Завршено суђење Кољеншићу, тужилац предложио казну од 30 година затвора

Завршним ријечима, данас је у Вишем суду у Подгорици окончано суђење Ратку Кољеншићу, оптуженом за кривично дјело – криминално удруживање и кривично дјело – тешко убиство путем помагања Николе Бојовића у Београду.

Судија Весна Ковачевић, предсједница вијећа, првостепену пресуду ће објавити 17. јуна.

Тужилац је предложио да суд окривљеном изрекне казну затвора од 30 година.

У завршној ријечи државни тужилац у Вишем државном тужилаштву у Подгорици је истакао да за кривично дјело којим терети Кољеншића има доказа. Позвао се на исказ свједока Милоша Војиновића.

„О томе говоре и надзорне камере које су снимиле Кољеншића, истовјетна роба и налази вјештачења. Кољеншић и Саша Цветановић су се срели код лица мјеста. Кољеншић је покретима руке када су се срели показао Цветановићу гдје да се сакрије, да чека Николу Бољевића. Из исказа свједока Милоша Војиновића несумњиво је утврђено да је налогодавац убиства Слободан Шарановић. Сада покојни Шарановић обећао је новчану награду за убиство брата Луке Бојовића од по 30.000 евра. Несумњиво је утврђено да је убиство Николе Бојовића извршено из користиљубља“, рекао је тужилац у завршној ријечи, преносе Вијести.

Адвокат Борис Мариновић предложио је у завршној ријечи да суд донесе ослобађајућу пресуду или минималну казну.

“Оптужницом је окривљеном Ратку Кољеншићу стављено на терет тешко убиство путем помагања из члана 144 тачка 4 у вези са члана 25 КЗЦГ. Из проведених доказа се не може извести закључак који је наведен у оптужници. Оптужница у односу на оптуженог Ратка Кољеншића се заснива искључиво на исказу свједока Милоша Војновића, који је протуврјечан његовим ранијим исказима, али и сваком његовом исказу понаособ, а то се види из следећег. Свједок Војиновић је, одмах након што је ухапшен, казао на записнику полицијске управе за град Београд од 17.7.2013.; Ја сам од Милоша и Скочка сазнао да је Слоба за убиство Николе дао од 15-20.000 евра, а то је сазнао од Милоша (Делибашића) и Скочка (Ратка Кољеншића) и то код зелене пијаце у Будви у јулу 2013 године. Свједок Војновић је седам дана после, дакле 24. јула 2013., на записнику тужилаштва за организовани криминал РС прецизирао: „колико сам ја разумео Скочка, а разумео сам мислим добро 20.000 е“ и то код зелене пијаце у Будви (у јулу 2013 г). Дакле, само три мјесеца после убиства Николе Бојовића, када би његово сјећање требало да буде најсвежије, он је рекао да је чуо од Милоша Делибашића да је за убиство плаћено од 15-20.000 еура. Међутим, годину дана касније, на записнику за организовани криминал Србије, а по замолници тужилаштва Црне Горе, свједок Војновић каже да му је Милош Делибашић рекао: да ћемо за ту исту своту као што је и било за Николу и то је 30.000 еура речено је мени а тужилац сугерисао ‘значи толико је добио овај што је убио Николу Бојовића’, а Војновић одговорио: ‘да, па рекао је иста свота по човеку’. Већ из овог дијела исказа Војновића, који се односи на висину плаћеног износа за убиство, може се закључити да овај свједок не говори истину, односно да он не говори оно што је чуо, већ оно што му је речено да каже у оквиру договора са тужилаштвом Србије”, рекао је бранилац.

Додао је да видео материјал и снимци са лица мјеста дају алиби оптуженом Кољеншићу.

“Наиме, са снимка се може несумњиво утврдити следеће: да је оптужени Кољеншић напустио лице мјеста десетак минута прије него се ту догодио злочин. Да оптужени Кољеншић није скривао свој идентитет, те да је приликом растанка са Сашом Цветановићем, оптужени Кољеншић извадио руку из џепа. Ништа од овога ни појединачно ни збимо не инкриминише оптуженог Кољеншића. Напротив. Чињеница то је оптужени шетао са извршиоцем у кварту гдје има велики број камера, не скривајући идентитет, без капе, говори у прилог томе да оптужени не зна да Цветановић има намјеру да изврши неко кривично дјело”, нагласио је адвокат Мариновић.

Он је навео да то што је оптужени, приликом растанка са Цветановићем извадио руку из џепа, може да се тумачи на много начина, и то као поздрав, отпоздрав учињен према неком са којим се растаје, као рефлексна радња и слично.

“Али свакако није логично тумачити као давање знака да се управо ту сачека оштећени, а ово из разлога што се на снимку јасно види да се Никола Бојовић паркирао на улици, непрописно, са очитом намјером да се ту кратко задржи, и пошао према пекари. Како нема конкретних доказа који би указивали на то да је оптужени знао што ће Цветановић да уради, нити да му је у томе помагао на било који начин, а давање кључева од стана и разговор прије извршења дјела није незаконит, то предлажем да се оптужени ослободи оптужбе за дјело које му се ставља на терет на основу сумње. Опреза ради, уколико суд не прихвати наводе одбране и оптуженог, желим да истакнем бројне олакшавајуће околности, које истовремено говоре у прилог непостојању кривице оптуженог, али и које оправдавају досуђивање минималне казне. Оптужени Кољеншић никад није осудјиван ни за једно кривично дјело, за разлику од свједока сарадника Милоша Војновића, који је специјални повратник у вршењу тешких кривичних дјела. укључујући отмице и убиства, и који је добио 10 година затвора за два кривична дјела, убиство и припадништво ОКГ. Наглашавам, од извршења овог дјела које му се ставља на терет, до данас, је протекло више од деценије, за које вријеме оптужени није направио ништо незаконито, што оправдава досудјивање најмање могуће казне, наравно, уколико вијеће наде да је крив. Ово посебно обзиром да се оптуженом ставља убиство помагањем, па како и члан 25 који се тужилаштво позива, прописује да се у овом случају може смањети казна, то предлажем или ослобадање од оптужбе, или одређивање минималне казне која би, сасвим гумо, остварила сврху кажњавања”, казао је бранилац окривљеног Кољеншића, адвокат Борис Мариновић.

У оптужници се наводи да је окривљени Ратко Кољеншић у периоду од краја априла 2013., до 16. јула 2013. године, на територији Црне Горе и Републике Србије, са умишљајем, постао припадник организоване криминалне групе која има за циљ вршење кривичних дјела за која се може изрећи казна затвора од 40 година, коју су организовали Милош Делибашић и сада покојни Слободан Шарановић, а чији су припадници поставли Милош Војиновић, Славиша Новаковић и Горан Малетић рођен Бојанић. У оптужници пише да су Делибашић и Шарановић С., за организовану криминалну групу створили план на скиравњу припадника групе, обезбиједили новац, оружје и муницију, те организовали обуку у пуцању из ватреног оружја Саше Цветановића и Војиновића, на импровизованом стрелишту и метама у облику пластичних лутака у мјесту Лијева Ријека у Црној Гори, ради вршења убиства и других кривичних дјела. У уоптужници се наводи да су обезбиједили 150.000 еура за остварење плана и исплату накнаде припадницима организоване криминалне групе, те пратили кретање и устаљене навике лица која су планирали да убију. Планирали су да убију Владимира Јовановића из Београда, Луку Ђуровића из Бара, и Кораћ Филипа из Београда, за које су сматрали да су припадници супарничке криминалне групе луке Бојовића, коју су сматрали одговорном за убиство сада покојног Бранислава Шарановића, које је извршено 08. 10. 2009. године у Београду, преносе Вијести.

Окривљени Ратко Кољеншић је у току априла и маја мјесеца 2013. у Београду и Будви, с умишљајем помогао другоме у извршењу убиства, тако што је заједно са Цветановић Сашом, прихватио понуду сада покојног Слободана Шарановића, да за 30.000 еура, убију Николу Бојовића, рођеног брата Луке Бојовића. У оптужници се наводи да је изнајмио стан у Београду, у којем је боравио са Цветановићем, те изнајмио аутомобил од рента кар агенције, а затим заједно пратили кретање и устаљене навике Николе Бојовића. У оптужници се наводи да је Цветановић убио Бојовића 29. априла 2013. Године, након чега су заједно се вратили у Црну Гору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: