Због чега већини древних скулптура недостаје нос?

Древне скулптуре драгоцjености су у музејима широм свijета, а људи који долазе да им се диве неријетко се запитају шта је узрок тога да већини њих фали нос?

На примјер, величанственој грчкој скулптури, пјесникиње Сафо, која се тренутно налази у музеју Глиптотека у Минхену, такође недостаје нос.

Поломљен или потпуни изостанак носа је честа појава на древним скулптурама из различитих култура и различитих периода историје.

Чувена Велика Сфинга која лежи на висоравни Гизе, поред пирамида, у Египту, славни је примјер древне скулптуре којој недостаје нос.

Код неких скулптура познато је да је узрок недостатка носа то што га је неко својом вољом откинуо, и за то постоје различити разлози – на примјер, скулптура грчке богиње Афродите, из првог вијека нове ере, откривена у атинској Агори.

С друге стране разлог због чега су многа лица на скулптурама без носа је вријеме које је учинило да скулптура једноставно пропада на такав начин. Древне скулптуре старе су стотинама година и зато не чуди да су на њима видљиви природни знаци пропадања. Под утицајем промјенљивих временских прилика, логично је да ће прво дјелови који “штрче” (као што су носеви, руке, главе) бити подложне ломљењу или отпадању. Дјелови попут ногу и торзоа су чвршће повезани па због тога дуже опстају, пише Национална географија.

Многима је позната скулптура богиње Афродите откривена на грчком острву Милос, која је дјело вајара, Александроса из Антиохије и датира из другог вијека п.н.е. Скулптура је позната под називом Афродита из Милоса или, чешће, као Венера ди Мило. Истакнута карактеристика овог умјетничког дела је то што јој недостају обје руке. Познато је да је скулптура у оригиналу имала руке, али да су оне временом отпале.

Грчке скулптуре, какве их данас можемо видјети, само су истрошене верзије славних дјела. Већина тих скулптура имала је боју, која је, такође, временом се љуштила или бледела, тако да је нашем оку доступан само огољени, бели мермер. И доказ за то су скулптуре на којима су остали видљиви трагови боје, али и оне на којима боја не може да се види, али су археолози детаљним анализама, посматрањем испод УВ светала, успјели да детектују пигменте некадашње боје.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: