Завршен девети међународни фестивал „Руски митови“
По девети пут Ђеновићи, тачније пансион код Фанфанија, били су домаћин међународног фестивала књижевности и умјетности „Руски митови“ који је трајао од 3 до 10 јуна. Више од тридесет књижевника, умјетника, књижевних преводилаца, критичара, пјесника и прозних аутора, уредника часописа, професора факултета и значајних људи из свијета умјетности из Русије, Украјине, Казахстана, Француске, Финске, Њемачке, Пољске и Црне Горе представило се током седмодневног дружења. Учесници фестивала су 6 јун посветили Пушкину, како је већ традиционално и положили цвијеће уз његов споменик у Подгорици. Обишли су и музеје на Цетињу, као и цетињски манастир.
Једна од, за нас најзначајнијих манифестација, догодила се у манастиру Савина 8 јуна када је промовисана књига пјесника и преводиоца,члана Удружења књижевника Москве, и уредника у часопису „Наука и религија“, Олега Мраморнова, Његошев спјев „Луча миркокозма“ на руски језик. Занимљиво је да је ово први превод на руски језик најмисаонијег дјела славног црногорског владике, пјесника. На тај начин ово знаменито дјело преводом на руски језик стекло је нову, велику публику братског словенског народа.
Издавач је некомерцијално партнерство за очување културног и духовног насљеђа „Спасское дело“ са сједиштем у Москви, а година издања је 2016. Књига није само превод „Луче“ већ се ту налазе и други текстово од значаја за разумијевање овог религијског дјела Петра Другог Петровића Његоша попут одломка из књиге владике Николаја Велимировића „Религија Његошева“ као и биографија Његошева и Завјештање Владике.
Промоција превода „Луче микрокозма“ Олега Мраморнова одржана је у изванредном амбијенту манастирске порте у Савини, уз присуство генералног конзула Републике Србије, Слободана Бајића, учесника фестивала „Руски митови“, домаће публике, а свакако уз благослов оца Макарија, који се на крају програма учесницима, а нарочито преводиоцу, обрадио благодарним ријечима за изузетан подухват, готово од истојског значаја, превода знаменитог дјела наше мисаоне, религијске књижевности. Уз Мраморнова који је прочитао дио из свог превода, о значају и улози фестивала, говорили су још професор московског универзитета, пјесник Арсен Милитониан и Лола Уткировна Звонарјева, чланица Руске академије умјетности. Програм су својим наступом обогатили гуслар Вукоман Церовић који је уз гусле одпојао дио из „Луче“, Милица Ристичевић која је отпјевала двије руске композиције уз гитару, а гошћа из Русије, учесница Фестивала, Нина Панушкина подарила је, такође, публици пјесму на руском језику.
Организатори програма уз 9. фестивал књижевности и умјетности „Руски митови“ су Удружење књижевника Русије и Удружење књижевника Москве као и СПКД „Просвјета“ из Херцег Новог.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
