Завади па владај

Пише: Јован Пјешчић

Мора се признати да су савремене технике владања, које примјењују владајуће елите западног свијета, достигле завидан ниво перфекције. Истини за вољу, многе од њих су развијене још у античким временима, међу којима је латински принцип divide et impera. У дјечјој басни о лаву и три бика, лав успјева да савлада и поједе бикове једног по једног, тек онда када их међусобно посвађа и разједини.

У новијој и трагичној српској историји, подјеле које су комунисти стварали у народу (потенцирајући на ,,револуцији“, ,,лијевим скретањима“), дјеловали су трагично на одбрамбену моћ народа, услед чега је и дошло до страдања у Јасеновцу, Јадовну, Пиви, Велици, итд. Снага народа је даље исцрпљивана послератним 50-годишњим инститирањем на подјели на наше и њихове, партизане и припаднике ЈВУО, итд.

Безумни, перфидни и изузетно способни Ђукановић је наставио тим трагом и следећих 30 година стварао нове подјеле које су, како Матија Бећковић примјећује, ишле посред породица дијелећи браћу, кумове, рођаке, пријатеље, a све како би што дуже остао на власти. Oпсједнутост подјелама и ,,заштитом државе“ од Српске православне цркве, Русије, марсоваца, вавилонаца и др, у други план је бацила приватизацију државе, затварање фабрика, протјеривање неподобних и често способних људи (нпр. случај четворочлане породица из Подгорице којој пред изборе 2016. године, након више од 20 година живота у Црној Гори, ,,није продужен боравак“ и која је морала да се пресели за Републику Српску).

На свјетском нивоу је изузетно сликовит примјер колонијалне управе Краљевине Белгије у Уганди[i] и њихова политика ,,дугих носева“, иако су много познатији белгијски колонијални злочини у Конгу  (током којих је убијено око 10 милиона људи[ii], с тим што је још много људи намјерно сакаћено кроз политику доношења шака као доказа о искоришћеном метку). На данашњој територији Руанде и Бурундија, коју је Белгија као колонизатор контролисала од 1916. године до 1962. године, Белгијанци су расистичко-одокативним методама законски дијелили људе на Тутси (сточари) и Хуту (ратари), гдје су Тутсије фаворизовали, а Хуту ниподаштавали, појачавајући подјелe, његујући и распламсавајући мржњу. Тиме су  створили добар темељ за геноцид током 1994. године када је убијено преко милион људи (Тутси).

Управо кроз призму начела ,,завади па владај“ треба посматрати и доношење резолуције о Сребреници у Скупштини Црне Горе и смјену господина Владимира Лепосавића, те честитати оном ,,мастермајнду“ западне дубоке државе који је исфорсирао њихово доношење.

Након њих, енергија промјена од августа 2020. године се преусмјерава са животно битних питања као што је нпр. доношење и спровођење Закона о поријеклу имовине, на дискусије о историји и издајницима, прекршајне прогоне Срба у стилу безумног Вељовића, изјаве министра Радуловића из паралелне стварности и тсл.

После свршеног чина, помало цинично звуче изјаве господина Кривокапића о ,,помирењу“ или господина Копривице о томе да резолуција ,,не оптужује српски народ“…

Штета.

[i] Извор – предвање господина Данила Бабића

[ii] што до дан данас није окарактерисано као геноцид

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: