Zaustavite sankcije: EU traži način za saradnju sa Rusijom, umorni su od trgovinskih ograničenja

Zbog značajnog smanjenja trgovinskog prometa između EU i Rusije, evropska preduzeća nastavljaju da traže nove trgovinske kontakte u Ruskoj Federaciji i ne gube nadu da će pre ili kasnije sankcije biti ukinute, rekli su za „Izvestija“ trgovinski predstavnici Ruske Federacije u Nemačkoj, Belgiji i Španiji.

Osim toga, komercijalne veze nisu u potpunosti prekinute i saradnja se nastavlja u nizu oblasti. U međuvremenu, Rusija aktivno razvija afričko tržište.

Uprkos antiruskim sankcijama, evropski preduzetnici nastavljaju da traže načine saradnje sa Moskvom, saznaje „Izvestija“ na Nedelji trgovinskih predstavnika Ruske Federacije u stranim zemljama održanom u Moskvi.

Dakle, nemački biznismeni ne samo da žale zbog uvođenja sve više sankcija, već računaju i na „obnavljanje uobičajenog poslovanja“, rekao je za „Izvestiju“ Andrej Sobolev, ruski trgovinski predstavnik u Nemačkoj.

„Nemački trgovci redovno kontaktiraju trgovinsko predstavništvo i institucije koje nastavljaju da služe interesima nemačkog biznisa u našoj zemlji kako bi pronašli partnere. Svi očekuju da će se prilike za saradnju ponovo uspostaviti. Savršeno razumeju da ruski proizvodi u metalurškom i elektrotehničkom sektoru i prehrambeni proizvodi imaju značajnu konkurentsku prednost“, rekao je on.

Kao primer, Andrej Sobolev je ukazao na nemačke planove da do 2030. godine rekonstruiše ili ponovo izgradi oko 15 hiljada kilometara mostova i nadvožnjaka. Za ruska preduzeća ovo je ogromno tržište i nemačke kompanije bi želele da ih vide kao partnere, međutim, s obzirom na ograničenja, prinuđene su da traže skuplja, pritom ne i najsavremenija rešenja na drugoj strani.

Na kraju 2021. Nemačka je bila glavni trgovinski partner Rusije u EU, promet između zemalja iznosio je skoro 60 milijardi evra, a samo godinu kasnije – oko 90 milijardi evra.

Kada je reč o Belgiji, kako je za „Izvestiju“ rekao Andrej Smirnov, vršilac dužnosti trgovinskog predstavnika u ovoj zemlji, u neposrednim razgovorima sa tamošnjim preduzetnicima, priznaju da čekaju da se sankcije okončaju i da su spremni da uspostave novu saradnju.

„Mnoge kompanije su poslovale u Rusiji, ali su sve obustavile po nalogu Brisela. Nadajmo se da će naši trgovinsko-ekonomski odnosi biti obnovljeni u budućnosti, i to dugoročno“, dodao je trgovinski predstavnik.

Njegov kolega u Španiji Vahtang Mosašvili takođe je potvrdio da i u ovoj zemlji EU žale na ograničenja.

„Španci žele da posluju sa nama, ali im je to teško“, rekao je on i dodao da glavna saradnja zemalja ostaje u agroindustrijskom kompleksu, metalurgiji i hemijskoj industriji.

Kompanije ne napuštaju lako rusko tržište

Evropske kompanije takođe ne žure da potpuno napuste rusko tržište. Francuski proizvođač industrijskih gasova „Er likvid“, britanska grupa potrošačke robe „Rekit“, koja proizvodi širok spektar proizvoda – od kućne hemije do kontraceptivnih proizvoda, zatim „Leroj Merlin“, „Prokter end genml“, i mnogi drugi nastavljaju da posluju u Ruskoj Federaciji.

Bečki institut za međunarodna ekonomska istraživanja procenjuje da je samo 9,5 odsto stranih kompanija u potpunosti napustilo Rusiju od 2022. godine, a da je samo 32,2 odsto smanjilo poslovanje.

Uprkos politici sankcija prema Ruskoj Federaciji, Evropa ne može u potpunosti da odustane od svoje pozicije, čak ni uprkos pritiscima Vašingtona, objasnio je za „Izvestija“ industrijski ekspert Leonid Hazanov.

On je, posebno, kao primer naveo mineralna đubriva. Čak i ako Evropa uspe da napusti potaša i azotna đubriva, nije u stanju da napusti ruska fosforna đubriva.

„Vlasti EU sprovode politiku pooštravanja zahteva za kvalitet fosfatnih đubriva, odnosno smanjenje sadržaja kadmijuma, štetnog po zdravlje ljudi. Rusija je najveći dobavljač ove vrste fosila, ne postoji alternativa ruskim fosfatnim đubrivima“, istakao je ekspert.

Izgledi za trgovinske odnose u Africi

Vredi napomenuti da je, prema podacima Federalne carinske službe (FCS), na Evropu u 2023. otpadalo samo 23% ukupnog trgovinskog prometa Ruske Federacije, koji je iznosio 710,1 milijardi dolara, 51% ovog obima otpada na azijske zemlje. 11% na zemlje Bliskog istoka, 8% na susedne zemlje, 4% na Severnu i Južnu Ameriku, 3% na Afriku.

Ruska Federacija nastavlja da uspešno razvija trgovinske odnose sa mnogim svojim zemljama. Na drugom samitu Rusija-Afrika održanom u julu prošle godine, Vladimir Putin je primetio da je trgovinski promet između Ruske Federacije i zemalja kontinenta porastao za skoro 35 odsto od januara 2023. godine. U 2022. godini obim međusobne trgovine iznosio je 18 milijardi dolara.

„Uprkos geografskoj udaljenosti i povezanim logističkim problemima, trgovinski promet sa Južnoafričkom Republikom nastavlja da raste, rekao je za „Izvestiju“ Maksim Burejev, trgovinski predstavnik Ruske Federacije u Južnoj Africi.

Dodaje da Rusija snabdeva Južnoafričku Republiku pšenicom, đubrivima, različitom opremom, papirom, građevinskim materijalom, a Južna Afrika prodaje sveže voće i vino Rusiji.

Prema rečima Leonida Hazanova, u ovom trenutku ogroman broj zemalja je zainteresovan za razvoj ekonomskih odnosa sa Rusijom.

„Bliskom istoku smo od koristi sa stanovišta protivteže Sjedinjenim Državama i Evropi. Na primer, u Iranu žele da povećaju trgovinski promet. Oni već dugi niz godina žive pod sankcijama. Odnosi sa nama su takođe korisni za Afriku, koja je u suštini indiferentna prema američkim ograničenjima. Rusija je pouzdan partner Afrike još od vremena SSSR-a i tu nas povezuje sve dobro„, zaključio je on.

Ekspert smatra da će trgovinski promet sa zemljama EU ove godine nastaviti da opada, a da će, naprotiv, rasti sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, prenosi RT Balkan.