Завршна реч Михаила Ђурића: Бранио Српство и правду, „зарадио“ затвор и – бесмртност

„Завршна реч професора Михаила Ђурића“, Филозофија, год. XVI, 2/1972.

На завршетку овог процеса, који на разне начине и у различитом степену притиска све нас који учествујемо у њему, хтео бих да се непосредно обратим својим судијама. Макар то било и мимо свих устаљених судских навика и правила процесног права.

Ово суђење није само моја ствар и не тиче се само мене лично. Његово покретање и одржавање имају много шири друштвени значај. Утолико пресуда коју ћу овај суд донети неће погодити само мене. Она ће одлучити о судбини једног великог начела које у храбрости за истину види највиши израз људског достојанства и најјачу потврду друштвеног ангажовања, па ће, према томе, та пресуда посредно утицати и на животне изгледе многих мојих ђака код којих сам током толико година настојао да пробудим љубав према истини као највећој страсти ума или, што је једно те исто, љубав према правди као најважнијој одредници карактера. Надам се да ће овај суд имати довољно снаге да донесе пресуду какву од њега очекују сви они којима истински лежи на срцу добро ове земље.

Михаило Ђурић је пред Окружним судом у Београду осуђен на двије године строгог затвора. Пресуда је преиначена у погледу одлуке о казни пресудом Врховног суда Србије, па је умјесто 2 године затвора добио 9 мјесеци, које је у цјелости издржао.

Прочитајте још:

Оптужница против Михаила Ђурића: Разлог – борба за права Срба и очување Његошеве капеле

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: