која стоји над одром свог дјетета, мафија мучки пуца на једну жену, на једну мајку, на једну хранитељку која својим пером говори оно што остали не смију. Пар сати након тог скандала, један момак у друштву са својом пријатељицом бива претучен само зато јер не изгледа онако како то „норма налаже да треба да изгледа“.

Толико о чојству, толико о заштити слабијег од себе. Да могу да путујем кроз вријеме радо бих пошла у Црну Гору Петровића, да питам тадашње Црногорце шта мисле какви ће им потомци бити? Кад би имали прилику да само један од ових примјера виде застиђели би се они, јер се ми не умијемо стиђети. Ми немамо образ јер је он потребан да би се осјетила срамота!

Јесмо ли заборавили шта нас је све потресло од почетка ове 18-те године? Да ли смо заборавили колико нам је дјеце умрло под неразјашњеним околностима, да ли смо заборавили како полиција туче групу омладинаца, јесмо ли заборавили толике бомбе и толико жртава које су само биле на погрешном мјесту у погрешно вријеме???

Тако нас је мало, тако нас више нема, окрените се око себе видјећете да сви одоше, погледајте се, питајте се колико знате особа које су заувијек напустиле Црну Гору. Питајте се зашто је најуносније ићи за Америку, Европу или на крузер? А, како неће, бориш се и бориш, онда видиш да се ништа не мијења, утихнеш, спакујеш кофере и одеш, бориш се са носталгијом, али боље и са њом него са свим овим јадом које је слика и прилика данашње Црне Горе.

На крају овог 9. Маја сматрам да немамо ми шта да славимо све док смо овакви, све док се истински и корјенито не промијенимо не постоји разлог за славље.

Извор: ladydragond.blogspot.com

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

16 thoughts on “Застранили у нечојству

  1. Написа Драгана „Застранили у начојству“. И упеца се извјесно Комлен – главни лик.

  2. Дтагана, сјајно си уочила наше генетске деформације. Уз дужно поштовање ријетким појединцима можемо са пуном одговорношћу рећи да је ИСТИНА била увијек страна на овим просторима. Не каже Њргош тек онако „Ове горе не трпе регуле“. Овдје влада само ЛАЖ, КРАЂА и ШПИЈУНЛУК. То су једине привредне гране.

  3. Kao gođ … Eto, sve drugo da joj osporiti neću i ne mogu, valaj, nije da ama baš svi nijesmo Markovi, ni Marko naš!?
    Nije, Bogu hvala!
    Proćerivati, u bilo čemu prećerivati, najmanje je poželjno!!!
    Da je samo jedan po Miljanovoj mjeri, nije malo!
    Još je taj jedan je počešće vrijedan kao stotine, iljade …
    Nije za podcjeniti!

      1. Naćićemo ih ponešto više u Katunskoj, meni se čini.
        … Još i svuđe drugdje!
        Svaki vrijedi desetinu, ako ne i stotinu, pa ti vidi rođače koliko ih je!
        … Čudo je račun između čojka i fukare.
        Viša je to matematika!

  4. Autorka ne širi priču, već govori o stvarima koje su se desile zadnjih dana. Znači sasvim je uredu pucati na novinarku? Prebiti mladića i da djeca umiru zbog nebrige doktora???

    1. Nijesam čuo za taj slučaj navodne nebrige ljekara, ali sve i da je bilo tako to je nečija lična odgovornost. Šta reći o epidemiji boginja u Srbiji? To nije lična odgovornost već posrnuće cijelog društva koje je potonulo u primitivizam i prekinulo vakcinaciju.
      Otkud vam ideja ko je pucao na novinarku? Definitivno neka budala, možda neko od prodavaca cigareta ispred Gintaša koje ti novinari nedeljama progone. Ne bi me začudilo ni da je Željko Ivanović pucao na nju, koliko je samo zapalio auta svoje firme da bi se predstavio žrtvom. Otkud Ivanović tu da joj prvi ukaže pomoć posle napada?

      1. Комленчићу јадовчићу дођи сада вамо, таблетицу пилицу да ти једну дамо..
        Овај човек већ дуже времена не пије терапију и ово што трабуња последица је рано прележане упале здравог разума и карактера и заиста му треба стручна помоћ јер ко бијесна џукела кидише на све што има српски префикс. Замисли паралелу колико људи је умрло од епидемије богиња у Србији, продавац цигарета испред Гинташа као атентатор и Жељко Ивановић као други могући пуцач. Овај је заиста пуко од мржње и нека конзилијум портала види шта ће са њим. Бар нека промијени маску више се усмрђела.

  5. Juče smo slavili dan pobjede nad fašizmom, pobjede kojoj je najveći doprinos dala Crvena armija a mali doprinos i jugoslovenske partizanske jedinice. Prekretnica je bila bitka za Staljingrad. Podsjetimo se da je srpska opsada Sarajeva trajala 1.425 dana, tri puta duže od opsade Staljingrada. Kad priča o onima koji su zastranili u nečovještvu, autorka ima o čemu da piše da ne izmišlja takva djela po Crnoj Gori. O srpskim junacima, snajperistima, koji su pucali na djecu po sarajevskim ulicama, koji su granatirali trgove i stambene zgrade. Odakle njima pravo da olako uzimaju djecu, odakle njima pravo da izigravaju boga? Da li oni zaslužuju da hodaju zemljom kojom su hodali njihovi slavni pretci iz I sv.rata? Crna Gora se može zamjeriti dubrovačka avantura, a za ostala nečovječna djela se pogledajte u ogledalo. Je li autorku potresao broj umrlih u Srbiji prošle godine od epidemije boginja, kao da žive u srednjem vijeku? Neka misli o jadu u koji je danas zapao srpski narod i njegovim jadnim i žalosnim političkim predstavnicima.

    1. Aман, човече, докле више?!
      Ко о чему, Ви о Србији и Србима!!!
      Ваши коментари су крајње примитивни, провинцијални, скоро психопатски, и утолико их је теже толерисати и игнорисати!

      1. Gostu, što persirate ovoj tranji!?
        I ne postoji “ skoro psihopatski „!
        Ili jesi, ili nijesi!
        … Mislim čovjek.
        A to što vi persirate je sve, samo to nije.
        Ništo ono nije!
        Bolje mu je majci da je kamen rodila!
        … Kamen mu u vilice, kada prestalo nije da truje i baljezga!
        Kako mu ja kraja vidim, nevjesela.

        1. У праву сте!
          Треба баталити сваку расправу!
          У овом случају, персирање нема никакве везе са уважавањем.
          Има разних људи, некима је персирање манир, а некима начин да држе дистанцу.
          Мени је природно да персирам људима које не познајем довољно, са којима нисам блиска.
          Ако је неко ,, Оно“, он је ,,Оно“ са персирањем, као и без њега.
          Ја поштујем људе које ценим, волим, који су ми блиски, без обзира на године и титуле. Неке са титулама не ценим ни мало… Исто тако неке времешне не ценим… Ценим многе људе којима не персирам …
          Ево, на пример, Вас ценим, па опет персирам, јер Вас не познајем …

          1. Dobri Gostu, zdrav ti meni bio, a za ostalo se sam staraj!
            … I ne persiraj. Dovoljno se dobro znamo, još od prvog onog tvog posta.
            U svemu bliski.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy