Завршена Прва међународна конференција хеленских студија

Прва међународна конференција хеленских студија на тему „Хеленска политичка филозофија и савремена Европа“, у организацији Центра за хеленске студије, одржана је у Херцег Новом од 29. септембра до 4. октобра 2019. године.

Конференција је окупила 50 пријављених учесника из 23 државе свијета (САД, Канада, Италија, Велика Британија, Грчка, Њемачка, Словенија, Србија, Русија, Турска, Индија, и др), док је пет научника позвано у својству пленарних предавача (keynote speakers), и то: проф. др Кетрин Ровет (редовни професор Универзитета Источне Англије у Великој Британији и посланик Европског парламента), проф. др Герхард Тир (редовни професор, члан Аустријске академије наука), проф. др Лео Катана (ванредни професор Универзитета у Копенхагену), проф. др Ђовани Ђорђини (редовни професор Универзитета у Болоњи) и проф. др Николас Д. Смит (редовни професор на Луис & Кларк Колеџу у Портланду. САД).

Свечано отварање конференције уприличено је 29. септембра, када су учеснике поздравили др Дарко Петрушић, генерални директор Директората за научноистраживачку дјелатност Министарства науке Црне Горе, г-ђа Тамара Вујовић, савјетник предсједника Општине Херцег Нови, др Екатерини Лефка, члан Центра за хеленске студије и предавач на Универзитету у Лијежу, те др Филип Ивановић, директор Центра и предсједник Организационог одбора Конференције.

Др Петрушић је, у свом поздравном говору, истакао да је Министарство науке поносно што се једна оваква конференција одржава у Црној Гори, посебно у Боки, која је драгуљ Медитерана, те подсјетио да је Средоземље колијевка цивилизације, у којој су се развиле филозофија, историја, умјетност, наука и технологија. „Не заборавимо да је Европа почела у Грчкој. Идеја европског континента као јединственог културног простора зачета је у античкој Грчкој, а посебно ваља истаћи да старогрчка концепција политике не подразумијева само фундаментално одређење људског бића, већ је нераскидиво везана за етику“, казао је др Петрушић.

Он је нагласио и да је посебно значајно што се ова конференција одржава у оквиру COST (European Cooperation in Science and Technology) пројекта у коме учествује Центар за хеленске студије, а за шта су средства добијена од Министарства науке кроз Конкурс за укључење у међународне научне пројекте.

У име Општине Херцег Нови, присутне је поздравила г-ђа Тамара Вујовић, која је истакла задовољство присуством тако великог броја научника у Херцег Новом, те подсјетила да је тај град увијек био мјесто у коме су научници, мислиоци, умјетници, па и политичари, радо проводили своје вријеме. Она је нагласила да је управо ту Петар II Петровић Његош, црногорски владика, владар и пјесник, стицао знања, али и да је у Херцег Новом дио свог живота провео и нобеловац Иво Андрић, који није био само књижевник, већ и историчар и дипломата.

И Његош и Андрић, како је казала, синтетизовали су у својим личностима умјетност, мишљење и политику, а обојицу их је дотакао Херцег Нови, те стога и не чуди што су организатори одлучили да ову конференцију уприличе управо у том граду.

Др Екатерини Лефка поздравила је учеснике у своје и у име проф. др Константина Вудуриса, предсједника Међународног удружења за грчку филозофију, који је изразио жаљење што због здравствених проблема није био у могућности да и лично присуствује конференцији, али и задовољство што се један овакав догађај организује у Црној Гори, те организаторима честитао на успјешној реализицији и пожелио пуно среће у даљем раду.

Др Филип Ивановић је објаснио да се ова конференција организује као круна двогодишњег рада на пројекту „Хеленска демократија и Европа“, преко којег Центар за хеленске студије учествује у COST акцији о грађанским правима у демократији у савременој Европи. Он је подсјетио да филозофи, иако утицајни у античком добу, нису имали лагодан однос с политиком, те навео примјере Сократа, који је живот изгубио у демократској Атини због својих ставова, Платона, који је замало погубљен на Сицилији и продат као робље, као и Аристотела, који је, након смрти Александра Македонског, једва избјегао Сократову судбину.

„Ови примјери упућују на закључак да филозофске мисли о политици и јавним пословима нису биле баш на цијени код државника, не само у тиранијама, већ и у демократијама, али да су њихове идеје ипак сматране опасним и узнемирујућим, јер су имале одређену тежину и значај у античко доба. Након два и по миленијума, филозофима се, макар у Европи, не суди и нису приморани на егзил, што је очигледан напредак, но то није зато што је филозофија постала мање критична или више прилагођена у односу на интересе политичких елита, већ зато што је изгубила на тежини, постала маргинализована, а њен утицај постао блијед. Хипотетички Сократ, чини се, данас не би представљао никакву пријетњу политичким и економским интересима владајућих класа, већ би прије био сматран за чудака, који лута унаоколо, говорећи сам са собом о појмовима за које данас више нико не мари“, навео је др Ивановић. Он је казао и да је Центар за хеленске студије, осим научног рада, организовао и читав низ јавних трибина на различите теме политичке филозофије, које су биле отворене за најширу публику, како би се, кроз јавну дискусију, што боље размотрили појмови демократије, политике, ангажованог грађанства, и сл.

На крају, др Ивановић се захвалио спонзорима и најавио да је овај догађај само почетак традиције организовања међународних конференција хеленских студија у Црној Гори, на различите теме, које, осим академског интересовања, имају значај и за свакодневни живот, а притом су везане за хеленску културу и цивилизацију, која није само коријен европског идентитета, већ и основа фундаменталних људских вриједности које данас треба његовати.

Након поздравних говора, своје излагање имала је проф. др Кетрин Ровет, која је одржала запажено предавање на тему „Европа, економска политика и лекције које треба да научимо од античких мислилаца“, у коме је, на занимљив и аргументован начин, говорила о зачецима „економске теорије“ код предсократоваца, Платона и Аристотела, наглашавајући значај сарадње и пријатељства у економским пословима, те појма заједничког добра, који је изгубљен у модерним времена опсједнутости имовином и власништвом. У томе стоји, према проф. Ровет, јаз између економских теоретичара који сматрају да рационалност подразумијева монетарну добит изнад свега и обичних људи чија се емоционална приврженост не може купити новцем, али чија се подршка лако задобија популистичком реториком.

Свечана церемонија отварања конференције употпуњена је пригодним коктелом на тераси хотела Palmon Bay.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: