Специјално државно тужилаштво (СДТ) наводно је на корак од одлуке у вези са тим кога ће све гонити у случају државних гаранција за подгорички КАП, а међу сумњивим има и “звучних особа”.

То је “Вијестима” саопштио извор из СДТ-а, истакавши да очекује да тужитељка Лидија Вукчевић током ове седмице отвори истрагу против више особа, а на основу утврђеног чињеничног стања и доказа прикупљених у извиђају. “Вијестима” је ту информацију потврдио и извор из извршне власти.

Због тајности поступка, саговорник “Вијести” из СДТ-а није прецизирао ко је на списку специјалне тужитељке, али је казао да су међу сумњивим “звучна имена” из некадашње Владе и чланови њених комисија.

Прије готово два мјесеца су из СДТ-а незванично казали да су утврдили да је држава оштећена за више десетина милиона еура одлуком ранијих влада да изда гаранције за кредит подгоричког КАП-а. То су из тужилаштва на чијем челу је Миливоје Катнић тврдили и почетком фебруара, али наводно до сада није било завршено вјештачење које има значајну улогу у доношењу одлуке.

Уз то, поступајућа тужитељка Вукчевић наводно је била “заробљена” неким значајним предметима и имала интервју за позицију у Врховном државном тужилаштву.

“Вијести” су раније објавиле да су спорне гаранције које је је КАП добио 2009. и 2010. године, у вријеме када је министар финансија био Игор Лукшић, а на челу Владе Мило Ђукановић.

Лукшић је од децембра 2010. до децембра 2012. године био премијер.

Према сазнањима “Вијести”, тужитељка Вукчевић и њени сарадници спровели су бројне истражне радње, више економско-финансијских вјештачења, али и предузели друге активности на основу чега ће бити донесена одлука.

Тим који је поступао по налогу специјалне тужитељке провјеравао је комплетну документацију министарстава финансија и економије о том послу. Наводно, одређене неправилности утврђене су у поступцима тадашњег Министарства економије, на чијем је челу од половине 2009. до краја 2010. био Бранко Вујовић.

Како је КАП добио гаранције Владе, тужилаштво је почело да испитује још 2014. на основу извјештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) објављеног 2013. године, у којем су провјеравали издате гаранције у 2009, 2010. и 2011.

Ревизијом је утрђено да је Влада дала 135 милиона еура гаранција за кредите КАП-а, без одговарајућих контрагаранција и уз значајан ризик од активирања. Штета због гаранција датих КАП-у пала је на терет пореских обвезника и износила је 137 милиона еура…

Утврђено је и да су КАП, Жељезничка инфраструктура, “Побједа”, Жељезара… тих година добили гаранције без детаљне анализе финансијског положаја и економске одрживости Програма финансијског реструктурирања корисника државних гаранција, али и без одговарајуће процјене могућих посљедица активирања гаранција на државни буџет.

Ревизори су тада утврдили и да прије одобравања издавања гаранција КАП-у није рађена процјена ризика.

Због тога, држава је платила око 127 милиона еура за кредите код Дојче, ОТП и руске ВТ банке, а касније су због тога увели таксе на СИМ картице, замрзнули пензије, увели кризни порез, повећали порез на додату вриједност (ПДВ)…

Предметом додијељеном тужитељки Вукчевић након формирања СДТ-а, нијесу обухваћене гаранције за остала предузећа, већ само оне дате КАП-у. Ревизори су 2013. објавили да је КАП 31. децембра 2008. имао акумулирани губитак од 284.325.000 еура, који је био вишеструко већи од основног капитала – 53.625.987 еура и укупних обавеза од 408.415.000 еура, те је постојао значајни ризик од активирања датих гаранција.

Тада су, анализом Уговора о поравнању из 2009. године, утврдили да је Влада давањем државних гаранција за кредите КАП-у, у износу до 135.000.000 еура, без одговарајућих контрагаранција, преузела значајан ризик од њиховог активирања.

У том документу ДРИ је цитирала и налаз комерцијалног ревизора “Ernst and Youngг”, који је упозорио на неспособност КАП-а да измирује обавезе у току редовног пословања и уздржао се од давања мишљења на финансијски извјештај тог предузећа за 2008. годину, према којем је фабрика у тада већинском власништву ЦЕАК-а пословала са губитком од 58 милиона еура.

Упркос обавези, надлежна министарства, ни након што је то од њих више пута тражено, ревизорима тада нијесу доставила званичан захтјев КАП-а за издавање државних гаранција, ни анализу сврсисходности њиховог одобравања.

Нијесу им доставили ни извјештај Министарства финансија о сврсисходности издавања државних гаранција на кредите, стручну анализу и оцјену финансијског стања и способности КАП-а да враћа дугове и оцјену економске одрживости достављеног Програма финансијског реструктурирања КАП-а…

Од ревизора су сакрили и процјену фискалног утицаја уговора и гаранција за кредите КАП-а Министарства финансија, коју је требало урадити на основу Упутства о процјени фискалног утицаја на буџет, али и процјену фискалног ризика за буџет од издавања државних гаранција и мишљење Министарства финансија на захтјев Министарства економије за давање државне помоћи са гаранцијама на кредите.

ПзП пријавио 2011, МАНС двије године касније

Због издатих гаранција за КАП, посланици Покрета за промјене још у мају 2011. године поднијели су кривичне пријаве против бившег премијера и актуелног предсједника државе Мила Ђукановића и још седам особа – Олега Дерипаске, Бранимира Гвозденовића, Бранка Вујовића, Михаила Бањевића, Вјечеслава Крилова, Вујице Лазовића и Анђелка Лојпура.

Од формирања предмета, сви одговори из тужилаштва у јавности су били “да вјештаци економско-финансијске струке раде вјештачење”, или да “тужилаштво од вјештака тражи додатна вјештачења”.

Према ранијим одговорима, тужиоци су још одавно прикупили потребну документацију и податке од надлежних државних органа, ангажовали стручна лица и судске вјештаке ради давања стручног налаза и потребних обавјештења, али и саслушали одређени број особа.

Двије године након ПзП-а, због незаконитог издавања државних гаранција за кредите КАП-а, кривичну пријаву против више тадашњих Владиних функционера поднио је и МАНС.

Они су ВДТ-у пријавили Ђукановића, Лукшића, предсједник Комисије за контролу државне помоћи Митра Бајчету, бившег министра економије Бранка Вујовића, некадашњег директора Фонда пензијско-инвалидског осигурања и тадашњег министра финансија Радоја Жугића, бившег директора Завода за запошљавање Зорана Јелића и службеника Фонда за развој Бранислава Јанковића.

У пријави су тада навели да се они сумњиче да су тешком злоупотребом службеног положаја у продуженом трајању, донијели низ штетних одлука које су резултирале издавањем државних гаранција за кредите КАП-а од 131,6 милиона еура.

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Народ уз министра правде: Протестне шетње, блокаде путева

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: