Заувијање чопора

Пише: Небојша Јеврић

Одјутравање у кафани на крају града.
Јутрос је ситигао Гаја.
Гаја је Србин из Канаде. Писац, бивши емигрант, менаџер у две зграде у Торонту. Стотину станова. И писао. Стално писао.
Сада је у пензији. Београђанинин.
Донео ми на дар своју књигу “Звездани пастир”.
Сотине ликова. Са свих крајева света. Емигрантских судбина. Није то папирната књижевниост настала претурањем по прашњавим библиотекама. Приче од још топлог меса. Жестока књижевност. Без милости. Песништво о најнесресћијим људими на свету.
Сада је пензионер и нема времена. Треба све то записати. И живи у Београду.
Једна књижевност је онолико велика колико је великих ликова створила.
Забринута екипа.
Оће да чује шта Гаја мисли.
Гаја је песник. Без праве поезије нема прозе.
“Остаће нас за под једну шљиву!” каже скептик мозгоња.
“То је већ било. У хлад шљиве може да стане највише девет људи. То је било кад је на Хиландару остало осам монаха”
“Сада ће падати печени људи са неба а Србија неће ратовати”
Наздрављамо соком од цвекле. За његов повратак.
Јутро је.
Али већ тридесет степени.
Слава Зечевић, предивна новинарка бивше “Дуге” јавља да јој је рекао сестрић да ће у Блоку се ипак зидати црква.
Сестрић јој је Владимир Левићанин старешина цркве Светог Великомученика Георгија у Бежанији чији смо ми парохијани. Јавио би али је презаузет.
Од Бежаније до реке сто хиљада људи без цркве.
А црква нам свима сад треба. Без невоље нема богомоље.
Док Стаљин није дозволио избор патријарха и патрајарх позвао народ на одбрану Русије Њемци су напредовали.
Само што је тад било лако. Против Словена смо имали Германе а сад против целог света Блек Рок.
Инвестициони фонд који има више пара од свих земаља света изузев Америке и Кине. Засад. Корпорације.
Имамо неугасиву жељу за профитом.
Какве идеологије и бакрачи. Нације, државе, границе.” Блек Рок” гази све пред собом. Потребно је што више профита.
Чује се мукање златног телета.Како почне да муче златно теле тако му принеси новорођенче на жртву. Тако чопор почне да завија. Пара, пара, ара, рара, ра, Ра, Ра … Ра тражи жртву. Имаћемо све. И станове и намештаја и кола и све рентирати код корпорација потрошачког друштва од које је Гаја утекао. Од којих је побегла моја ћерка из Америке.
Једино у унутар црквене порте кад зачују звона,док не почне литургија још се не чују.
Или ће ускоро и ту почети да се чују. Шта нам онда остаје. ”Православље по пећинама” говорила је пред смрт госпа славијанска велика песникиња и мученица са Косова Даринка Јеврић.
“Тешко људима који својој деци нема ништа да оставе осимј новца” тако је говорио Патријарх Павле.
“Још једадну туру сока од цвекле” наручује Гаја ,емиграт из Канаде,емиграт из Београда кућепазитељ који је у гаражи једне од зграда био наравио дугачак сто за дванаест столица где смо као у катакомбама,могли да седимо у Торотнту и говоримо поезију дубоко испод града све док корпорација није купила зграде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: