Збогом, часни Владико Милутине! Царство Ти небеско!

Јутрос, у 6:00 часова, у КБЦ ”Драгиша Мишовић” у Београду, од последица корона вируса преминуо је Епископ ваљевски г-дин Милутин.

Епархија Ваљевска је у саопштењу датом током прошле седмице потврдила да је Епископ Милутин позитиван на корона вирус, али и оштро демантовала информацију коју су дали како су навели “челни људи Ваљева”, оптуживши владику да је примио делегацију из Италије због чега је корона вирус проширен у граду.

Владика Милутин остаће упамћен као скроман, благ и човјек пун љубави за своју Цркву и свој народ. Родољуб, домаћин, филантроп…

За Епископа обновљене Ваљевске епархије Владика Милутин, изабран је на Мајском засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а устоличен 24/11. септембра 2006. године у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.

Рођен је 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић). Основну школу учио је у селу Поћута. Са 14 година одлази у манастир Каона где бива искушеник до 26. октобра 1963. године, када од тадашњег Епископа шабачко – ваљевског Јована (Велимировића), братанца Светог Владике Николаја Лелићког, прима монашки постриг у манастиру Петковица, добивши име Милутин по владару из светородне лозе Немањића, једом од највећих ктитора у хришћанској историји. Сјутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру рукоположен је у чин ђакона, а на Митровдан у Осечини у чин јеромонаха.

Године 1967. одлази у двогодишњу монашку школу манастира Острог. Успјешно је завршава, враћа се у манастир Каона, гдје постаје намјесник и парох.

Средњошколско образовање стекао је у Богословији „Свети Сава“ у Београду. Студије отпочиње на Православном богословском факултету у Београду да би, након завршене прве године, отишао у Сједињене америчке државе на ПБФ „Свети Сава“ у Либертвилу, гдје је са успјехом дипломирао.

Шест мјесеци обављао је дужност секретара Епархије канадске, а наредних шест пароха у Нијагари. Потом се враћа у Каону на мјесто настојатеља манастира. Заједно са манастирским братством, својим ангажовањем допринио је свеколиком напретку светиње.

Године 1979. поклонио се Гробу Христовом у Јерусалиму. Чином синђела, Епископ Јован (Велимировић) одликовао га је 1981., а протосинђела 1987. године. Наследник Владике Јована на трону Епархије шабачко – ваљевске, Епископ Лаврентије (Трифуновић) 1994. године унапређује га у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање повјерава и манастир Лелић, који тиме постаје метох Каоне.

Дужност архијерејског намесника посавотамнавског обављао је од 1999. до 2003. године, када постаје архијерејски замјеник. На том положају затиче га избор за Епископа аустралијско – новозеландског.

Након три године службовања на „петом континенту“, одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске, поново васпостављене након 200 година.

Извор: саборник.нет

Прочитајте ЈОШ:

Од последица вируса корона: Преминуо епископ ваљевски Милутин

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: