Збогом Кости Христићу

Пише: Комнен Бећировић

У ноћи између 27. и 28. априла, испустио је у болниц Сен Јозеф у Паризу своју племениту душу један од најзнаменитијих Срба на Западу, чувени новинар Коста Христић, изданак породице Христић која је играла значајну улогу историји Србије.

Рођен 12. априла, 1935. у Атини гдје му је отац Бошко био југословенски амбасадор да би затим заузимао исти положај у Риму. Но како убрзо силе Осовине, Њемачка и Италија руше Југославију, приређујући трагичну судбину српском народу, Бошко Христић то доживљава до те мјере болно да диже руку на себе. Краљица Јелена која је, да подсјетимо, била ћерка краља Николе, омогућава Кости и његовој мајци и сестри, одлазак у Женеву одакле касније прелазе у Париз.

Као питомац једног језуитског пансионата, Коста учи гимназију да би по завршетку ове, студирао право на Сорбони запосливши се на крају студија као новинар у Монду.

Срели смо се на највишем, на одбрани једног од великих светилишта Српства и свијета, Његошевог храма на Ловћену који је безакона комунистичка власт намјеравала да разори.

Кад сам 1970. покренуо међународну акцију против непочинства које се спремало, Коста је, не само ту акцију здушно поздравио, него се у њу и укључио допринијевши да највећи француски дневник да одговарајући простор по питању Ловћена.

Но, кад је Монд ускоро запловио у антсрпске воде, Коста је доследан самом себи, своме роду и својим славним прецима, напустио Монд и прешао у недјељник Поан поставши уредник секције за источне земље, дужност коју је завидно обављао.
Међутим најтеже је тек долазило кад се већ крајем осамдесетих година домаће зло у Хрватској, у Босни и на Косову дигло на Србе.

Зло коме ће се посљедње деценија Христовог двомиленијума придружити свјетско зло што ће српски народ на просторима Југославије бацити у велика искушења и страдања. Врхунац ће бити злочиначка агресија Натоа на Србе како би им се одузело њихово свештено Косово и дало њиховим вјековним душманима Албанцима.

У свеопштом једноумљу што је у то вријеме било захватило западни свијет о односу на Србе, Коста је био међу првима с извјесним бројем нас Срба и Француза, у борби за српску правду истину. Посебно кад смо оснивањем мјесечника Балкан Инфо захваљујући Лују Далмасу, тада доајену француског новинарства, добили трибину на којој смо могли изразити нашу муку која је уједно била мука и наших пријатеља Француза.

О том неуморном Костином ангажовању, свједоче његове књиге Les faux frères, Лажна браћа гдје разоткрива југословенске привиде и стварности, La Résistance serbe, Српски отпор чије наслов довољно говори те Hoнneur et tromperie, што ће рећи Част и бешчашће.

Витешки је Коста испунио своју животну мисију, као што се витешки носио са тешком плућном болести која га је била снашла неколике посљедње године.

Слава и хвала нашем брату Кости ! Нека би му Господ коме је отишао у ове Васкршње дане, дао рајско насеље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: