Зековић: Поднешена кривична пријава СДТ-у против партизанске Десете (X) црногорске ударне бригаде због ратног злочина против цивилног становништа

Грађани из Цетиња и Подгорице су поднијели кривичну пријаву Специјалном државном тужилаштву Црне Горе против, за сада, непознатих старјешина и припадника Десете (X) црногорске ударне бригаде због основане сумње да су наредили и/или извршили ратни злочин против цивилног становништва на територији Цетиња 13, 14. и 15. новембра 1944. године, саопштио је Александар Саша Зековић, одборник у Скупштини Главног града.

Његово саопштење преносимо у цјелини:

Припадници X црногорске ударне бригаде одвели су Момчила С. Зековића из куће у којој је становао у Богдановом крају. Објаснили су да га воде на краћи информативни разговор и да ће се убрзо вратити. Међутим од тада му се изгубио сваки траг. У оближњем затвору, Драгица, рођена Јовановић (изворно Брозовић), интересовала се за супруга и питала може ли му донијети што од одјеће и хране. Затворски чувар је обавијестио да је чуо да је исти стријељан, баш тог јутра, са још десетак грађана и грађанки Цетиња. Наредног дана одведено је и убијено још 14 особа.

Подносиоци кривичне пријаве су у блиском сродству са Момчилом С. Зековићем. Сматрају да је кључни разлог његове ликвидације незаинтересован став и однос према идеологији Комунистичке партије.

Старјешине и припадници партизанске бригаде, кршећи правила међународног права за вријеме оружаног сукоба наредили су да се убија цивилно, невино, становништво које на било који начин није узело учешће у рату, ратним дешавањима и догађајима 1941-44, чиме су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва – описано и кажњиво по члану 428 Кривичног законика Црне Горе. Припадници бригаде су поступали противно међународном праву и међународном ратном праву, захтјевима човјечности и јавне савјести које прописује Хашка конвенција (IV) о законима и обичајима рата на копну из 1907. године и противно ц̌лану 46. Правилника о законима и обичајима рата на копну који су саставни дио Конвенције.

Током социјалистичке Црне Горе, иако меком, али де фацто тоталитарном систему, власти не само да су (за)браниле приступ било којој званичној информацији о судбини Момчила С. Зековића и других невиних цивилних жртава, већ није ни дозвољено означавање локација (рака) у којима се налазе посмртни остаци убијених. У таквим околностима биле су и немогуће активности рехабилитације или преузимања посмртних остатака због сахране у породичним гробницама. Све то је произвело и оставило дубок психолошки утицај. Припадници ових породица деценијама су трпјели дискриминацију и понижавање, другоразредни грађански третман и неосновано етикетирање као непријатељи и издајници. Посљедице тога трају и данас. Зато је подношење ове кривичне пријаве и у функцији права на истину и коначног заустављања дуге неизвјесности, емоционалне патње и наметнутог стида (срама).

Указано је и на предмет Јановјец и др. против Русије (злочин у Катинској шуми) у којој је Европски суд за људска права утврдио да сродници жртава могу бити странка у поступку а који би пред надлежним тијелима и институцијама Црне Горе могли отворити питање присилних нестанака, муц̌ења и вансудских погубљења. Управо из тог разлога, имајући у виду године (старост) првог подносиоца кривичне пријаве (рођен 1943) међу осталим подносиоца су његови сродници и потомци.

Тужилаштву је предложено да се, између осталог, предузме увиђај на локацији на Цетињу на којој су извршене егзекуције, одреди ексхумација и идентификација посмртних остатака свих убијених средином новембра 1944, утврди тачан узрок смрти и спроведу друга неопходна вјештачења како би се потом посмртни остаци предали породицама због достојне сахране или органима Пријестонице како би организовала покоп у заједничкој спомен костурници. Предложено је да се прикупе обавјештења од старјешина и припадника X црногорске ударне бригаде који су још увијек живи, потомака невиних цивилних жртава, учине доступним архивска грађа, консултују пресуде Европског суда као и релевантна историографија.

Подносиоци кривичне пријаве исказују, постмортем, поштовање и захвалност угледном историчару Предрагу Вукићу, једном од најбољих познавалаца архивске грађе у Црној Гори. Вукић је темељито истраживао црногорску прошлост и заслужан је што појединачни злочини партизанских јединица нијесу пали у заборав.

Предложено је да се у својству свједока прикупе обавјештења и од новинарке Тамаре Никчевић. Подносиоци пријаве исказују јој јавну захвалност на објављеном разговору са народним херојем Јовом Капичићем. Њена књига “Голи отоци Јова Капичића” је драгоцјен извор за истраживање и боље разумијевање црногорске прошлости. У тој књизи Капичић, између осталог, говори о позадини и организацији политичког насиља по ослобођењу Цетиња и убиству професора и угледних Цетињана. Отворено помиње извјесног Велишу Лековића који је, тврди се на своју руку, дао организовати те егзекуције. Капичић је за Лековића тврдио да је “међу комунистима био познат као припрост човјек, насилник” те да је “послије рата, некако доспио у београдску УДБ-у, гдје је наставио да малтретира људе”.

Цивилне жртве које су страдале од стране припадника партизанских јединица нијесу биле признате, нити су биле “добре жртве” за разлику од цивилних жртава које су страдале од стране формација фашистиц̌ких окупатора и њихових, домаћих, помагача. Првим жртвама је додијељен идентитет издајника, друштвено и политиц̌ки су оспораване, о њима се, углавном ц́утало, а друге су третиране основано, утемељено и са потребним друштвеним поштовањем, иако је и једнима и другима било заједниц̌ко да су биле жртве, невине жртве, односно жртве које нијесу узеле учешће у рату.

Подносиоци кривичне пријаве – Сретен Зековић, професор Цетињске гимназије у пензији и бивши предсједник Црногорског федералистичког покрета, Данило Зековић, предузетник, Радомир Зековић, поморац, Момчило Зековић, музичар и књижевник, сви са Цетиња и мр Александар Саша Зековић, градски одборник из Подгорице – указују јавности да необиљежене гробнице и посмртни остаци у њима не смију да постану манипулација и оружје у рукама живих који су противници антифашизма. Појединачни примјери нечовјечног, нехуманог и неправедног поступања, као у овом конкретном примјеру, не могу довести у питање смисао и значај Народно ослободилачке борбе и одлучујући допринос партизанског покрета и комуниста у борби против фашистичких окупатора и њихових сарадника.

У име подносилаца пријаве

Александар Саша Зековић

одборник у Скупштини Главног града Подгорице

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: