Завјера ћутања: Мук о злостављању чији је виновник амерички војник
1 min read
Зид ћутања. Тако би, укратко, могла да се опише ситуација везана за заташкавање афере злостављања дјевојке у подгоричком хотелу „Премијер“, чији је виновник амерички војник.
Иако се скандал у Подгорици десио 24. априла и даље влада мук надлежних, јер полиција, тужилаштво, као и управа хотела ћуте о овом догађају.
Прећуткивање злостављања дјевојке и иживљавања америчких војника у Подгорици зато даје потврду информацијама да је „са врха“ стигао захтјев да се све заташка како не би избио међународни скандал.
Такви наводи, по свему судећи, имају основа, с обзиром да се ни полиција, ни хотел , али ни америчка амбасада нијесу званично оглашавали поводом овог скандала. Питање је – зашто?
Подсјећамо, подгоричка полиција је добила анонимни позив да се у једној соби хотела „Премијер“, налази везана дјевојка. Она је, наводно, ноћ провела са једним од гостију овог елитног хотела међу којима су и амерички војници, као и да је дјевојку везао управо један од њих.
У хотел су потом изненада упала три полицајца подгоричког МУП-а и два инспектора у цивилу, који су дошли да провјере наводе из анономне пријаве. Од рецепционера су захтијевали да им кажу у којим собама се налазе амерички држављани. Полицајци су потом кренули у провјеру соба 605 и 702.
Контрола и претурање по собама трајало је око 15-20 минута и након тога је све обустављено, а информацију да ли су пронашли дјевојку и ко је боравио у овим собама 605 и 702, није саопштена особљу.
Само минут након полиције и инспектора у Хотелу Премијер појавио се и чиновник Амбасаде САД у Подгорици, који се распитивао о анонимној пријави.
Да је на дјелу завјера ћутања на индиректан начин је потврдио и национални координатор за НАТО Веско Гарчевић, који је на конкретно питање у вези недавног сексуалног злостављања дјевојке у подгоричком хотелу Премијер, одговорио: “Нијесам био тамо, не знам, нијесам им држао свијећу“.
Заштићени од кривичног гоњења
Овај инцидент ће, нажалост, проћи некажњено, јер су амерички војници у Црној Гори заштићени од кривичног гоњења.
Хоће ли се у Црној Гори овакве ствари чешће дешавати када евентуално уђемо у НАТО – видећемо. У сваком случају, амерички војници нијесу нигде познати по добром владању, па ни код својих кућа. Разлика је једино у томе што тамо могу да их кривично гоне.
Иначе, амерички војници имају богату историју напада и злостављања у многим земљама у којима НАТО има војно присуство.
Тако су недавно четири америчка војника у Кијеву силовала двије дјевојчице од 12 и 13 година. Полиција је успјела да их лоцира и задржи у једном од ресторана, али су морали да их пусте пошто амерички војници уживају дипломатски имунитет.
Двојица из групе опасних педофила припадају приватној војној агенцији, док друга два спадају у лични састав генерала-пуковника Хоџса из Висбадена.
Богата историја злостављања
Колумбијска влада почетком године је објавила извештај у којем оптужују америчке војне преговараче, који су боравили у овој држави између 2003. и 2007. године, да су силовали и сексуално злостављали на десетине деце у Колумбији.
Незапамћен је случај у граду Меглар и Жирардот, 53 малолетна лица су сексуално искористили страни плаћеници, а те чинове су снимали и продавали као порнографски материјал.
„Такође, у Меглару 2007. године, амерички уговорац и наредник силовали су дванаестогодишњу девојчицу. Оба њихова злодјела, као и имунитет који су посједовали, допринели су да се људи осјећају још несигурније у конфликтним зонама“, рекао је Ренан Вега Кантор, левичарски професор који је обрадио секцију која покрива војнике САД и њихово понашање у Извештају је објављен као дио студије од 800 страница.
За разлику од Колумбије, Украјине, али и Црне Горе, у неким другим државама, које нијесу потписале капитулантске споразуме са САД, монструозни поступци америчких војника су кажњени.
Тако је Јапан осудио два америчка војника на девет и 10 година за силовање које су починили 2012. на острву Окинава.
У Јужној Кореји тужилац је предложио 15 година затвора за америчког војника Кевина Ли Флипина, који је проглашен кривим за силовање и спаљивање девојчице од 17 година.
Више од 20.000 случајева силовања у војсци САД
Чак 62 одсто жена које су биле жртве силовања током службе у америчкој војсци, изјавило је да се каје што је јавно проговорило о злостављању. Жртве се редовно суочавају са осудама колега, које их називају лажовима и вријеђају.
Према годишњем извјештају Америчког министарства одбране, прошле године је забиљежено.
Резултати истраживања које је објавио Хјуман Рајтс Воч, у којем су учествовале жртве силовања у америчкој војсци, показали су да сексуални преступници у већини случајева пролазе некажњено.
Само пет одсто жена изјавило је да су њихови нападачи кривично одговарали за злочин.
Марибел Јарзабек, бивша савјетница за жртве силовања, назвала је ситуацију у америчкој војсци „озбиљном“.
„Нико се не сматра одговорним за силовање, а жртве се вријеђају, пљују и називају свакаквим именима. Ускраћује им се храна и друштво“, рекла је она.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zanimljivo je kako izvjesnima uvijek treba pružiti dodatnu argumentaciju kad je riječ o NATO-u, ISIL-u, „OVK“, a kad se denunciraju neki ljudi odavde, onda se to bespogovorno prihvata, tipičan primjer dvostrukih standarda!
Dragi Tvrtko,
zar nikada nijesi pomislio da je sve ovo nečija režija. Suviše je tu nepoznanica da bi se tim slučajem manipulisalo kao činjenicom. Interesantno je da se ni djevojka ne javlja. Nemoj pogrešno da me shvatiš. Ne branim ja nikoga ko silu sprovodi ni nad kim, ali mi ovo ne liči na nekakav događaj koji se stvarno desio. Možda zbog toga MUP i ostali odgovorni organi ne daju nikakvu izjavu. Možda nema što da se izjavi. Zamislite da se neke državne i međunarodne institucije oglašavaju povodom svakog događaja pa i povodom onih koji su, po meni, očigledno izmišljeni.
Ovako nešto mogu i ja, kada bih bio maliciozan, da režiram. Anonimno pozovem policiju…ona dođe pregleda prostorije… ne nađe ništa. Kasnije se raspričam i razglasim da se tu nešto strašno desilo a u stvari ništa nije bilo.
Eto to je moje mišljenje o tome. Da bi se ono promijenilo moraju postojati neki čvršći dokazi.
Zanimljiv pilaz U prolazu, možda posle treće objave bi trebalo da se zapitaš zašto vlada muk. Zašto ćute MUP i ambasada SAD.IN4S ima informaciju koja je objavljena. Djevojka se ne javlja, američki vojnici ćute, ambasada se pravi neobaviještena isto kao i MUP i UP,, IN4S samo podsjeća javnost da nema zvaničnog objašnjenja od pozvanih. Čarčević nije demantovao, samo je oprao ruke govoreći da nije učestvovao u toj seansi ni na nivou sluge koja drži fenjer, ili svijeću.
Ako je autor ovog teksta htio da bude precizan morao je navesti imena policajaca i inspektora koji su (gle čuda !!!) 15-20 minuta u dvije sobe tražili svezanu djevojku. Kao da je ona klilker. Trebao je navesti ime djevojke ili barem da li je državljanka Srbije ili CG. Što je ona tamo radila i u kojoj ulozi je bila. Da li slični incidenti spadaju u rizik njenog posla u kojem važi ona narodna poslovica „imaš robu, prodaš robu i roba ti ostane“ ili je tamo bila u ulozi inokorespodenta i sl. Trebao je barem obezbijediti nekoliko rečenica od oštećene u kojima bi na sebi i njoj sličnim osobama svojstven način objasnila ,po nju, nemili događaj.
Ovako…anonimni poziv…dva policajca i inspektor…15-20 minuta potraga u dvije sobe za svezanom djevojkom…
Tekst, morate se složiti, i nema neku novinarsku težinu
Гарчевића обавезно подвргнути једној оваквој “сеанси“, да би човјек знао шта пропагира.
Иначе, после ове његове арогантно циничне изјаве питамо га – а зашто им “нијеси држао свијећу“?
Па твоја улога управо и јесте да “држиш свијећу“, и сва твоја “аргументација“ у прилог нато јесте на нивоу “држао сам свијећу“ а сад би да “опереш руке“. Е па нећеш моћи селективно да “држиш свијећу“!.
Nevjerovatna je snishodljivost crnogorske vlasti prema SAD-u. Ćutali bi cak i kad bi američki vojnici silovali i njihove sestre i zene. Fenomen za psihijatriju.