Завршна фаза: Програм мањинске владе утврђен, Ђукановић ове седмице са лидерима партија, мандат Абазовићу након тога

Програм будуће владе је у завршној фази те да су магистралне смјернице већ постављене. Влада би орочила свој мандат на 12 мјесеци, а први задатак би био деблокада судства и тужилаштва, чиме би био одблокиран и наставак преговора са ЕУ. Други задатак мањинске владе је да припреми изборе, односно да заврши причу око изборних закона, дефинише и ишчисти бирачки списак, као и да утврди правила.

Питања која би могла бити кочница за мањинску владу, попут Темељног уговора са Српском православном црквом и пројекта “Отворени Балкан”, остаће отворена за ширу јавну расправу. Већина учесника у преговорима око мањинске владе мишљења је да би те одлуке требала доносити наредна влада која ће имати већи легитимитет од ове. Дакле, компромис би могао бити направљен на начин што би се Темељни уговор са СПЦ и Отворени Балкан третирали као питања која треба озбиљно претрести и одлуку о њима добити са што већим степеном подршке.

Суверенистичке странке не могу пренебрегнути чинејницу да главни западни савезник – САД, Отворени Балкан сматра добром причом за регион и Европу, те да се та идеја, колико год изгледала као подвала европском путу ЦГ, мора сагледати са свих страна и пажљиво анализирати.

Један од првих закона који ће нова влада предложити парламенту је онај о поријеклу имовине. За тај закон би било логично да гласају сви, ДПС као дио пројекта мањинске владе као и будућа опозиција ДФ и Демократе.

Нећемо ниште ново рећи, већ поновити да је пролонгирање промоције мањинске владе условило унутарпартијско усаглашавање Социјалистичке народне партије, чијих неколико одбора, и то оних значајнијих, има резерву према уласку у владу коју би подржао и ДПС. Сједница ГО СНП-а више пута је одлагана како би врх партије, кроз одборе, пробао да убиједи неколико скептика да је мањинска влада добар пут и за СНП али и за Црну Гору.

Није тајна да су посланици те партије, њих пет, као и сви значајнији кадрови, попут директора Фонда за здравство Дада Шћекића наклоњени уласку СНП-а у мањинску владу. Отуда је и неразумљиво колебање и страх лидера Владимира Јоковића да повуче потез и скрати причу која је почела оног тренутка када је СНП потписао Меморандум о сарадњи заједно са албанским и бошњачким странкама, као и са покретом УРА.

Утјеривањем страха члановима Социјалистичке народне партије баве се њихови дојучерашњи партијски другови из Демократске Црне Горе као и Демократског фронта, који нијесу пропустили ниједну прилику да нагласе да је ријеч о одлуци “за Мила или Момира”, сугеришући да би СНП одлуком да кохабитира са идејом мањинске владе заправо издала изворне принципе партије.

Подсјетимо да је Социјалистичка народна партија у својој историји прошла кроз више партијских дијељења, те су тако из ње изашле и ДНП Предрага Булатовића и Милана Кнежевића, као и Демократе са лидером Алексом Бечићем. Тадашња цијепања партија нијесу настајала због одлука “Мило или Момир” већ искључиво због борбе за унутарпартијску превласт. И након свих турбуленција СНП је опстао као респектабилан партијски фактор са пет посланика у парламенту и јаком инфраструктуром на терену.

Дакле, од одлуке СНП-а зависи будући састав мањинске владе који би требао да има 18 ресора. У владу би, ушла коалициј Црно на бијело, СНП-а, Бошњачка странка и албанске партије. Статус СД-а и СДП-а за сада није дефинисан али уколико СНП испадне из игре онда су и они сигурни чланови владе. Осим министарских мјеста за СНП је предвиђено и мјесто предсједника Скупштине, а сама расподјела ресора није до краја дефинисана.

Стандард

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: